6348. Jer si stao na postelju oca svojega. Da ovo označava, da stoga što se odvojio od ljubavi prema bližnjemj, ima prljavu vezu, vidi se iz začenja stao na postelju oca svojega, što je biti povezan na prljav način, naime, da vera odvojena od ljubavi prema bližnjemu ima ovo značenje. Jer ako vera u doktrini ili u razumu, ovde pretstavljena Rubenom, nije uvdedna u dobro i s njim povezana, ona se ili izgubi ili postaje ništavna, ili se poveže sa zlom i obmanom, što je označeno prljavom vezom, jer tada [vera/postaje profanisana (oskrvnuta). Da je ovako, može se videti iz toga što vera može da ima svoje stanište samo u dobru, pa ako nema svoga staništa, poništava se, ili se povezuje sa zlom. To se jasno vidi po onima u drugom životu kojisu bili u veri samoj i ne u ljubavi prema bližnjemu, jer se njihova vera tamo razaspe, a ako se bila povezala sa zlom, tada je njihova sudbina kao i onih koji su izvršili profanaciju. 2 U Reči, preljube, u unutrašnjem smislu, označavaju preljube dobra , a kurvarstva označavaju krivotvorenje istine (vidi br. 2466, 3399); dok se prljava povezivanja nazivaju zabranjenim stepenima [srodstva] (vidi Levitska 18:6-24), gde se nabrajaju razne vrste profanacije (prim. prev zabranjeni telesni odnos sa srodnicima). Da se i ovde označava profanacija dobra kroz odvojenu veru, može se videti gore (br. 4601), gde se govori o ovom Rubenovom zlom delu. 3 Slučaj sa verom samom, odvojenom od ljubavi prema bližnjem, ovakav je. Ako se poveže sa zlom (što se dešava onda kada neko prvo veruje istinu vere, i kada prvo živi po njoj, a posle je osporava i živi suprotno njoj), tada je ona profanisana (oskrvnuta); jer tada se prvo istina vere i dobro ljubavi prema bližnjem ukorene u unutrašnje (čovekovo) preko doktrine i života, a posle se uzimaju odatle i povezuju sa zlom. U drugom životu najteža sudbina čeka one kod koji se ovo desi; jer se u takvom čoveku dobro ne može odvojiti od zla. A u drugom životu oni se drže odvojeno; i kod ovakvog čoveka nema više nikakvih ostataka koji su bili pohranjeni u njegovom unutrašnjem, jer su potpuno nestali zbog zla. Pakao ovakvih je na levo na velikoj udaljenosti, a oni koji su tamo, pred anđelima izgledaju kao kosturi, skoro bez ikakvog života. Kako bi sprečio profanaciju dobra i istine, čoveka koji je takav da ne može da se nanovo rodi, njega Gospod odvaja od vere i ljubavi ka bližnjemu i dopušteno mu je da bude u zlu i u obmani , jer tada ne može da vrši profanaciju. (Vidi što je rečeno i pokazano o profanaciji, br. 301-303, 4289, 4601).

4601. Otide Ruben i leže s Balom (Bilom) inočom oca svojega. Da ovo označava profanaciju dobra preko vere odvojene od ljubavi ka bližnjemu, i da Izrailj ču označava da je ova vera bila odbačena, vidi se iz rerezentacije Rubena, što je vera u doktrini i u razumu, što je prva (prvenstvena) stvar crkve (vidi br. 3861, 3866), ovde ove vere odvojene od ljubavi ka bližnjemu (o čemu u onme što sledi); i iz značenja leže s Balom (Bilom) inočom oca svojega, što je profanacija dobra, jer izvršiti preljubu označava izokrenuti ili preljubočiniti dobra (br. 2466, 2729, 3399), ali leći s inočom oca svojega je profanisati ih; i iz značenja Izrailj ču, što znači je da je ova vera bila odbačena. U pravom smislu, time što je Izrailj čuo, označava se da je duhovna crkva znala ovo id a je pristala na to; jer se slušanjem označava prionuti, a Izrailjem, duhovna crkva; ali da se istinska crkva ne slaže, pokazaće se iz onog što će se reći o Rubenu. Ali u unutrašnjem smislu, označava se da je ova vera bila odbačena, jer je se kaže šta je Jakov osećao i mislio o ovome zlom djelu; pa ipak, da mu je to bilo odvratno i da se toga užasavao, jasno je iz proroštva o Rubenu (Ruvimu): Rubene, ti si prvenac moj, krjepost moja i početak sile moje; prvi gospodstvom i prvi snagom. Navro si kao voda, ne ćeš biti prvi jer si stao na postelju oca svojega, i oskrnuo je legav na nju (Postanje 49:3, 4). pošto je Ruben zbog ovoga bio lišen prvenaštva (1 Dnevnika 5:1). Otuda se vidi da Izrailj ču označava da je ova vera bila odbačena. (Da je prvenaštvo vera crkve, može se videti gore, br. 352, 2435, 3325) 2. Profanacija dobra je rezultat vere odvojene od istine crkve i njenoga dobra kada se istina i njeno dobro priznaju i veruju, a čovek živi suprotno njima. Jer kod onih koji odvajaju stvari vere od stvari ljubavi ka bližnjemu u razumu a onda i u životu, zlo se povezuje sa istinom, a obmana s dobrom; a ova povezanost je ono što se naziva profanacijom. Drugi je slučaj s onima koji, iako znaju šta su isine i dobra vere, u srcu ih ne veruju. (Vidi što je rečeno i pokazano pre o profanaciji, br. 301-303, 571, 582, 593, 1001, 1003, 1008, 1010, 1059, 1327, 1328, 2951, 2426, 3398, 3399, 4302, 3498, 3399, 3402, 3489, 3898, 4050, 4289; isto tako, da je profanacija dobra verom odvojenom ime, bila predstavljena Kainom koji ubija Avelja; i time što je Ham bio proklet od svog oca;

kao i Egipćanima koji su se udavili u Crvenome Moru, br. 3325; a ovde Rebenom, br. 3326, 3870.) 3. da bi oni koji pripadaju duhovnoj crkvi moglida se spasu, Gospod jena čudesan način odvojio njehov intelektualni deo od njihovog voljnog dela, i dao Intelektu moć da primi novu volju (br. 963, 875, 895, 927, 928, 1023, 1043, 1044, 2256, 4328, 4493). Kada stoga Intelektualno shvati i opazi dobro vere, i usvoji ga, a čovekovo Voljno (to jest, njegova zla volja) još uvek vlada i zapoveda, tada dolazi do povezivanja istine i zla, i dobra i obmane. Ovo povezivanje je profanacija, i označena je nedostojnim jedenjem i pijenjem pri Svetoj Večeri, što se kaže za one kod kojih se dobro koje je ovde označeno telom, i istina koja jeovde označena krvlju, ne mogu odvojiti, jer stvari koje su spojene na ovaj način, ne mgu se odvojiti ni u večnosti, pa takve stoga čeka najdublji pakao. Ali oni koji znaju šta su istina i dobro vere, ali ih u srcu ne veruju (kao što je slučaj s većinom ljudi danas) , oni ih ne mogu profanisati, jer ih Intelektuslno ne prima i ne požima se njima.

4. Ovde se govori o odbacivanju vere odvojene (od ljubavi ka bližnjemu), jer, u onome što sledi, o istinama i dobrima govori se po njihovom istinskom redu, a neposredno posle toga, o njihovom povezivanju s Racionalnim ili Intelektualnim. Jakovljevi sinovi, koji se ubrzo pominju, su istine i dobra u njihovom istinskom redu, a Isak je Racionalno ili Inelektualno. Dolazak Jakovljev i njegovih sinova Isaku je, u unutrašnjem smislu, ova povezanost s Intelektualnim.