316. I imaše sedam rogova. Da ovo označava, kome pripda Svemoć, vidi se iz značenja roga, koji označava moć istine protivu obmane, ali kada se time opisuje Gospod, tada označava svu moć ili svemoć. Razlog da je Jagnje viđeno sa sedam rogova, je zato što sedam označava sve, i kaže se za ono što je sveto (vidi gore, br. 257). Rog i rogovi označavaju moć, jer moć rogate stoke, kao volova, ovnova, jaraca, i drugih, leži u njihovim rogovima. Da rog ili rogovi označavaju moć istine protivu obmane, a u najvišem smislu, gde se govori o Gospodu, Svemoć, a u obrnutom smislu, moć obmane protivu istine, vidi se iz mnogih odlomaka u Reči; i pošto se otuda vidi šta rogovi u Reči označavaju, a koji se često pominju kod Danila, a tako isto i u Apokalipsi, i pošto se još uvek koriste kod krunisanja kraljeva, želim da ih navedem.

Kod Jezekilja:

2. U onaj ću dan učiniti da naraste rog domu Izrailjevu, i tebi ću otvoriti usta među njima, i znaće da sam ja Jehova (29:21).

Učiniti rod domu Izrailjevu, označava istinu u obilju, gde dom Izrailjev označava crkvu; pošto je to označeno rogom i njegovim rastom, stoga se i kaže, I tebi ću otvoriti usta među njima, čime se označava besediti istinu.

I u prvoj knjizi Samuilovoj:

3. Podiže se rog moj u Jehovi; otvoriše se usta moja na neprijatelje moje, jer sam radosna radi spasenja mojega. On će dati snagu caru svojemu, i uzvisiće rog pomazaniku svojemu (2:1, 10).

Ovo je proročki govor Hanin. Rog koji se podiže u Jehovi, označava da ju je ispunila Božanska istina, i učinila je silnom protivu obmana; pa stoga što je to označeno, kaže se, Otvoriše se usta moja na neprijatelje moje; otvoriti usta označava besediti istinu snažno, a neprijatelji označavaju obmane koje razgone Božansku istinu. On će dati snagu caru svojemu, i uzvisiće rog pomazaniku svojemu, označava Gospodovu Svemoć od Božanskog dobra preko Božanske istine; jer snaga u Reči kaže se za moć dobra, a rog za moć istine; a pomazanik Jehovin označava Gospoda kao Božansko Ljudsko, koje poseduje Svemoć (kao što se može videti, br. 3008, 3009, 9954).

Kod Davida:

4. Jehova je uzvisio rog naroda svojega, slavu svijeh svetaca svojih, sinova Izrailjevih, naroda, koji je blizu njega (Psalam 148:14).

Uzvisiti rog naroda svojega, označava da ih je On ispunio Božanskim istinama, stoga se kaže, Slava svih svetaca njegovijeh, sinova Izrailjevih, naroda koji je blizu njega, jer oni se nazivaju svetima koji su u Božanskim istinama, jer je Božanska istina ono što se naziva svetim (kao što se može videti gore, br. 204). Izrailj označava crkvu koja je u istinama, gde njeni sinovi označavaju istine; narod se kaže za one koji su u istinama, a za one za koje se kaže da su blizu njega, to su oni koji su povezani s Gospodom.

Kod istoga:

5. Jehova, Bože nad vojskama, ko je silan kao ti, Bože, i po milosti tvojoj uzvišuje se rog naš (Psalam 89:8, 17).

Uzvisivati rog označava ispuniti Božanskom istinom, i tako dati moć protivu obmana; zbog čega se kaže, doktrinu istine; Jehova, Bože nad vojskama, po milosti tvojoj imamo snagu (uzvisuje se rog naš); milost se kaže u Reči za crkvu, i za njenu doktrinu istine.

Kod istoga:

6. Blago onome koji je milostiv i daje u zajam! Pravda njegova traje do vijeka, rog se njegov uzvišuje u slavi (Psalam 112:5, 9).

Da rog označava Božansku istinu, vidi se iz ove okolnosti, što se kaže, njegova će pravda trajati do vijeka, a rog se njegov uzvisuje u slavi; pravda u Reči kaže se za dobro, pa se stoga rog kaže za istinu; jer u svakoj pojedinosti Reči postoji brak dobra i istine; slava isto tako označava Božansku istinu.

Kod Avakuma:

7. Blistavilo Jehovino bijaše kao svjetlost (kao sunce), zraci izlažahu mu iz ruku, i ondje bježe sakrivena sila njegova (3:4).

Pošto rogovi označavaju Božansku istinu sa silom, stoga se kaže, Blistavilo Jehovino će biti kao sunce, a u rogovima je sakrivena Njegova snaga. Blistavilo Jehovino i sunce (svetlost), označava Božansku istinu; a skrivanje njegove sile u rogovima, označava svemoć Božanskog dobra preko Božanske istine, jer sva moć dobra je kroz istinu; a u Božanskoj istini leži sakrivena Svemoć kaja pripada Božanskom dobru.

Kod Davida:

8. Nađoh Davida, slugu svojega, svetim uljem svojim pomazah ga. Istina je moja i milost moja s njim. Ruka će moja biti jednako s njim; i u moje ime uzvisiće se rog njegov (Psalam 89:20, 21, 24).

Davidom se označava Božanska istina (kao što se može videti gore, br. 205); a njegovim se rogom, koji će se uzvisiti, označava Njegova Božanska moć, koju ima od Božanskog dobra preko Božanske istine; stoga se kaže, Moja će istina i milost biti s njim; milost u Reči, kada se govori o Jehovi ili Gospodu, označava Božansko dobro Božanske ljubavi. Pošto se Davidom označava Gospod kao Božanska istina koja proističe od Njegovog Božanskog Ljudskog, stoga se on naziva David sluga Moj; slugom se u Reči označava sluga u opštem smislu, a kaže se i o istini, jer služi dobro radi nečega, ovde radi moći.

Kod istoga;

9. Učiniću da poraste rog Davidu, postaviću vidjelo pomazaniku svojemu (132:17).

Ovde se Davidom označava Gospod kao Božanska istina, a isto tako i pomazanikom; učiniti da Mu poraste rog, označava umnožavanje Božanske istine u nebesima i na zemljama od Njega; stoga se kaže, Postaviću vidjelo pomazaniku svojemu, čime se označava isto. Da Gospod kao Božanska istina koja proizlazi od Njegovog Božanskog dobra naziva videlom, može se videti gore, br. 62. Kod istoga: 10. Jehova je snaga moja, stijena moja, tvrdi grad moj; Bog je stijena u koju se uzdam, štit moj, i rog spasenja mojega (Psalam 18:1, 2; 2 Samuilova 22:3).

Snaga i stena, kada se govori o Jehovi ili Gospodu, kao u ovome odlomku, označavaju svemoć; tvrdi grad i stena u koje se uzda, označavaju odbranu; snaga, tvrdi grad, i štit u Reči kažu se za Božansko dobro; kamen, stena, i rog kažu se za Božansku istinu; stoga se tim stvarima označava svemoć, odbrana, i spasenje, koji su od Božanskog dobra preko Božanske istine.

Kod Luke:

11. Blagosloven da je Gospod Bog Izrailjev; jer pohodi i izbavi narod svoj, i podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svojega; da nas izbavi od naših neprijagtelja (1:68, 69, 71).

Ovo je proročanstvo Zaharije o Gospodu i Njegovom dolasku. Rog spasenja u domu Davidovom, označava svemoć spasavanja uz pomoć Božanske istine od Božanskog dobra; rog označava tu svemoć; dom Davidov označava Gospodovu crkvu. Neprijatelji, od kojih treba da nas izbavi, su obmane od zla, jer su ovo neprijatelji od kojih Gospod spasava one koji Ga primaju; da nije bilo drugih neprijatelja od kojih Gospod spasava one koji se nazivaju Njegovim narodom, poznato je.

Kod Miheja:

12. Ustani i vrsi, kćeri Sionska, jer ću ti načiniti rog gvozden, i kopita ću ti načiniti mjedena, te ćeš satrti u komade mnoge narode (4:13).

Ustani i vrsi kćeri Sionska, označava razgonjenje zla kod onih koji pripadaju toj crkvi; vrsiti, označava rasipati; a kći Sionska označava crkvu koja je u osećanju dobra. Načiniću ti rog od gvožđa, označava Božansku istinu silnu i moćnu; a kopita od mjedi imaju slično značenje, gde kopita označavaju istine u poslednjim stvarima. Da ćeš satrti u komade mnoge narode, označava kako bi raspršala obmane; jer narodi se kažu za istine, a u obrnutom smislu, za obmane.

Kod Zaharije:

13. I vidjeh, i gle, četiri roga koji razmeću Judu, Izrailja i Jerusalim. Po tom mi pokaza četiri kovača, i reče: ovo u rogovi koji razmetnuše Judu da niko ne podiže glave; a ovi dođoše da ih uplaše, da odbiju rogove narodima koji podigoše rog na zemlju Judinu da je razmetnu (1:18-21).

Ovime se opisuje pustošenje crkve, a posle njena obnova. Judom, Izrailjem, i Jerusalimom, označavaju se crkva i njena doktrina; rogovi, od kojih se plaše, označavaju obmane od zla i koje pustoše crkvu; kovači označavaju isto što i gvožđe, naime, istinu u poslednjim, koja je silna i moćna, stoga ista koja je označena gvozdenim rogom; stoga se o njemu kaže, Ovi dođoše da razbiju rogove narodima koji su podigli rog protivu zemlje Judine. Rogovi naroda označavaju obmane od zla koje pustoše crkvu, i koje se razgone kako bi se ona /crkva/ mogla obnoviti.

U Plaću:

14. Gospod razori u gnjevu svim gradove Judine; i na zemlju obori i oskrvni carsto i knezove njegove. Odbi u žestokome gnjevu sav rog Izrailju (2:2, 3).

Ovde se govori o potpunom pustošenju crkve. Poslednje vreme, kada je opustošena, označeno je žestokim gnevom Gospodovim sa, Razori u gnjevu svom gradove Judine, i na zemlju obori i oskrvni carstvo i knezove njegove. Kći Judina označava crkvu; njeni gradovi označavaju istine od dobra; carstvo i knezovi označavaju istine od dobra; otuda je jasno šta se označava sa, Odbi u žestokome gnjevu rog Izrailju, naime, svu moć istine crkve da se odupre obmanama od zla.

Kod Danila:

13. Danilo vidje u viđenju četiri velike zvijeri kako izlaze iz mora, svaka drugačija; četvrta vrlo snažna, sa gvozdenim zubima. Ona proždiraše i lomljaše u komade; a imala je deset rogova; i opazih i gle, drugi mali rog im izraste, a tri prva iskorijeniše se pred njim; i u ovoga bjehu oči kao oči čovječije, a usta govorahu velike stvari. I vidjeh ovaj rog učini rat sa svetima, i prevlada ih, i govoraše rije i protivu Svevišnjega; a deset rogova, to su deset careva, i on će pokoriti tri cara (7:3, 7, 8, 21, 23, 24, 25).

Da se ovde rogovima označavaju obmane koje razaraju istine crke, očito je. Zveri, koja izlazi iz mora, označava se ljubav prema sebi, iz koje potiču sva zla, u ovome slučaju ljubav da se vlada nad nebom i zemljom, kojoj kao potčinjena sredstva služe svete stvari; ovakva je ljubav koja je označena Vavilonom u Apokalipsi. Zver je viđena kako izlazi iz mora, jer more označava prirodnog čoveka odvojenog od duhovnog; jer je on tada takav da više od svega želi da vlada nad svima, i da potvrđuje svoju vladavinu smislom slova u Reči. Deset rogova označavaju obmane svake vrste, jer deset označava sve; stoga se kaže i da su deset rogova deset careva, jer carevi označavaju istine, a u obrnutom smislu, obmane. Mali rog, koji je izrastao među ovima, pred kojim su tri roga pred njim iskorenjena, označava potpuno izokretanje Reči pomoću primjene smisla slova, da potvrde ljubav za vladanjem. Ovaj se rog naziva malim, jer tako ne izgleda kada je Reč izokrenuta; a ono što se ne pokazuje pred vidom čovekovog duha, ili pred njegovim razumom, smatra se da ili sa nije ništa, i da je nešto malo; u duhovnom svetu ovakve se stvari pokazuju, ali samo ih neki razumeju. Tri roga koja su pre toga bila iskorenjena, označavaju istine Reči tamo, koje se tako razaraju obmanama; te su istine označene i sa tri cara koja su njima potčinjena. Sa tri se ne označavaju tri, nego ono šo je puno, stoga da su istine bile potpunio razorene. Pošto taj rog označava izokrenutost Reči u pogledu smisla slova, a taj se smisao pokazuje pred očima ljudi da bi se tako razumeo, i nikako drugačije, stoga mu niko ne može protivurečiti, stoga se kaže o ovome rogu da je imao oči kao što su oči ljudi i da su njegova usta govorila velike stvari. Oči označavaju razumevanje; a oči kao oči čoveka, razumevanje kao istine; a usta označavaju misao i govor iz toga.

Iz ovih se razmatranja sada može videti šta je označeno stvarima koje se ovde pominju; kao šta je označeno zveri koja se podiže iz mora, koja je imala deset rogova, i gvozdene zube, i koja je proždirala i lomila u komade; šta malim rogom koji se među njima pojavio, pred kojim su se tri roga iskorenila, a u kojega su bile oči kao oči čoveka, a usta govorila velike stvari; kao i šta je bilo označeno ratom sa svetima i kako ih je savladao, i da je govorio svetogrdne riječi protivu Svevišnjega; i da su rogovi bili toliko careva.

Kod istoga;

16. I vidjeh u utvari ovna sa dva roga, a rogovi su bili visoki; a jedan je bio viši od drugoga, a viši izraste poslednji. I vidjeh ovna gdje bode na zapad i na sjever i na jug, i ni jedna zvijer ne mogaše mu odoljeti. I gle, iđaše jarac od zapada povrh zemlje a ne doticaše se zemlje; i taj jarac imaše rog znamenit među očima svojim. I dođe do ovna koji imaše dva roga, kojega vidjeh gdje stoji kraj vode, i potrča na nj gnjevno silom svojom. I vidjeh ga gdje dođe do ovna, i razgnjevi se na nj udari ovna, te mu slomi oba roga i ne bješe sile u ovnu da mu odoli, nego ga obori na zemlju i pogazi. I jarac posta vrlo velik; i kad osili, slomi se veliki rog, i mjesto njega narastaše znamenita četiri roga prema četiri vjetra nebeska. I iz jednoga od njih izide jedan rog mali i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji. I naraste dori do vojske nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i od zvijezda, i pogazi ih, i naraste dori do poglavara toj vojsci, i uze mu svagdašnju žrtvu, obori istinu na zemlju (8:2-12, 21, 25).

Ovde se opisuje još jedna stvar koja pustoši crkvu, a to je vera sama. Ovnom se označava dobro ljubavi prema bližnjem i njena vera, a jarcem vera odvojena od ljubavi prema bližnjem, ili vera sama; ili, što je isto, oni koji su u njoj; njihovim se rogovima označavaju istine od dobra i obmane od zla, koji se bore; istine od dobra /označavaju se/ rogovima ovna; a obmane od zla, rogovima od jarca: ovnom sa dva roga, jednim višim od drugoga, a drugi koji izraste poslednji, označava se istina vere od dobra ljubavi prema bližnjem; a ovo treba da razume u skladu s influksom dobra i istine kod ljudi i duhova, jer svo dobro se prima iza, a sva istina ispred. Jer mali mozak je stvoren da prima dobro volje, a veliki mozak da prima istinu razuma. Zapadom, severom, i jugom, kada je rog rastao, označavaju se dobra i istine koje primaju oni koji su u ljubavi prema bližnjemu i u veri iz nje, i pomoću kojih oni razgone zla i obmane.

Jarcem koji je pokrio celu zemlju označava se vera odvojena od ljubavi prema bližnjem, koja potiče od zla života; jarac od koze označava tu veru; zapad označava zlo života; zemlja označava crkvu; a imao je rog koji se video između očiju, označava da je to bila samo-inteliegencija; da je udario na ovna vrlo gnevno, i slomio njegova dva roga, i bacio ga na zemlju, i zgazio ga, označava potpuno razaranje ljubavi prema bližnjemu i vere iz nje; jer kada se razori ljubav prema bližnjemu, razara se i vera, jer je potonja od prethodne. To što je veliki rog jarca bio slomljen, i da su na mesto njega izrasla četiri, prema četiri vetra nebeska, označava sve obmane povezane sa njihovim zlima; rogovi označavaju obmane od zla; četiri, njihovu povezanost; a četiri vetra nebeska sve kako obmane tako i zla. Da je iz jednoga od njih izašao jedan mali rog, označava opravdanje kroz to, jer je to rođeo kroz načelo vere same; kaže se da je mali, zato što ne izgleda kao obmana.

Da je ovaj rog rastao vrlo prema jugu, i prema istoku, i prema krasnoj zemji (prema slavi); i da je rastao čak i do nebeske vojske, i bacio na zemlju tu vojsku, i pogazio je, označava da je razbio sve istine i dobra crkve. Jug označava gde je istina u svetlosti; istok i slava označavaju gde je istina jasna; vojska nebeska označava sve istine i dobra neba i crkve; baciti na zemlju vojsku, i pogaziti je, označava potpuno je razrušiti; uzdizati se, sve do poglavara vojske, i da je stan svetinje bio oboren, označava odricanje Gospodovog Božanskog Ljudskog, i stoga pustošenje crkve. Poglavar vojske označava Gospoda kao Božansko Ljudsko, jer od njega proističu sve istine i dobra koja sačinjavaju crkvu; stan svetinje označava crkvu gde su te stvari; a one su istine razorena od obmana koje su time označene, što je očito, jer se kaže, i baci istinu na zemlju.

Da su ovakve stvari označene ovnom i jarcem, i njihovim rogovima, vrlo je jasno sudeći po izgledima u duhovnom svetu; jer, kada su se oni koji su se bili potvrdili u doktrini vere same, i u opravdanju preko nje, raspravljali s onima koji su bili u doktrini ljubavi prema bližnjem, tada su se onima koji su stajali daleko od jaraca, pokazivai slični rogovi, sa sličnim uvredama i gnevom protivu ovna ili ovnova, i videlo se kako jarac gazi stoplalima po zvezdama. Ove sam stvari i ja video, a videli su ih i oni koji su stajali pored mene, koji su se tada uverili da su kod Danila takve stavri označene; a i da su slične stvari označene ovcama na desnoj strani a jarcima na levoj strane (Matej, 25:32 do kraja); naime, ovcama oni koji su u dobru ljubavi prema bližnjem, a jarcima oni koji su u veri samoj.

Iz ovih odlomaka, koji su navedeni iz Danila, može se u nekoj meri videti šta je označeno u Otkrovenju:

Aždajom sa deset rogova (12:3).

Zvijeri koja sje izlazila iz mora, koja je imala deset rogova (13:1).

Ženom koja se vidjela kako sjedi na crvenoj zvijeri, koja je imala deset glava i deset rogova; o kojoj je anđeo rekao: dest rogova koje vidiš, su deset careva (17:3, 5, 12).

Ali o ovim predmetima vidi objašnjenje na sledećim stranicama.

17. Da se moć obmane protivu istine označava rogom ili rogovima, jasno je iz sledećih odlomaka: Kod Jeremije:

Rog Moavov će se otkinuti, i mišica njegova slomiti (48:25).

Moavom se označavaju oni koji su u lažnim dobrima, i u obmana iz ovih, koja /dobra/ su u sebi obmane. Razbijanje ovih obmane označeno je rogom Moava koji će se otkinuti, a razaranjem Moavovih zala slamanjem njegove mišice.

U Plaču:

18. Jehova razveseli tobom neprijatelja, podiže rog protivnicima tvojim (2:17).

Neprijateljem se označava zlo, a protivnicima obmane od zla; podignuti rog protivnika, znači da će obmane prevladati nad istinama i razoriti ih.

Kod Jezekilja:

19. Što bokovima (bocima) i ramenima otiskujete i rogovima svojm bodete sve bolesne tako da ih razagnaste na polje (34:21).

Otiskivati bokovia i ramenima, i svom snagom; bosti bolesne ovce dok ih ne razagnaju na polje, označava pomoću obmana razarati one koji su naklonjeni dobru, ali još nisu u istinama od dobra, ali ih žele.

Kod Amosa:

20. Kad pohodim Izrailja, tada ću pohoditi i oltare Vetiljske, i odbiće se rogovi oltaru i pašće na zemlju (4:14).

Oltarima Vetiljskim označava se bogoštovanje od zla, a rogovima oltara označavaju se obmane toga zla; a da ovi treba da se razore, ozna eno je rogovima koji će biti odbijeni, i koji će pasti na zemlju.

Kod istoga:

21. Vi se radujete onome što nije ništa, i govorite: nijesmo li svojm snagom dobili rogove? (6:13).

Dobiti rogove vlastitom snagom, označava moć vlastite inteligencije da se steknu obmane pomoći kojih se razaraju istine.

Kod Davida:

22. Kažem havališama: ne hvališite se, i bezakonicima: ne dižite roga. Ne dižite u vis roga svojega, ne gvorite tvrdovrato. Sve ću rogove bezbožnicma polomiti, a rogovi pravednikovi uzvisiće se (Psalam 75:4, 5, 10).

Dizati rok visoko, označava braniti obmanu snažno protivu istine; stoga se kaže, ne govori tvrdovrato. Otkidanjem rogova označava se razbijanje njegovih obmana; a podizanjem rogova pravedniku, označava se činiti da istine od dobra budu moćne i snažne.

23. Pošto se podizanjem rogova visoko označava ispuniti istinama, i učiniti ih moćnima i jakima protivu obmana, stoga se te istine nazivaju rogovi jednoroga, jer su ovi uzdignuti. Kao kod Mojsija:

Krasota je njegova kao u prvenca teleta, i rogovi njegovi kao rogovi u jednoroga; njima će bosti narode sve do kraja zemlje: to je mnoštvo tisuća Jefremovijeh i tisuće Manasijine (Zak. Ponov. 33:17).

Ove se stvari kažu o Josifu, kojim se, u najvišem smislu, predstavlja Gospod kao Božansko duhovno, ili kao Božanska istina u nebu; otuda se Josifom označavaju oni koji su u Gospodovom duhovnom carstvu (kao što se može videti, br. 3969, 3971, 4669, 6417). Prenac teleta (vola), koji ima čast, označava dobro duhovne ljubavi; njegovi rogovi koji su rogovi jednoroga, označavaju istine u svojoj punini, i u sili; bosti narode do krajeva zemaljskih, označava poučvati u istinama sve one koji pripadaju crkvi, i na taj način rasterivati obmane. Deset hiljada Jefremovijeh i hiljade Manasijine, označavaju obilje istine a otuda i mudrosti, i obilje dobra a otuda i ljubavi. Da Jefrem, u Reči, označava Intelektualno crkve, koje pripada istini, i da Manasija označava Voljno crkve, koje pripada dobru, može se videti, br. 3969, 5354, 6222, 6234, 6238, 6267, 6296; i da deset hiljada (mnoštvo) i hiljade označavaju vrlo mnogo, stoga obilje.

Kod Davida:

24. Sačuvaj me od usta lavovijeh, i od rogova jednoroga (bivolovih), čuvši, izbavi me od rogova jednoroga (Psalam 22:21).

Lavom se označava obmana silinom razarajući istinu; a rogovima jednoroga značavaju se istine koje prevladavaju nad obmanama.

Kod istoga:

25. Rog je moj kao rog u jednoroga (Psalam 92:10).

Rog jednoroga označava istinu u punini i moći.

U Apokalipsi;

26. I šesti anđeo zatrubi, i čuh glas jedan od četiri roga zlatnoga oltara, koji je pred Bogom (9:13).

Oltarom kadionim, koji se naziva i oltarom zlatnim, bilo je predstavljeno slušanje i primanje svih stvari bogoštovanja, koje su od ljubavi i ljubavi prema bližjemu od Gospoda, stoga one predstavljaju ovakve stvari bogoštovanja koje Gospod uzvisuje. Rogovi oltara predstavljaju istine koje proizlaze od dobra ljubavi; otuda se vidi zašto se glas čuo od četiri roga oltara, jer istine su sredstvo preko kojega dobro deluje i govori.

27. Pošto oltar predstavlja bogoštovanje Gospoda od dobra ljubavi, i pošto se svo bogoštovanje, koje je istinsko bogoštovanje, vrši od dobra ljubavi pomoću istina, stoga su postojali rogovi na oltaru. Da su bili rogovi na oltaru kadionom, vidi se kod Mojsija:

Načini četiri roga na oltar kadioni; ni neka izlaze iz njega. I obložićeš ih zlatom (Izlazak 30:2, 3, 10; 37:25, 26).

Da su rogovi izlazili iz samoga oltara, označavalo je da istine, koje su bile predstavljene rogovima, proizlaze od dobra ljubavi, koja je bila predstavljena oltarom; jer je sva istina od dobra. Da je bilo četiri, po jedan na svakom uglu, označavalo je da su bile četiri strane u nebu, čime su bile označene sve stvari istine od dobra.

Pošto su sva iskupljivanja i očišćenja izvođena preko istina od dobra, stoga se iskupljivanje vršilo na rogovima oltara,

Na rogovima oltara kadionog (Izlazak 30:10; Levitska 4:7).

I na rogovima oltara za žrtve paljenice (Levitska 4:25, 30, 34; 8:15; 9:9; 16:18).

A pošto je svaka Božanska zaštita dolazila od istina od dobra, stoga

Oni koji su počinili zla i plašili se smrti, oni su se hvatali za rogove oltara i tako bi se sačuvali (1. o Carevima 1:50, 51, 53);

Ali oni koji su počinili zlo sa predumišljajem, i voljno, ti se nisu mogli sačuvati (1. o Carevima 2:28-31).

Dalje, pošto su rogovi označavali istine od dobra, stoga, kada su se carevi pomazivali, to je bilo uljem iz roga. Da je David bio tako pomazan, može se videti (1. Samuilova 16:1, 13); i da je Solomon bio tako pomazan (1. o Carevima 1:39); ulje je označavalo dobro ljubavi. Zbog svih ovih značenja rogova, koja su bila poznata drevnima, bilo je uobičajeno praviti rogove koji cvetaju i koji su mirisni; otuda izraz, rog obilja .

4402. I nazva ga: Silni Bog Izrailjev. Da ovo označava (da sve ovo dolazi) od Božanskog Duhovnog, vidi se iz značenja Bog Silni (objašnjeno u onome što je niže); i iz značenja Izrailja, što je duhovno (vidi br. 4286, 4292). U pogledu onoga što reklo o stihu 17 ovoga poglavlja do sada, slučaj je ovakav: U ovom poglavlju, u najvišem smislu, govori se o Gospodu, i to prevazilazi čovekovu misao (jer je to Božansko), pa je stoga dopušteno rasvetliti te stvari onim što što se pokazuje u idejama koje pokazuju kako Gospod preporađa čovekovo Prirodno; jer u unutrašnjem smislu, ovde se radi i o preporodu čovekovog Prirodnog , jer preporod čoveka je slika Gospodove glorifikacije (proslavljenja) (br. 3138, 3212, 3296, 3490). Jer je Gospod Sebe proslavio, to jest, učinio je SebeBožanskim, u skladu s Božanskim redom; a u skladu s tim redom, On preporađa čoveka, to jest, čini ga duhovnim i nebeskim; ovde, kako On čini čoveka duhovnim, jer Izrailj označava duhovnog čoveka.

2. Duhovni čovek nije unutarnji racionalni čovek, nego unutarnji prirodni. Unutarnji racionalni čovek je ono što se naziva nebeski čovek. Šta je razlika između duhovnog i nebeskog čoveka, više puta je već bilo rečeno. Čovek postaje duhovan tako štose kod njega istine povezuju sdobrom, to jest, ono što pripada veri, povezje se s onim što pripada ljubavi ka bližnjemu, a sve ovo u njegovom Prirodnom. Tamo se prvo istine povezuju s dobrom, onda unutarnje istine. Povezivaje spoljašnjih istina u Prirodnom razmatrano je u ovome poglavlju od stiha 1 do 17; a povezivanje unutarnjih istina s dobrom, od stiha 17

do kraja. Unutarnje se istine ne povezuju s dobrom ni na koji drugi način nego prosvetljenjem koje se uliva preko unutrašnjeg čoveka u spoljašnjeg. Preko ovoga prosvetljenja, Božanske istine postaju očite samo na opšti način, kao kad se bezbroj predmeta vidi okom kao neka tamna jednostavna stvar koja se neističe ničim. Ovo prosvetljenje, u kojemu se istine pokazuju samo na opšti način, bilo je označeno Isavovim rečima Jakovu, a ono da ti ostavimnekoliko ljudi što su sa mnom; i Jakovljevim odgovorom, Na šta? daj da nađem milost pred gospodarom svojim (u tvojim očima) (o čemu vidi br. 4385, 4386) 3. Da je duhovni čovek relativno u tami, vidi br. 2708, 715, 2716, 2718, 283, 849, 2935, 2937, 3241, 3246, 3833. Ovaj duhovni čovek predstavljen je Izrailjem (br. 4286). Duhovni se čovek tako naziva jer se svetlo neba, u kome je inteligencija i mudrost, uliva u one stvari kod čoveka koje su u svetlu sveta, i čini da se stvari koje su u svetlu neba predstavljaju u onima koje su u svetlu sveta, i da na taj način korespondiraju. Govoreći preciznije, duhovno je Božanska svetlost sama koja je od Gospoda; stoga je ona shvatanje istine o otuda i mudrost. Ali kod duhovnog čoveka ova svetlost pada u stvari koje pripadaju veri kod čoveka, i za koje on veruje da su istinite; dok kod nebeskog čoveka ona pada u dobro ljubavi. Međutim, ove su stvari jasne onima koji su u svetlosti neba, a zatamnjene onima koji su u svetlosti sveta, a to zanči (zatamnjene su) većini ljudi u naše dane, toliko su zatamnjene da u skoro nerazumljive; pa ipak, pošto se o njima govori u unutrašnjem smislu, i pošto su takve prirode, treba ih otkriti; vreme dolazi kada će biti prosvetljenost.

4. Razlog da je oltar nazvan Silni Bog Izrailjev, i što se time označavalo unutarnje bogoštovanje od Božanskog Duhovnog, je to, što u najvišem smislu, Bog Silni je isto što i Božansko Duhovnom, a tako isto što i Izrailj. (Da Izrailj označava Gospoda u pogledu Božanskog Duhovnog a u reprezentativno smislu, Gospodovu duhovnu crkvu ili, što je isto, čoveka koji je duhovan, može se videti gore, br. 4286, 4292).

U izvornom jeziku El Elohe znači Bog Bog, a najbliže je rečima Bog bogova. (prim. prev. Bog znači Sila, Snaga, Mo , u našem jeziku kao i u Sanskritu, jeziku Hinduskih Veda). U Reči, Jehova ili Gospod se na mnogim mestima označava sa El, u jednini, a isto taklo i sa Eloah; a On se naziva i Elohim, u množini; ponekad oba u istom stihu, ili u istom nizu. Onaj koji nije upoznat s unutrašnjim smislom Reči, taj n ože znati zašto je ovako. Da El sadrži jedno, a Eloah drugo, a Elohim opet nešto drugo, svako može da prosudi iz toga što je Reč Božanska, to jest, poreklom je od Božanskog, i ona je nadahnuta u svakoj reči, štaviše, u svakoj najmanjoj tački.

5. Šta El sadrži kad se pomene, a šta Elohim, može se videti iz onoga što je ponekad pokazano gore, naime, da se El i Elohim, ili Bog pominje kada se govori o istini (vidi br. 709, 2586, 2769, 2807, 2822{ign95} 3921kraj, 4287). Otuda to, da El i Elohim, u najvišem smislu, označavaju Božansko Duhovno, jer je ovo isto što i Božanska istina, s tom razlikom što El označava istinu u volji i delu, što je isto što i dobro od istine (br. 4337, 4353, 4390). Izraz Elohim se koristi u množini, jer se istinom Božaskom označavaju sve istine koje su od Gospoda. Otuda se i anđeli ponekad nazivaju u Reči Elohim, ili bogovi (br. 4295), kao što će se pokazati iz odlomaka navedenih iz Reči niže. Sada, pošto u najvišem smislu, El i Elohim označavaju Gospoda u pogledu istine, oni isto tako označavaju Njega i u pogledu moći, jer istina je takojoj se pripisuje moć(br. 3091, 4015). Stoga, gde god se govori o istini u Reči, Gospod se naziva El i Elohim, to jest, Bog. Otuda isto tako, da u izvornom jeziku El oznčava onoga ko je silan.

6. Da se El i Elohim ili Bog, pominju u Reči gde se govori o Božanskom Duhovnom ili, što je isto, o Božanskoj istini, a otuda i o Božanskoj sili, a što je još vidljivije iz sledećih odlomaka.

Kod Mojsija: Bog reče Izrailju noći u utvari; Jakove! Jakove! A on reče: evo me! I Bog mu reče: ja sam Bog, Bog oca tvojega; ne bojse otići u Egipt, jer ću od tebe učinii velik narod. (Postanje 46:2, 3). Pošto su ove reči upućene Izrailju, kojega će On učiniti velikim narodom, pa je stoga predmet o kome se raspravlja istina i njena sila, to se kaže ElElohim, što, u približnom smislu, znači Bog bogova, a u približnom smislu, Elohim znači bogove, jer se time opisuju istine i njihova sila, što je jasno kod istoga: I ondje načini žrtvenik, i nazva ono mjesto: Bog Betiljski, jer mu se ondje javi Bog, kada je bježao od brata svojega (Postanje 35:7). I na drugome mestu kod istoga: Jer je Jehova Bog vaš, Bog nad bogovima i gospodar nd gospodarma, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko, niti prima poklona(Zak. Ponovljeni 10:17). gde se Bog bogova izražava sElohe Elohim, a posle sa Bog ili El, kome se pripisuje veličina i moć .

7. Kod Davida: Jer je Jehovas velik Bog i velik car nad svijem bogovima. U njegovoj ruci su dubine zemaljske, i visine gorske njegove su. (Psalam 95:3, 4). ovde se koristi reč Bog ili El, jer se govori o Božaskoj istini i sili; kaže se bogovi, jer se govori o istinama koje otuda potiču; jer u unutrašnje mislu, car označava istinu (br. 1672, 2015, 2069, 3009, 3670). Otuda je očito šta označava veliki car iznad svih bogova. UNjegovoj su ruci dubine zemaljske ozačava istine crkve, koje se nazivaju visine gorske, zbog moći (sile) od dobra.

Kod istoga: Ko da se u nebu poredi s Jehovom? ko je među sinovima bogova (Elim) sličan Jehovi? Bog ili (El) silni je u tajnama svetih. O Jehova nad vojskama! ko je silan kao Ti, o Jah? (Psalam 89:6-8). Ovde sinovi bogova ili Elima, označavaju istine Božanske, čija je moć očita; jer se kaže Bog, El, svemogući, Jehova Bog nad vojskama, ko je silan kao Ti? 8. Tako i nadrugome mestu kod Davida: Dajte Jehovi, sinovi Božiji, dajte Jehovi slavu i čast! Psalam 29:1).

Kod Mojsija: A oni popadoše ničice i rekoše. Bože, Bože duhovima i svakom tijelu! ovaj je jedan zgriješio, i na sav li ćeš se zbor gnjeviti? (Brojevi 16:22).

Kod Davida: Rekoh, bogovi ste (Elohim) i sinovi ste Najvišega (Psalam 82:6; Jovan 10:34); gde se nazivaju bogovima zbog istina, jer sinovi su istine (vidi br. 489, 491, 533, 147, 2628, 3373, 3704).

Opet: Slavite Jehovu, jer je dobar; jer je do vijeka milost njegova. Slavite Boga nad bogovima, jer je do vijeka milost njegova (Psalam 136:1, 2).

Kod Danila: I taj će car činiti što hoće, i podignuće se i uzvisiće se iznad svakoga boga (El), čudno će govoriti na Boga nad bogovima (Elohim), i biće srećan dokle se ne svrši gnjev, jer će se izvršiti što je određeno. (Danijel 11:36. iz ovoga se vidi da, u približnom smislu, bogovi se odnose na istine koje su od Gospoda.

9. Da se kaže El ili Bog, u jednini, kada se govori o sili koja dolazi od Božanske istine, ili, što je isto, od moći koja je od Božanske istine, ili, što je isto, od Gospodovog Božanskog Duhovnog, može se videti iz sledećih odlomaka.

Kod Mojsija: neka moja ruka bude kao ruka Boga (El) na onoga koji čini zlo (Moga bih vam dosaditi , u Daničićevom prevodu) (Postanje 31:29). I opet: Nema sile za Boga (El) ( Zak. Ponovljeni 28:32) (prim. prev. ovo je prevod u skladu s prevodom sličnoga teksta u Psalmu 89:26, 27, vidi citat iz toga Psalma niže); inače, ovaj se tekst ne nalazi na označenom mestu).

Kod Miheja: Nema sile za Boga (El) Mihej 2:1. (prim. prev. onaj tekst se ne nalazi na označenome mestu.) Sile za Boga (ruka za Boga) označava da treba da ima moći. (Da ruka označava moć, može se videti, br. 878, 3387; da se ruka kaže za istinu, br. 3091.) Kod Davida: Pružiću na more ruku njegovu, i na rijeke desnicu njegovu. On će me zvati: ti si otac moj, Bog (El) moj i grad spasenja mojeg (89:25, 26). govoreći o moći od istina.

Kod istoga: O Jehova, grade moj, zaklone moj, koji se ne može oboriti, izbavitelju moj, Bože (El) moj, kamena goro, na kojoj se ne bojim zla,štite moj, rože spasenja mojega, utičište moje! (Psalam 18:2-4).

Kod istoga: Zao čovek kaže u srcu svome: Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, ne će vidjeti nigda. Ustani, Gospode! digni ruku svoju, ne zaboravi nevoljnijeh!Za što bezbožnik da ne mariza Boga (Elohim) govoreći u srcu svome da ti ne ćeš vidjeti? (Psalam 10:10-13).

10. Kod Isaije: Ostatak će se vratiti, ostatak Jakovljev, Bogu (El) silnome (Isaija 10:21).

Kod istoga: Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savjetnik, Bog (El) silni, otac vječni, knez mirni (Isaija 9:6).

Kod istoga: Gle, Bog (El) je spasenje moj, uzdaću se i ne ću se bojati, jer mi je sila i pjesma Gospod Bog (El), on mi bi spasitelj. (Izaija 12:2).

Kod istoga: Ja sam Bog (El). Ja sam od prije svijet posta, i niko nemože izbavii iz ruke moje; kad radim, ko će smetati? (Isaija 43:12, 13). kaže se za silu.

Kod Jeremije: Bože (El) veliki i silni! kojemu je ime Jehova nad vojskama Jeremija 32:18. U drugoj knjizi Samuilovoj: S tobom razbijam vojsku, s Bogom (El) svojim skačem preko zida. Put je Božji vjeran, riječ Jehovina čista. On je štit svjema kojise uzdaju u nj. jer ko je Bog (El) osim Jehove? i ko je stijena osim Boga (Elohim) našega? Bog (El) je krjepost moja i sila moja (22:3033). 11.

Kod Mojsija: Bog (El) nije čovek da laže, ni sin čovječiji da se pokaje. Što kaže neće li učiniti? i što kaže, ne će li izvršiti? On ga je izveo iz Egipta. on mu je kao snaga jednorogova. Jer nema čini na Jakova ni vračanja na Izrailja; u ovo doba govoriće se o Jakovu i o Izrailju, šta je učinio Bog (El). (Brojevi 23:19, 22, 23); gde se, u unutrašnjem smislu, govori o moći i istini.

Kod istoga: Bog (El) ga je izveo izEgipta, i on mu je kao snaga jednorogova; poješće narode koji su mu neprijatelji, i kosti će njihove potrti, i strijelama svojim postrijaljati ih Brojevi 24:8. Da rogovi i snaga jednorogova označavaju moćistine od dobra, vidi br. 2832; da ne pominjemo druge odlomke. Pošto većina stvari u Reči imaju i suprotno značenje, tako isto i bog i bogovi, koje se reči koriste kada se govori o obmani i o moći obmane; kao kod Jezikilja: Najgrabriji unaci (bogovi, Elim) govoriće mu isred groba njehovijeh, koji sidoše i leže neobrezani, pobijeni mačem Jezekilj 32:21).

Kod Isaije: Koji se upaljujete ulugovima pod svakijem zelenijem drvetom (pod bogovima Elim), koljete sinove svoje u potocima, pod vrletima kamenijem (Isaija 57:5. gde se reč bogovi koristi zbog obmana. Slično i na drugim mestima.

NASTAVAK O VELIKOM ČOVEKU I KORESPONDENCIJI, OVDE KORESPONDENCIJI S OKOM I SA SVETLOŠĆU.