6348. Jer si stao na postelju oca svojega. Da ovo označava, da stoga što se odvojio od ljubavi prema bližnjemj, ima prljavu vezu, vidi se iz začenja stao na postelju oca svojega, što je biti povezan na prljav način, naime, da vera odvojena od ljubavi prema bližnjemu ima ovo značenje. Jer ako vera u doktrini ili u razumu, ovde pretstavljena Rubenom, nije uvdedna u dobro i s njim povezana, ona se ili izgubi ili postaje ništavna, ili se poveže sa zlom i obmanom, što je označeno prljavom vezom, jer tada [vera/postaje profanisana (oskrvnuta). Da je ovako, može se videti iz toga što vera može da ima svoje stanište samo u dobru, pa ako nema svoga staništa, poništava se, ili se povezuje sa zlom. To se jasno vidi po onima u drugom životu kojisu bili u veri samoj i ne u ljubavi prema bližnjemu, jer se njihova vera tamo razaspe, a ako se bila povezala sa zlom, tada je njihova sudbina kao i onih koji su izvršili profanaciju. 2 U Reči, preljube, u unutrašnjem smislu, označavaju preljube dobra , a kurvarstva označavaju krivotvorenje istine (vidi br. 2466, 3399); dok se prljava povezivanja nazivaju zabranjenim stepenima [srodstva] (vidi Levitska 18:6-24), gde se nabrajaju razne vrste profanacije (prim. prev zabranjeni telesni odnos sa srodnicima). Da se i ovde označava profanacija dobra kroz odvojenu veru, može se videti gore (br. 4601), gde se govori o ovom Rubenovom zlom delu. 3 Slučaj sa verom samom, odvojenom od ljubavi prema bližnjem, ovakav je. Ako se poveže sa zlom (što se dešava onda kada neko prvo veruje istinu vere, i kada prvo živi po njoj, a posle je osporava i živi suprotno njoj), tada je ona profanisana (oskrvnuta); jer tada se prvo istina vere i dobro ljubavi prema bližnjem ukorene u unutrašnje (čovekovo) preko doktrine i života, a posle se uzimaju odatle i povezuju sa zlom. U drugom životu najteža sudbina čeka one kod koji se ovo desi; jer se u takvom čoveku dobro ne može odvojiti od zla. A u drugom životu oni se drže odvojeno; i kod ovakvog čoveka nema više nikakvih ostataka koji su bili pohranjeni u njegovom unutrašnjem, jer su potpuno nestali zbog zla. Pakao ovakvih je na levo na velikoj udaljenosti, a oni koji su tamo, pred anđelima izgledaju kao kosturi, skoro bez ikakvog života. Kako bi sprečio profanaciju dobra i istine, čoveka koji je takav da ne može da se nanovo rodi, njega Gospod odvaja od vere i ljubavi ka bližnjemu i dopušteno mu je da bude u zlu i u obmani , jer tada ne može da vrši profanaciju. (Vidi što je rečeno i pokazano o profanaciji, br. 301-303, 4289, 4601).

1003. Odatle je jasno da ne jesti mesa s dušom njegovom, koja je krv, znači da ne treba mešati profano s onim što je sveto. Profane stvari se ne mešaju sa svetim kad čovek jede krvavo meso, kao što Gospod uči kod Mateje:

Ne pogani čovjeka što ulazi u usta; nego što izlazi iz usta, ono pogani čovjeka. . . Nego što izlazi iz srca, to pogani čovjeka. (Mateju 15:11, 15-18)

Ali u Jevrejskoj crkvi to je bilo zabranjeno zato što se, kao što je rečeno, jedenje krvavog mesa u Nebu pokazivalo kao svetogrđe. Sve što se radilo u Crkvi, u Nebu se pretvaralo u saobrazne predstave – krv u sveto nebesko; meso, van žrtvovanja, zato što je označavalo požudu, u ono što je profano; a jedenje jednog i drugog, u mešanje svetog s profanim. Stoga je to bilo strogo zabranjeno. Ali posle Gospodovog dolaska, kada su spoljni obredi ukinuti, pa su nestale i predstave, ovakve stvari nisu se više u Nebu pretvarale u saobrazne. Jer kad čovek postane unutrašnji i kada je poučen o unutrašnjim stvarima, tada spoljašnje stvari nisu važne. On tada zna šta je svetost, naime, da je to ljubav prema bližnjemu i vera koja potiče iz te ljubavi. Tada se na njegove spoljašnje stvari gleda prema tome koliko voli bližnjega i koliko ima vere u Gospoda. Od Gospodovog dolaska, dakle, čovek se iz Neba ne vidi po onome što je kod njega spolja, nego po tome što je unutar njega. A ako neko i drži do spoljašnjih stvari, to se uzima kao neukost; u toj neukosti ima nevinosti i ljubavi prema bližnjemu, koje su kod njega spoljašnje; tada je to spoljašnje kod čoveka od Gospoda, to jest deo je njegovog spoljašnjeg bogoštovanja, a da on to i ne zna.