¹ Reč koju reče Gospod za Vavilon i za zemlju haldejsku preko Jeremije proroka.

² Javite narodima i razglasite, podignite zastavu, razglasite, ne tajite, recite: Uze se Vavilon, posrami se Vil, razbi se Merodah; posramiše se idoli njegovi, razbiše se gadni bogovi njegovi.

³ Jer se narod podiže na nj sa severa, koji će mu zemlju opusteti, da neće biti nikoga da živi u njoj; i ljudi i stoka pobeći će i otići.

⁴ U te dane i u to vreme, govori Gospod, doći će sinovi Izrailjevi i sinovi Judini zajedno, ići će plačući i tražiće Gospoda Boga svog.

⁵ Pitaće za put u Sion, i obrativši se onamo reći će: Hodite, sjedinimo se s Gospodom zavetom večnim, koji se ne zaboravlja.

⁶ Narod je moj stado izgubljeno; pastiri njegovi zavedoše ga, te luta po gorama, ide s brda na humove, zaboravivši stan svoj.

⁷ Ko ih nađe, proždiraše ih, i neprijatelji njihovi govoriše: Nećemo biti krivi, jer zgrešiše Gospodu, stanu pravde, Gospodu, nadi otaca njihovih.

⁸ Bežite iz Vavilona i iziđite iz zemlje haldejske i budite kao ovnovi pred stadom.

⁹ Jer, evo, ja ću podignuti i dovešću na Vavilon zbor velikih naroda iz zemlje severne, koji će se uvrstati da se biju s njim, i uzeće ga; strele su im kao u dobrog junaka, ne vraćaju se prazne.

¹⁰ I zemlja će se haldejska opleniti, svi koji će je pleniti nasitiće se, govori Gospod.

¹¹ Jer se veseliste, jer se radovaste pleneći moje nasledstvo; jer besneste kao junica na travi i rzaste kao jaki konji.

¹² Mati se vaša osramoti vrlo, roditeljka vaša postide se; evo biće poslednja među narodima, pustinja, zemlja suva i pustoš.

¹³ Od gneva Gospodnjeg neće se u njoj živeti, nego će sva opusteti; ko god prođe mimo Vavilona, čudiće se i zviždaće radi svih rana njegovih.

¹⁴ Postavite se oko Vavilona svi koji natežete luk, streljajte ga, ne žalite strela; jer je sagrešio Gospodu.

¹⁵ Vičite na nj unaokolo; pruža ruku; temelji mu padoše, zidovi su mu razvaljeni; jer je osveta Gospodnja, osvetite mu se; kako je činio, onako mu činite.

¹⁶ Istrebite iz Vavilona sejača i onog koji maše srpom o žetvi; od mača nasilnikovog neka se vrati svaki svom narodu, i svaki u svoju zemlju neka beži.

¹⁷ Izrailj je stado razagnano, lavovi ga rasplašiše; najpre ga jede car asirski, a posle mu kosti izlomi Navuhodonosor, car vavilonski.

¹⁸ Zato ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja ću pohoditi cara vavilonskog i zemlju njegovu, kao što sam pohodio cara asirskog.

¹⁹ I povratiću Izrailja u torove njegove, i pašće po Karmilu i Vasanu; i po gori Jefremovoj i Galadu sitiće se duša njegova.

²⁰ U one dane i u ono vreme, govori Gospod, tražiće se bezakonje Izrailjevo, ali ga neće biti; i gresi Judini, ali se neće naći, jer ću oprostiti onima koje ostavim.

²¹ Iziđi na zemlju meratijamsku i na stanovnike fekodske; zatri i istrebi iza njih, govori Gospod, i učini sve kako ti zapovedim.

²² Vika je ubojna u zemlji i polom velik.

²³ Kako se slomi i skrši malj cele zemlje? Kako Vavilon posta čudo među narodima?

²⁴ Ja ti metnuh zamku, Vavilone, i ti se uhvati ne doznavši, našao si se i uhvatio si se, jer si se zaratio s Gospodom.

²⁵ Gospod otvori riznicu svoju i izvadi oružje gneva svog; jer je to delo Gospoda Gospoda nad vojskama u zemlji haldejskoj.

²⁶ Hodite na nju s kraja zemlje, otvorite žitnice njene; gazite je kao stogove, i potrite je da ne ostane od nje ostatka.

²⁷ Pokoljite mačem sve teoce njene, neka siđu na zaklanje; teško njima! Jer dođe dan njihov, vreme pohođenja njihovog.

²⁸ Čuje se glas onih koji beže i koji pobegoše iz zemlje vavilonske da jave u Sionu osvetu Gospoda Boga našeg, osvetu dvora Njegovog.

²⁹ Sazovite na Vavilon mnoštvo; svi koji natežete luk, stanite u logor prema njemu unaokolo da ne pobegne ni jedan, platite mu po delima njegovim; kako je činio, onako mu učinite, jer se je suprot Gospodu uznosio, suprot Svecu Izrailjevom.

³⁰ Zato će mladići njegovi pasti po ulicama njegovim, i svi će vojnici njegovi izginuti u onaj dan, govori Gospod.

³¹ Evo mene na tebe, ponositi, govori Gospod Gospod nad vojskama, jer dođe dan tvoj, vreme da te pohodim.

³² Ponositi će se spotaći i pasti, i neće biti nikoga da ga podigne; i raspaliću oganj u gradovima njegovim, i spaliće svu okolinu njegovu.

³³ Ovako veli Gospod nad vojskama: Sila se čini sinovima Izrailjevim i sinovima Judinim; koji ih zarobiše, drže ih, neće da ih puste.

³⁴ Izbavitelj je njihov silan, ime Mu je Gospod nad vojskama, On će doista braniti stvar njihovu da umiri zemlju i smete stanovnike vavilonske.

³⁵ Mač na Haldejce, govori Gospod, i na stanovnike vavilonske i na knezove njegove i na mudrace njegove.

³⁶ Mač na laže njegove, i poludeće; Mač na junake njegove, i prepašće se.

³⁷ Mač na konje njegove, i na kola njegova i na svu mešavinu što je usred njega, i postaće kao žene; Mač na blago njegovo, i razgrabiće se.

³⁸ Suša na vode njegove, i usahnuće, jer je zemlja idolska, i oko lažnih bogova luduju.

³⁹ Zato će se onde nastaniti divlje zveri i buljine, i sove će onde stanovati; i neće se naseliti do veka i neće se u njoj živeti nikada.

⁴⁰ Kao kad Gospod zatre Sodom i Gomor i susedstvo njihovo, govori Gospod, neće se niko onde naseliti, niti će se baviti u njoj sin čovečji.

⁴¹ Evo, narod će doći sa severa, velik narod, i carevi silni podignuće se od krajeva zemaljskih.

⁴² Luk i koplje nosiće, žestoki će biti, niti će žaliti; glas će im kao more bučati i jahaće na konjima, spremni kao junaci za boj, na tebe, kćeri vavilonska.

⁴³ Car vavilonski kad čuje glas o njima, klonuće mu ruke, tuga će ga spopasti i bolovi kao porodilju.

⁴⁴ Gle, kao lav izaći će podižući se više nego Jordan na stan Silnoga; ali ću ga brzo oterati iz te zemlje, i postaviću nad njom onog ko je izabran; jer ko je kao ja? I ko će se preti sa mnom? I koji će mi pastir odoleti?

⁴⁵ Zato čujte nameru Gospodnju što je naumio za Vavilon, i misli Njegove što je smislio za zemlju haldejsku: zaista najmanji iz stada razvlačiće ih, zaista će opusteti stan s njima.

⁴⁶ Od praske kad se uzme Vavilon potrešće se zemlja, i vika će se čuti po narodima.

⁶ Ovce moje lutaju po svim gorama i po svim visokim humovima; i po svoj zemlji raspršane su Ovce moje, i nema nikoga da pita za njih, nikoga da ih traži.

¹ Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk;

² A koji ulazi na vrata jeste pastir ovcama.

³ Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih;

⁴ I kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.

⁵ A za tuđinom neće da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glas tuđi.

⁶ Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta to beše što im kaza.

⁷ Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama.

⁸ Svi koliko ih god dođe pre mene lupeži su i hajduci; ali ih ovce ne poslušaše.

⁹ Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći.

¹⁰ Lupež ne dolazi nizašta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje.

¹¹ Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.

¹² A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;

¹³ A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce.

¹⁴ Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.

¹⁵ Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce.

¹⁶ I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.

¹⁷ Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.

¹⁸ Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i Vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svog.

¹⁹ Tada opet posta raspra među Jevrejima za ove reči.

²⁰ Mnogi od njih govorahu: U njemu je đavo, i poludeo je; šta ga slušate?

²¹ Drugi govorahu: Ove reči nisu ludoga; zar može đavo slepima oči otvarati?

²² A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i beše zima.

²³ I hodaše Isus u crkvi po tremu Solomunovom.

²⁴ A Jevreji Ga opkoliše, i govorahu Mu: Dokle ćeš mučiti duše naše? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno.

²⁵ Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja tvorim ja u ime Oca svog ona svedoče za me.

²⁶ Ali vi ne verujete; jer niste od mojih ovaca, kao što vam kazah.

²⁷ Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu.

²⁸ I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje.

²⁹ Otac moj koji mi ih dade veći je od svih; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog.

³⁰ Ja i Otac jedno smo.

³¹ A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju.

³² Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me?

³³ Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.

³⁴ Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste?

³⁵ Ako one nazva bogovima kojima reč Božija bi, i pismo se ne može pokvariti;

³⁶ Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?

³⁷ Ako ne tvorim dela Oca svog ne verujte mi.

³⁸ Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu.

³⁹ Tada opet gledahu da Ga uhvate; ali im se izmače iz ruku.

⁴⁰ I otide opet preko Jordana na ono mesto gde Jovan pre krštavaše; i osta onde.

⁴¹ I mnogi dođoše k Njemu i govorahu: Jovan ne učini ni jednog čuda, ali sve što kaza Jovan za Ovog istina beše.

⁴² I mnogi verovaše Ga onde.