¹ Prve godine Darija, sina Asvirovog od plemena midskog, koji se zacari nad carstvom haldejskim,

² Prve godine njegovog carovanja ja Danilo razumeh iz knjiga broj godina, koje beše rekao Gospod Jeremiji proroku da će se navršiti razvalinama jerusalimskim, sedamdeset godina.

³ I okretoh lice svoje ka Gospodu Bogu tražeći Ga molitvom i molbama s postom i s kostreti i pepelom.

⁴ I pomolih se Gospodu Bogu svom i ispovedajući se rekoh: O Gospode, Bože veliki i strašni, koji držiš zavet i milost onima koji Te ljube i drže zapovesti Tvoje;

⁵ Zgrešismo i zlo činismo i bismo bezbožni, i odmetnusmo se i odstupismo od zapovesti Tvojih i od zakona Tvojih.

⁶ I ne slušasmo sluga Tvojih proroka, koji govorahu u Tvoje ime carevima našim, knezovima našim i očevima našim i svemu narodu zemaljskom.

⁷ U Tebe je, Gospode, pravda, a u nas sram na licu, kako je danas, u Judejaca i u Jerusalimljana i u svih Izrailjaca, koji su blizu i koji su daleko po svim zemljama kuda si ih razagnao za grehe njihove, kojima Ti grešiše.

⁸ Gospode, u nas je sram na licu, u careva naših, u knezova naših i u otaca naših, jer Ti zgrešismo.

⁹ U Gospoda je Boga našeg milost i praštanje, jer se odmetnusmo od Njega,

¹⁰ I ne slušasmo glas Gospoda Boga svog da hodimo po zakonima Njegovim, koje nam je dao preko sluga svojih proroka.

¹¹ I sav Izrailj prestupi zakon Tvoj, i odstupi da ne sluša glas Tvoj; zato se izli na nas prokletstvo i zakletva napisana u zakonu Mojsija, sluge Božijeg, jer Mu zgrešismo.

¹² I On potvrdi reči svoje koje je govorio za nas i za sudije naše, koje su nam sudile, pustivši na nas zlo veliko, da tako ne bi pod svim nebom kako bi u Jerusalimu.

¹³ Kako je pisano u zakonu Mojsijevom, sve to zlo dođe na nas, i opet se ne molismo Gospodu Bogu svom da bismo se vratili od bezakonja svog i pazili na istinu Tvoju.

¹⁴ I Gospod nasta oko zla i navede ga na nas; jer je pravedan Gospod Bog naš u svim delima svojim koja čini, jer ne slušasmo glas Njegov.

¹⁵ Ali sada, Gospode Bože naš, koji si izveo narod svoj iz zemlje misirske rukom krepkom, i stekao si sebi ime, kako je danas, zgrešismo, bezbožni bismo.

¹⁶ Gospode, po svoj pravdi Tvojoj neka se odvrati gnev Tvoj i jarost Tvoja od grada Tvog Jerusalima, svete gore Tvoje; jer sa greha naših i s bezakonja otaca naših Jerusalim i Tvoj narod posta rug u svih koji su oko nas.

¹⁷ Sada dakle poslušaj, Bože naš, molitvu sluge svog i molbe njegove, i obasjaj licem svojim opustelu svetinju svoju, Gospoda radi.

¹⁸ Bože moj, prigni uho svoje, i čuj; otvori oči svoje, i vidi pustoš našu i grad, na koji je prizvano ime Tvoje, jer ne radi svoje pravde nego radi milosti Tvoje padamo pred Tobom moleći se.

¹⁹ Gospode usliši, Gospode oprosti, Gospode pazi i učini, ne časi sebe radi Bože moj, jer je Tvoje ime prizvano na ovaj grad i na Tvoj narod.

²⁰ A dok ja još govorah i moljah se i ispovedah greh svoj i greh naroda svog Izrailja, i padah moleći se pred Gospodom Bogom svojim za svetu goru Boga svog,

²¹ Dok još govorah moleći se, onaj čovek Gavrilo, kog videh pre u utvari, dolete brzo i dotače me se o večernjoj žrtvi.

²² I nauči me i govori sa mnom i reče: Danilo, sada iziđoh da te urazumim.

²³ U početku molitve tvoje iziđe reč, i ja dođoh da ti kažem, jer si mio; zato slušaj reč, i razumi utvaru.

²⁴ Sedamdeset je nedelja određeno tvom narodu i tvom gradu svetom da se svrši prestup i da nestane greha i da se očisti bezakonje i da se dovede večna pravda, i da se zapečati utvara i proroštvo, i da se pomaže Sveti nad svetima.

²⁵ Zato znaj i razumi: Otkada iziđe reč da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dve nedelje da se opet pograde ulice i zidovi, i to u teško vreme.

²⁶ A posle te šezdeset i dve nedelje pogubljen će biti pomazanik i ništa mu neće ostati; narod će vojvodin doći i razoriti grad i svetinju; i kraj će mu biti s potopom, i određeno će pustošenje biti do svršetka rata.

²⁷ I utvrdiće zavet s mnogima za nedelju dana, a u polovinu nedelje ukinuće žrtvu i prinos; i krilima mrskim, koja pustoše, do svršetka određenog izliće se na pustoš.

¹ Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.

² Ko će iskazati silu Gospodnju? Ispričati svu slavu Njegovu?

³ Blago onima koji drže istinu i tvore pravo svagda!

⁴ Opomeni me se, Gospode, po svojoj milosti k narodu svom; pohodi me pomoću svojom,

⁵ Da bih video u dobru izabrane Tvoje, veselio se u veselju naroda Tvog, hvalio se zajedno s nasledstvom Tvojim.

⁶ Zgrešismo s ocima svojim, postasmo krivci, bezakonici.

⁷ Oci naši u Misiru ne razumeše čudesa Tvojih, ne opominjaše se velikih milosti Tvojih, i vikaše kraj mora, kraj Crvenog Mora.

⁸ Ali im On pomože imena svog radi, da bi pokazao silu svoju.

⁹ Zapreti Crvenom Moru, i presahnu; i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje;

¹⁰ I sačuva ih od ruke nenavidnikove, i izbavi ih iz ruke neprijateljeve.

¹¹ Pokri voda neprijatelje njihove, nijedan od njih ne osta.

¹² Tada verovaše rečima Njegovim, i pevaše Mu hvalu.

¹³ Ali brzo zaboraviše dela Njegova, i ne počekaše volje Njegove.

¹⁴ Polakomiše se u pustinji, i stadoše kušati Boga u zemlji gde se ne živi.

¹⁵ On ispuni molbu njihovu, ali posla pogibao na dušu njihovu.

¹⁶ Pozavideše Mojsiju i Aronu, kog beše Gospod osvetio.

¹⁷ Rasede se zemlja, i proždre Datana i zatrpa četu Avironovu.

¹⁸ I spali oganj četu njihovu, i plamen sažeže bezbožnike.

¹⁹ Načiniše tele kod Horiva, i klanjahu se kipu.

²⁰ Menjahu slavu svoju na priliku vola, koji jede travu.

²¹ Zaboraviše Boga, Spasitelja svog, koji je učinio velika dela u Misiru,

²² Divna u zemlji Hamovoj, strašna na Crvenom Moru.

²³ I htede ih istrebiti, da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim, i ne odvrati jarost Njegovu da ih ne istrebi.

²⁴ Posle ne mariše za zemlju željenu, ne verovaše reči Njegovoj.

²⁵ Pobuniše se u šatorima svojim, ne slušaše glas Gospodnji.

²⁶ I On podiže ruku svoju na njih, da ih pobije u pustinji,

²⁷ Da pobije pleme njihovo među narodima, i raseje ih po zemljama.

²⁸ I pristaše za Velfegorom, i jedoše prineseno na žrtvu mrtvima.

²⁹ I rasrdiše Boga delima svojim, i udari u njih pogibao.

³⁰ I ustade Fines, i umilostivi, i prestade pogibao.

³¹ I to mu se primi u pravdu, od kolena do kolena doveka.

³² I razgneviše Boga na vodi Merivi, i Mojsije postrada njih radi;

³³ Jer dotužiše duhu njegovom, i pogreši ustima svojim.

³⁴ Ne istrebiše narode, za koje im je Gospod rekao;

³⁵ Nego se pomešaše s neznabošcima, i naučiše dela njihova.

³⁶ Stadoše služiti idolima njihovim, i oni im biše zamka.

³⁷ Sinove svoje i kćeri svoje prinosiše na žrtvu đavolima.

³⁸ Prolivaše krv pravu; krv sinova svojih i kćeri svojih, koje prinošahu na žrtvu idolima hananskim, i oskvrni se zemlja krvnim delima.

³⁹ Oskvrniše sebe delima svojim, i činiše preljubu postupanjem svojim.

⁴⁰ I planu gnev Gospodnji na narod Njegov, i omrznu Mu deo Njegov.

⁴¹ I predade ih u ruke neznabožačke, i nenavidnici njihovi stadoše gospodariti nad njima.

⁴² Dosađivaše im neprijatelji njihovi, i oni biše pokoreni pod vlast njihovu.

⁴³ Mnogo ih je puta izbavljao, ali Ga oni srdiše namerama svojim, i biše poništeni za bezakonje svoje.

⁴⁴ Ali On pogleda na nevolju njihovu, čuvši tužnjavu njihovu,

⁴⁵ I opomenu se zaveta svog s njima, i pokaja se po velikoj milosti svojoj;

⁴⁶ I učini, te ih stadoše žaliti svi koji ih behu zarobili.

⁴⁷ Spasi nas, Gospode Bože naš, i pokupi nas iz neznabožaca, da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom!

⁴⁸ Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i doveka! I sav narod neka kaže: Amin! Aliluja!