6348. Jer si stao na postelju oca svojega. Da ovo označava, da stoga što se odvojio od ljubavi prema bližnjemj, ima prljavu vezu, vidi se iz začenja stao na postelju oca svojega, što je biti povezan na prljav način, naime, da vera odvojena od ljubavi prema bližnjemu ima ovo značenje. Jer ako vera u doktrini ili u razumu, ovde pretstavljena Rubenom, nije uvdedna u dobro i s njim povezana, ona se ili izgubi ili postaje ništavna, ili se poveže sa zlom i obmanom, što je označeno prljavom vezom, jer tada [vera/postaje profanisana (oskrvnuta). Da je ovako, može se videti iz toga što vera može da ima svoje stanište samo u dobru, pa ako nema svoga staništa, poništava se, ili se povezuje sa zlom. To se jasno vidi po onima u drugom životu kojisu bili u veri samoj i ne u ljubavi prema bližnjemu, jer se njihova vera tamo razaspe, a ako se bila povezala sa zlom, tada je njihova sudbina kao i onih koji su izvršili profanaciju. 2 U Reči, preljube, u unutrašnjem smislu, označavaju preljube dobra , a kurvarstva označavaju krivotvorenje istine (vidi br. 2466, 3399); dok se prljava povezivanja nazivaju zabranjenim stepenima [srodstva] (vidi Levitska 18:6-24), gde se nabrajaju razne vrste profanacije (prim. prev zabranjeni telesni odnos sa srodnicima). Da se i ovde označava profanacija dobra kroz odvojenu veru, može se videti gore (br. 4601), gde se govori o ovom Rubenovom zlom delu. 3 Slučaj sa verom samom, odvojenom od ljubavi prema bližnjem, ovakav je. Ako se poveže sa zlom (što se dešava onda kada neko prvo veruje istinu vere, i kada prvo živi po njoj, a posle je osporava i živi suprotno njoj), tada je ona profanisana (oskrvnuta); jer tada se prvo istina vere i dobro ljubavi prema bližnjem ukorene u unutrašnje (čovekovo) preko doktrine i života, a posle se uzimaju odatle i povezuju sa zlom. U drugom životu najteža sudbina čeka one kod koji se ovo desi; jer se u takvom čoveku dobro ne može odvojiti od zla. A u drugom životu oni se drže odvojeno; i kod ovakvog čoveka nema više nikakvih ostataka koji su bili pohranjeni u njegovom unutrašnjem, jer su potpuno nestali zbog zla. Pakao ovakvih je na levo na velikoj udaljenosti, a oni koji su tamo, pred anđelima izgledaju kao kosturi, skoro bez ikakvog života. Kako bi sprečio profanaciju dobra i istine, čoveka koji je takav da ne može da se nanovo rodi, njega Gospod odvaja od vere i ljubavi ka bližnjemu i dopušteno mu je da bude u zlu i u obmani , jer tada ne može da vrši profanaciju. (Vidi što je rečeno i pokazano o profanaciji, br. 301-303, 4289, 4601).

927. Ne ću više kleti zemlje s ljudi, znači kako čovek više neće toliko zastraniti kao što je to uradilo potomstvo Pradrevne crkve, što je jasno iz onoga što je ranije rečeno o tom potomstvu. Da prokleti u unutrašnjem smislu znači odvratiti se, može se videti u prethodno rečenom (stav 223, 245). Kakav je slučaj s ovim i s onim što sledi, da se čovek više neće odvratiti kao što je to uradio čovek Pradrevne crkve i da više neće biti u stanju da se sam uništi, jasno je iz onoga što je već rečeno o potomstvu Pradrevne crkve, koje je nestalo, i o Novoj crkvi nazvanoj Noje. Bilo je pokazano kako je čovek Pradrevne crkve bio tako sazdan da su kod njega volja i razum biti jedan um ili da je kod njega ljubav bila usađena u njegovu volju, a istovremeno i u veru, koja je ispunjavala drugi ili intelektualni deo njegovog uma. Zbog toga je njihovo potomstvo nasledilo to da volja i razum čine jedno; pa stoga, kada su ljubav prema sebi i suluda požuda počele da osvajaju njihovu volju (gde je pre toga bila ljubav prema Gospodu i prema bližnjem), nije bila uništena samo njihova volja nego i njihov intelekt; a to je još više bio slučaj s poslednjim potomstvom, kod kojeg kao da su se obmane bile utopile u požudu i tako su nastali Nefilimi, pošto su se promenili tako da se više nisu mogli popraviti, jer su im oba dela uma bila razorena. Ali pošto je to bio provideo, Gospod se pobrinuo da se čovek tako sazda da se može popraviti i preporoditi u drugom ili intelektalnom delu uma, gde se može usaditi nova volja, koja je savest i preko koje Gospod stvara dobro ljubavi i istinu vere. To je prikazano stihom: Ne ću više kleti zemlje s ljudi, i jer je misao čovekova srca zla od malena; niti ću više ubijati svega što živi, kao što učinih.