⁷ U Tebe je, Gospode, pravda, a u nas sram na licu, kako je danas, u Judejaca i u Jerusalimljana i u svih Izrailjaca, koji su blizu i koji su daleko po svim zemljama kuda si ih razagnao za grehe njihove, kojima Ti grešiše.

¹ Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.

² Ko će iskazati silu Gospodnju? Ispričati svu slavu Njegovu?

³ Blago onima koji drže istinu i tvore pravo svagda!

⁴ Opomeni me se, Gospode, po svojoj milosti k narodu svom; pohodi me pomoću svojom,

⁵ Da bih video u dobru izabrane Tvoje, veselio se u veselju naroda Tvog, hvalio se zajedno s nasledstvom Tvojim.

⁶ Zgrešismo s ocima svojim, postasmo krivci, bezakonici.

⁷ Oci naši u Misiru ne razumeše čudesa Tvojih, ne opominjaše se velikih milosti Tvojih, i vikaše kraj mora, kraj Crvenog Mora.

⁸ Ali im On pomože imena svog radi, da bi pokazao silu svoju.

⁹ Zapreti Crvenom Moru, i presahnu; i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje;

¹⁰ I sačuva ih od ruke nenavidnikove, i izbavi ih iz ruke neprijateljeve.

¹¹ Pokri voda neprijatelje njihove, nijedan od njih ne osta.

¹² Tada verovaše rečima Njegovim, i pevaše Mu hvalu.

¹³ Ali brzo zaboraviše dela Njegova, i ne počekaše volje Njegove.

¹⁴ Polakomiše se u pustinji, i stadoše kušati Boga u zemlji gde se ne živi.

¹⁵ On ispuni molbu njihovu, ali posla pogibao na dušu njihovu.

¹⁶ Pozavideše Mojsiju i Aronu, kog beše Gospod osvetio.

¹⁷ Rasede se zemlja, i proždre Datana i zatrpa četu Avironovu.

¹⁸ I spali oganj četu njihovu, i plamen sažeže bezbožnike.

¹⁹ Načiniše tele kod Horiva, i klanjahu se kipu.

²⁰ Menjahu slavu svoju na priliku vola, koji jede travu.

²¹ Zaboraviše Boga, Spasitelja svog, koji je učinio velika dela u Misiru,

²² Divna u zemlji Hamovoj, strašna na Crvenom Moru.

²³ I htede ih istrebiti, da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim, i ne odvrati jarost Njegovu da ih ne istrebi.

²⁴ Posle ne mariše za zemlju željenu, ne verovaše reči Njegovoj.

²⁵ Pobuniše se u šatorima svojim, ne slušaše glas Gospodnji.

²⁶ I On podiže ruku svoju na njih, da ih pobije u pustinji,

²⁷ Da pobije pleme njihovo među narodima, i raseje ih po zemljama.

²⁸ I pristaše za Velfegorom, i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima.

²⁹ I rasrdiše Boga delima svojim, i udari u njih pogibao.

³⁰ I ustade Fines, i umilostivi, i prestade pogibao.

³¹ I to mu se primi u pravdu, od kolena do kolena doveka.

³² I razgneviše Boga na vodi Merivi, i Mojsije postrada njih radi;

³³ Jer dotužiše duhu njegovom, i pogreši ustima svojim.

³⁴ Ne istrebiše narode, za koje im je Gospod rekao;

³⁵ Nego se pomešaše s neznabošcima, i naučiše dela njihova.

³⁶ Stadoše služiti idolima njihovim, i oni im biše zamka.

³⁷ Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima.

³⁸ Prolivaše krv pravu; krv sinova svojih i kćeri svojih, koje prinošahu na žrtvu idolima hananskim, i oskvrni se zemlja krvnim delima.

³⁹ Oskvrniše sebe delima svojim, i činiše preljubu postupanjem svojim.

⁴⁰ I planu gnev Gospodnji na narod Njegov, i omrznu Mu deo Njegov.

⁴¹ I predade ih u ruke neznabožačke, i nenavidnici njihovi stadoše gospodariti nad njima.

⁴² Dosađivaše im neprijatelji njihovi, i oni biše pokoreni pod vlast njihovu.

⁴³ Mnogo ih je puta izbavljao, ali Ga oni srdiše namerama svojim, i biše poništeni za bezakonje svoje.

⁴⁴ Ali On pogleda na nevolju njihovu, čuvši tužnjavu njihovu,

⁴⁵ I opomenu se zaveta svog s njima, i pokaja se po velikoj milosti svojoj;

⁴⁶ I učini, te ih stadoše žaliti svi koji ih behu zarobili.

⁴⁷ Spasi nas, Gospode Bože naš, i pokupi nas iz neznabožaca, da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom!

⁴⁸ Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i doveka! I sav narod neka kaže: Amin! Aliluja!