13. Božansko Gospodnje u Nebu je Ljubav prema Njemu (Amor in Ipsum) i Milosrđe prema bližnjem (Charitas erga proximum)

Božansko koje proističe od Gospoda naziva se u Nebu Božansko Istinito, s razlogom o kome će biti govora u nastavku. To Božansko Istinito od Gospoda uliva se u Nebo iz Njegove Božanske Ljubavi. Božanska Ljubav i Božansko Istinito mogu se uporediti sa Sunčevim ognjem i svetlošću koja od njega dolazi; Ljubav, sa Sunčevim ognjem; istinito, sa svetlošću koja od Sunca proističe. Prema ovome poređenju, Vatra znači Ljubav a proističuća svetlost - Istinito. Po tome se može videti kakvo je Božansko Istinito koje proističe iz Gospodnje Božanske Ljubavi; može se, naime, videti da je u suštini to Božansko Dobro spojeno sa Božanskim Istinitim; i pošto je spojeno, ono oživljava sve u Nebu, kao što Sunčeva toplina, udružena sa svetlošću, u proleće i leto oplođava sve na zemlji. Nije tako kad toplina nije spojena sa svetlošću, to jest kad je svetlost hladna. Tada se sve smrzava i vene. To Božansko Dobro koje je upoređeno s toplinom jeste dobro ljubavi kod Anđela, a Božansko Istinito koje je bilo upoređeno sa svetlošću jeste istinito kroz koje i iz koga (postoji) dobro ljubavi.

170. Predstave i pojave u Nebu

Čovek koji misli samo po prirodnoj svetlosti, nije kadar da shvati da u Nebu ima bilo šta slično onome što postoji na svetu; a to je stoga što je prethodno mislio, i učvrstio se u toj misli, da su Anđeli samo umovi, i da su umovi samo vazdušni dahovi, koji nemaju čula kao ljudi, da nemaju očiju, a ako nema očiju, ne mogu ni postojati predmeti koji se gledaju; međutim, Anđeli imaju sva čula kao i ljudi, i to daleko oštrija; a svetlost pomoću koje Anđeli vide daleko je svetlija od svetlosti pomoću koje vidi čovek. Da su Anđeli u stvari ljudi u najpotpunijem obliku, i da imaju svako čulo, može se videti napred (br. 73-77); a i da je svetlost u Nebu daleko blistavija nego svetlost na svetu. (br. 126-132).