1
Za sinove Amonove: Ovako veli Gospod: Zar Izrailj nema sinove? Zar nema naslednike? Zašto Malhom nasledi zemlju Gadovu? I zašto se narod njegov naseli u njegovim gradovima?
2
Zato evo idu dani, govori Gospod, kad ću učiniti da se čuje vika ubojna u Ravi sinova Amonovih, i ona da bude gomila razvalina, i sela njena popaljena ognjem; i Izrailj će ovladati onima koji behu njim ovladali, govori Gospod.
3
Ridaj Esevone, jer je Gaj opustošen, vičite sela ravska, pripašite oko sebe kostret, naričite i trčite oko plotova; jer će Malhom otići u ropstvo, sveštenici njegovi i knezovi njegovi skupa.
4
Što se hvališ dolinama? Rastopila se dolina tvoja, kćeri odmetnico! Koja se uzdaš u blago svoje: Ko bi udario na me?
5
Evo ja ću pustiti na te strah od svuda unaokolo, govori Gospod Gospod nad vojskama, i raspršaćete se svi, i neće biti nikoga da skupi bežan.
6
Ali ću posle povratiti roblje sinova Amonovih, govori Gospod.
7
Za Edoma, ovako veli Gospod nad vojskama: Zar nema više mudrosti u Temanu? Nesta li saveta razumnima? Iščile li mudrost njihova?
8
Bežite, obratite pleći, zavrite se duboko, stanovnici dedanski, jer ću pustiti na Isava pogibao njegovu u vreme kad ću ga pohoditi.
9
Da ti dođu berači, ne bi li ti ostavili pabiraka? Da dođu lupeži noću, ne bi li odneli koliko im je dosta?
10
Ali ja ogoluznih Isava, otkrih potaje njegove da se ne može sakriti; propade seme njegovo, braća njegova i susedi njegovi, niko ne osta.
11
Ostavi sirote svoje, ja ću im život sačuvati, i udovice tvoje neka se uzdaju u me.
12
Jer ovako veli Gospod: Evo, koji ne bi trebalo da piju iz čaše, doista će piti; a ti li ćeš ostati bez kara? Nećeš ostati bez kara, nego ćeš zacelo piti.
13
Jer sobom se zaklinjem, govori Gospod, da će Vosora biti pustoš, rug, čudo i prokletstvo, i svi će gradovi njeni biti pustinja večna.
14
Čuh glas od Gospoda, i glasnik bi poslan k narodima da reče: Skupite se i idite na nju, i dignite se u boj.
15
Jer gle, učiniću te da budeš mali među narodima i prezren među ljudima.
16
Obest tvoja i ponositost srca tvog prevari tebe, koji živiš u raselinama kamenim i držiš se visokih humova; da načiniš sebi gnezdo visoko kao orao, i odande ću te svaliti, govori Gospod.
17
I zemlja će edomska biti pustinja, ko prođe mimo nju, svak će se čuditi i zviždati radi svih rana njenih.
18
Kao kad se zatre Sodom i Gomor i susedstvo njihovo, veli Gospod, neće se naseliti onde niko niti će se baviti onde sin čovečji.
19
Gle, kao lav izaći će podižući se više nego Jordan na stan Silnoga; ali ću ga brzo oterati iz te zemlje, i postaviću nad njom onog ko je izabran; jer ko je kao ja? I ko će se preti sa mnom? I koji će mi pastir odoleti?
20
Zato čujte nameru Gospodnju što je naumio za Edomce i misli njegove što je smislio za stanovnike temanske: zaista najmanji iz stada razvlačiće ih, zaista će opusteti stan s njima.
21
Od praske padanja njihovog zemlja će se tresti, i vika će se njihova čuti na crvenom moru.
22
Gle, doći će i doleteće kao orao i raširiće krila svoja nad Vosorom, i biće srce u junaka edomskih kao srce u žene koja se porađa.
23
Za Damask. Posrami se Emat i Arfad, jer ču zle glase; rastopiše se, strah je na moru, ne može se umiriti.
24
Damask klonu, obrati se da beži, drhat ga poduze, tuga i bolovi osvojiše ga kao porodilju.
25
Kako se ne ostavi slavni grad? grad radosti moje?
26
Zato će popadati mladići njegovi na ulicama njegovim, i svi će vojnici njegovi izginuti u onaj dan, govori Gospod nad vojskama.
27
I raspaliću oganj u zidovima damaštanskim, i proždreće dvore Ven-Adadove.
28
Za Kidar i za carstva asorska, koja razbi Navuhodonosor car vavilonski, ovako veli Gospod: Ustanite, idite na Kidar, i zatrite sinove istočne.
29
Uzeće im šatore i stada, zavese njihove i sudove njihove i kamile njihove oteće, i vikaće na njih strašno odsvuda.
30
Bežite, selite se daleko, sakrijte se duboko, stanovnici asorski, govori Gospod, jer je Navuhodonosor car vavilonski namerio nameru protiv vas, i smislio misao protiv vas.
31
Ustanite, idite k narodu mirnom, koji živi bez straha, govori Gospod, koji nema vrata ni prevornica, žive sami.
32
I kamile će njihove biti plen, i mnoštvo stoke njihove grabež, i rasejaću ih u sve vetrove, one što se s kraja strižu, i dovešću pogibao na njih sa svih strana, govori Gospod.
33
I Asor će biti stan zmajevski, pustinja do veka: niko se neće onde naseliti, niti će se baviti u njemu sin čovečji.
34
Reč Gospodnja koja dođe Jeremiji proroku za Elam, u početku carovanja Sedekije cara Judinog, govoreći:
35
Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, ja ću slomiti luk Elamu, glavnu silu njegovu;
36
I dovešću na Elam četiri vetra s četiri kraja nebesa, i u sve te vetrove rasejaću ih, tako da neće biti naroda kuda neće otići prognanici elamski.
37
I uplašiću Elamce pred neprijateljima njihovim, i pred onima koji traže dušu njihovu; i pustiću zlo na njih, žestinu gneva svog, govori Gospod, i pustiću za njima mač dokle ih ne zatrem.
38
I namestiću presto svoj u Elamu, i istrebiću odande cara i knezove, govori Gospod.
39
Ali u poslednje vreme povratiću roblje elamsko, govori Gospod.
