¹ Za sinove Amonove: Ovako veli Gospod: Zar Izrailj nema sinove? Zar nema naslednike? Zašto Malhom nasledi zemlju Gadovu? I zašto se narod njegov naseli u njegovim gradovima?

² Zato evo idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti da se čuje vika ubojna u Ravi sinova Amonovih, i ona da bude gomila razvalina, i sela njena popaljena ognjem; i Izrailj će ovladati onima koji behu njim ovladali, govori Gospod.

³ Ridaj Esevone, jer je Gaj opustošen, vičite sela ravska, pripašite oko sebe kostret, naričite i trčite oko plotova; jer će Malhom otići u ropstvo, sveštenici njegovi i knezovi njegovi skupa.

⁴ Što se hvališ dolinama? Rastopila se dolina tvoja, kćeri odmetnico! Koja se uzdaš u blago svoje: Ko bi udario na me?

⁵ Evo ja ću pustiti na te strah od svuda unaokolo, govori Gospod Gospod nad vojskama, i raspršaćete se svi, i neće biti nikoga da skupi bežan.

⁶ Ali ću posle povratiti roblje sinova Amonovih, govori Gospod.

⁷ Za Edoma, ovako veli Gospod nad vojskama: Zar nema više mudrosti u Temanu? Nesta li saveta razumnima? Iščile li mudrost njihova?

⁸ Bežite, obratite pleći, zavrite se duboko, stanovnici dedanski, jer ću pustiti na Isava pogibao njegovu u vreme kad ću ga pohoditi.

⁹ Da ti dođu berači, ne bi li ti ostavili pabiraka? Da dođu lupeži noću, ne bi li odneli koliko im je dosta?

¹⁰ Ali ja ogoluznih Isava, otkrih potaje njegove da se ne može sakriti; propade seme njegovo, braća njegova i susedi njegovi, niko ne osta.

¹¹ Ostavi sirote svoje, ja ću im život sačuvati, i udovice tvoje neka se uzdaju u me.

¹² Jer ovako veli Gospod: Evo, koji ne bi trebalo da piju iz čaše, doista će piti; a ti li ćeš ostati bez kara? Nećeš ostati bez kara, nego ćeš zacelo piti.

¹³ Jer sobom se zaklinjem, govori Gospod, da će Vosora biti pustoš, rug, čudo i prokletstvo, i svi će gradovi njeni biti pustinja večna.

¹⁴ Čuh glas od Gospoda, i glasnik bi poslan k narodima da reče: Skupite se i idite na nju, i dignite se u boj.

¹⁵ Jer gle, učiniću te da budeš mali među narodima i prezren među ljudima.

¹⁶ Obest tvoja i ponositost srca tvog prevari tebe, koji živiš u raselinama kamenim i držiš se visokih humova; da načiniš sebi gnezdo visoko kao orao, i odande ću te svaliti, govori Gospod.

¹⁷ I zemlja će edomska biti pustinja, ko prođe mimo nju, svak će se čuditi i zviždati radi svih rana njenih.

¹⁸ Kao kad se zatre Sodom i Gomor i susedstvo njihovo, veli Gospod, neće se naseliti onde niko niti će se baviti onde sin čovečji.

¹⁹ Gle, kao lav izaći će podižući se više nego Jordan na stan Silnoga; ali ću ga brzo oterati iz te zemlje, i postaviću nad njom onog ko je izabran; jer ko je kao ja? I ko će se preti sa mnom? I koji će mi pastir odoleti?

²⁰ Zato čujte nameru Gospodnju što je naumio za Edomce i misli njegove što je smislio za stanovnike temanske: zaista najmanji iz stada razvlačiće ih, zaista će opusteti stan s njima.

²¹ Od praske padanja njihovog zemlja će se tresti, i vika će se njihova čuti na crvenom moru.

²² Gle, doći će i doleteće kao orao i raširiće krila svoja nad Vosorom, i biće srce u junaka edomskih kao srce u žene koja se porađa.

²³ Za Damask. Posrami se Emat i Arfad, jer ču zle glase; rastopiše se, strah je na moru, ne može se umiriti.

²⁴ Damask klonu, obrati se da beži, drhat ga poduze, tuga i bolovi osvojiše ga kao porodilju.

²⁵ Kako se ne ostavi slavni grad? grad radosti moje?

²⁶ Zato će popadati mladići njegovi na ulicama njegovim, i svi će vojnici njegovi izginuti u onaj dan, govori Gospod nad vojskama.

²⁷ I raspaliću oganj u zidovima damaštanskim, i proždreće dvore Ven-Adadove.

²⁸ Za Kidar i za carstva asorska, koja razbi Navuhodonosor car vavilonski, ovako veli Gospod: Ustanite, idite na Kidar, i zatrite sinove istočne.

²⁹ Uzeće im šatore i stada, zavese njihove i sudove njihove i kamile njihove oteće, i vikaće na njih strašno odsvuda.

³⁰ Bežite, selite se daleko, sakrijte se duboko, stanovnici asorski, govori Gospod, jer je Navuhodonosor car vavilonski namerio nameru protiv vas, i smislio misao protiv vas.

³¹ Ustanite, idite k narodu mirnom, koji živi bez straha, govori Gospod, koji nema vrata ni prevornica, žive sami.

³² I kamile će njihove biti plen, i mnoštvo stoke njihove grabež, i rasejaću ih u sve vetrove, one što se s kraja strižu, i dovešću pogibao na njih sa svih strana, govori Gospod.

³³ I Asor će biti stan zmajevski, pustinja do veka: niko se neće onde naseliti, niti će se baviti u njemu sin čovečji.

³⁴ Reč Gospodnja koja dođe Jeremiji proroku za Elam, u početku carovanja Sedekije cara Judinog, govoreći:

³⁵ Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, ja ću slomiti luk Elamu, glavnu silu njegovu;

³⁶ I dovešću na Elam četiri vetra s četiri kraja nebesa, i u sve te vetrove rasejaću ih, tako da neće biti naroda kuda neće otići prognanici elamski.

³⁷ I uplašiću Elamce pred neprijateljima njihovim, i pred onima koji traže dušu njihovu; i pustiću zlo na njih, žestinu gneva svog, govori Gospod, i pustiću za njima mač dokle ih ne zatrem.

³⁸ I namestiću presto svoj u Elamu, i istrebiću odande cara i knezove, govori Gospod.

³⁹ Ali u poslednje vreme povratiću roblje elamsko, govori Gospod.

⁶ Ovce moje lutaju po svim gorama i po svim visokim humovima; i po svoj zemlji raspršane su Ovce moje, i nema nikoga da pita za njih, nikoga da ih traži.

¹ Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovčiji nego prelazi na drugom mestu on je lupež i hajduk;

² A koji ulazi na vrata jeste pastir ovcama.

³ Njemu vratar otvara, i ovce glas njegov slušaju, i svoje ovce zove po imenu, i izgoni ih;

⁴ I kad svoje ovce istera, ide pred njima, i ovce idu za njim, jer poznaju glas njegov.

⁵ A za tuđinom neće da idu, nego beže od njega, jer ne poznaju glas tuđi.

⁶ Ovu priču kaza im Isus, ali oni ne razumeše šta to beše što im kaza.

⁷ Tada im reče Isus opet: Zaista, zaista vam kažem: ja sam vrata k ovcama.

⁸ Svi koliko ih god dođe pre mene lupeži su i hajduci; ali ih ovce ne poslušaše.

⁹ Ja sam vrata; ko uđe kroza me spašće se, i ući će i izići će, i pašu će naći.

¹⁰ Lupež ne dolazi nizašta drugo nego da ukrade i ubije i pogubi; ja dođoh da imaju život i izobilje.

¹¹ Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.

¹² A najamnik, koji nije pastir, kome nisu ovce svoje, vidi vuka gde ide, i ostavlja ovce, i beži: i vuk zgrabi ovce i raspudi ih;

¹³ A najamnik beži, jer je najamnik i ne mari za ovce.

¹⁴ Ja sam pastir dobri i znam svoje, i moje mene znaju.

¹⁵ Kao što mene zna Otac i ja znam Oca; i dušu svoju polažem za ovce.

¹⁶ I druge ovce imam koje nisu iz ovog tora, i one mi valja dovesti; i čuće glas moj, i biće jedno stado i jedan pastir.

¹⁷ Zato me Otac ljubi, jer ja dušu svoju polažem da je opet uzmem.

¹⁸ Niko je ne otima od mene, nego je ja sam od sebe polažem. Vlast imam položiti je i Vlast imam uzeti je opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svog.

¹⁹ Tada opet posta raspra među Jevrejima za ove reči.

²⁰ Mnogi od njih govorahu: U njemu je đavo, i poludeo je; šta ga slušate?

²¹ Drugi govorahu: Ove reči nisu ludoga; zar može đavo slepima oči otvarati?

²² A beše tada praznik obnovljenja u Jerusalimu, i beše zima.

²³ I hodaše Isus u crkvi po tremu Solomunovom.

²⁴ A Jevreji Ga opkoliše, i govorahu Mu: Dokle ćeš mučiti duše naše? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno.

²⁵ Isus im odgovori: Ja vam kazah, pa ne verujete. Dela koja tvorim ja u ime Oca svog ona svedoče za me.

²⁶ Ali vi ne verujete; jer niste od mojih ovaca, kao što vam kazah.

²⁷ Ovce moje slušaju glas moj, i ja poznajem njih, i za mnom idu.

²⁸ I ja ću im dati život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje.

²⁹ Otac moj koji mi ih dade veći je od svih; i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mog.

³⁰ Ja i Otac jedno smo.

³¹ A Jevreji opet uzeše kamenje da Ga ubiju.

³² Isus im odgovori: Mnoga vam dobra dela javih od Oca svog; za koje od onih dela bacate kamenje na me?

³³ Odgovoriše Mu Jevreji govoreći: Za dobro delo ne bacamo kamenje na te, nego za hulu na Boga, što ti, čovek budući, gradiš se Bog.

³⁴ Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste?

³⁵ Ako one nazva bogovima kojima reč Božija bi, i pismo se ne može pokvariti;

³⁶ Kako vi govorite Onome kog Otac posveti i posla na svet: Hulu na Boga govoriš, što rekoh: Ja sam Sin Božji?

³⁷ Ako ne tvorim dela Oca svog ne verujte mi.

³⁸ Ako li tvorim, ako meni i ne verujete, delima mojim verujte, da poznate i verujete da je Otac u meni i ja u Njemu.

³⁹ Tada opet gledahu da Ga uhvate; ali im se izmače iz ruku.

⁴⁰ I otide opet preko Jordana na ono mesto gde Jovan pre krštavaše; i osta onde.

⁴¹ I mnogi dođoše k Njemu i govorahu: Jovan ne učini ni jednog čuda, ali sve što kaza Jovan za Ovog istina beše.

⁴² I mnogi verovaše Ga onde.