NEBO sa svojim divotama I PAKAO prema onome što sam video i čuo

Prevod s latinskog i napomene (uz delimično oslanjanje na neobjavljeni prevod Stijepa Ferija)

Risto Rundo

Pvro izdanje latinskog izvornika: London, 1758.g.

NEBO

Gospod je Bog Neba (2-6)

Božansko Gospodnje čini Nebo (7-12)

Božansko Gospodnje u Nebu je ljubav prema Njemu i Milosrđe prema bližnjem (13-19)

Nebo je podeljeno na dva carstva (20-28)

Postoje tri Neba (29-40)

Nebo se sastoji od neizbrojnih Društava (41-50)

Svako Društvo je Nebo u manjem obliku, a svaki Anđeo Nebo u najmanjem obliku (51-58)

Nebo u celini predstavlja jednog Čoveka (59-67)

Svako Društvo na Nebu predstavlja jednog čoveka (68-72)

Anđeo ima savršen ljudski oblik (73-77)

To što Nebo celinom i delovima predstavlja Čoveka potiče od Gospodnjeg Božanskog Ljudskog (78-86)

Postoji saobraznost svih nebeskih stavki sa svim što pripada Čoveku (87-102)

Postoji Saobraznost Neba sa svim što je na Zemlji (103-115)

Sunce u Nebu (116-125)

Svetlost i Toplina u Nebu (126-140)

Četiri Nebeske Strane (141-153)

O Promenama Stanja Anđela u Nebu (154-161)

Vreme u Nebu (162-169)

Predstave i pojave u Nebu (170-176)

Odeća Anđela koji izgledaju odeveni (177-182)

Obitavališta i stanovi Anđela (183-190)

O Prostoru u Nebu (191-199)

Oblik Neba određuje udruživanje i opštenje u njemu (200-212)

O Nebeskim Upravama (213-220)

O Bogosluženju u Nebu (221-227)

O moći nebeskih Anđela (228-233)

Govor Anđela (234-245)

O Govoru Anđela sa Čovekom ( 246-257)

O pismu u Nebu (258-264)

O mudrosti Anđela u Nebu (265-275)

O stanju Nevinosti Anđela u Nebu (276-283)

O Stanju Mira u Nebu (284-290)

O Vezi Neba s ljudskim Rodom (291-302)

O Vezi Neba sa Čovekom preko Reči (303-310)

Nebo i Pakao potiču od ljudskog Roda (311-317)

O Neznabošcima ili narodima van Crkve u Nebu (318-328)

O Deci u Nebu (329-345)

O Mudrima i Prostima u Nebu (346-356)

O Bogatima i Siromašnima u Nebu (357-365)

O Brakovima u Nebu (366-386)

O Zaposlenjima Anđela u Nebu ( 387-394)

O radosti i sreći nebeskoj (395-414)

O Ogromnosti Neba (415-420)

O Svetu Duhova i o Stanju Čoveka nakon Smrti Šta je svet Duhova (421-431)

Po svom Unutarnjem, svaki Čovek je Duh (432-444)

O vaskrsnuću čovekovom posle smrti i o Ulasku u Večni život (445-452)

Čovek posle smrti ima savršen ljudski oblik (453-460)

Čovek posle smrti ima sva čula, sećanje, misli i osećanja kao što je imao na svetu, ne ostavljajući ništa iza sebe osim zemaljskog tela (461-469)

Čovek je posle smrti onakav kakav je bio na svetu (470-484)

Zadovoljstva života u svakom čoveku menjaju se posle smrti u saobrazno zadovoljstvo (485-490)

O prvom stanju čovekovom posle smrti (491-498)

O Drugom stanju Čovekovom posle smrti (499-511)

O Trećem stanju čovekovom posle smrti, to jest o stanju poučavanja onih koji dolaze u Nebo (512-520)

Niko ne dolazi u Nebo neposrednom Milošću (521-527)

Nije tako teško voditi život koji vodi u Nebo, kao što se veruje (528-535)

PAKAO

Gospod vlada Paklovima (536-544)

Gospod nikoga ne baca u Pakao nego to čini sam Duh (545-550)

Svi koji su u Paklu, jesu u zlima i obmanama koje iz njih proističu, a koja zla i obmane potiču od ljubavi prema sebi i prema svetu (551-565)

O strašnom sudu i rušenju Vavilona (560-565)

Šta je Pakleni Oganj i šta Škrgut Zuba (566-575)

Zloba i škodljive veštine paklenih Duhova (576-581)

Izgled, položaj i broj Paklova ( 582-588)

Ravnoteža između Neba i Pakla (589-596)

Kroz ravnotežu između Neba i Pakla čovek je u slobodi (597-603)

78. To što Nebo celinom i delovima predstavlja Čoveka potiče od Gospodnjeg Božanskog Ljudskog

Da po Božanskom Ljudskom Gospodnjem Nebo u celini i delovima predstavlja Čoveka, zaključak je iz svega onoga što beše pokazano u prethodnim brojevima:

I. Da je Gospod Bog Neba;

II. Da Božansko Gospodnje čini Nebo;

III. Da se Nebo sastoji od neizbrojnih Društava,

IV. Da Nebo kao celina, predstavlja jednog jedinog Čoveka;

V. Da svako Društvo u Nebu predstavlja jednog Čoveka;

VI. Da Anđeo ima savršen ljudski oblik.

Iz svega ovoga izvodi se zaključak da je Božansko, pošto sačinjava Nebo, Ljudsko po obliku. Da je ovo Božansko u stvari Gospodnje Božansko Ljudsko, može se još jasnije videti iz izvoda “Nebeskih Tajni” sabranih da bi služili kao kruna ovoga broja i kao kratak pregled. Da je Gospodnje Ljudsko u stvari Božansko, a ne - kao što se misli u Crkvi - da ono to nije, to se može videti iz izvoda, a isto tako i na kraju dela “Nebesko Učenje Novog Jerusalima”, gde je reč o Gospodu.

87. Postoji saobraznost svih nebeskih stvari sa svim što pripada čoveku

Danas se ne zna šta je to Saobraznost (korespondencija). Za to ima više razloga. Glavni je taj, što se čovek udaljio od Neba kroz ljubav prema sebi i prema svetu. Onaj ko nadasve voli sebe i svet drži samo do svetskih stvari, jer one laskaju njegovim spoljašnjim čulima i gode njegovim sklonostima, pa ne obraća pažnju na Duhovno, pošto ovo prija samo unutarnjim čulima i veseli samo njegov um. Stoga ga ljudi odbacuju, govoreći da je odveć uzvišeno da bi ga misao mogla doseći. Ali drevni ljudi behu drugačiji. Nauka o Saobraznostima bila je za njih najvažnija nauka. Pomoću nje, oni su sticali umnost i mudrost, i preko nje pripadnici Crkve imali su vezu sa Nebom; jer nauka o Saobraznostima je anđeoska. Pradrevni ljudi, ljudi nebeski, mislili su o Saobraznostima kao i Anđeli. Eto zašto su oni razgovarali s Anđelima i zašto im se Gospod često pokazivao i učio ih. A danas je ta nauka izgubljena, tako da se ne zna šta je Saobraznost.