NEBO sa svojim divotama I PAKAO prema onome što sam video i čuo
Prevod s latinskog i napomene (uz delimično oslanjanje na neobjavljeni prevod Stijepa Ferija)
Risto Rundo
Pvro izdanje latinskog izvornika: London, 1758.g.
NEBO
Gospod je Bog Neba (2-6)
Božansko Gospodnje čini Nebo (7-12)
Božansko Gospodnje u Nebu je ljubav prema Njemu i Milosrđe prema bližnjem (13-19)
Nebo je podeljeno na dva carstva (20-28)
Postoje tri Neba (29-40)
Nebo se sastoji od neizbrojnih Društava (41-50)
Svako Društvo je Nebo u manjem obliku, a svaki Anđeo Nebo u najmanjem obliku (51-58)
Nebo u celini predstavlja jednog Čoveka (59-67)
Svako Društvo na Nebu predstavlja jednog čoveka (68-72)
Anđeo ima savršen ljudski oblik (73-77)
To što Nebo celinom i delovima predstavlja Čoveka potiče od Gospodnjeg Božanskog Ljudskog (78-86)
Postoji saobraznost svih nebeskih stavki sa svim što pripada Čoveku (87-102)
Postoji Saobraznost Neba sa svim što je na Zemlji (103-115)
Sunce u Nebu (116-125)
Svetlost i Toplina u Nebu (126-140)
Četiri Nebeske Strane (141-153)
O Promenama Stanja Anđela u Nebu (154-161)
Vreme u Nebu (162-169)
Predstave i pojave u Nebu (170-176)
Odeća Anđela koji izgledaju odeveni (177-182)
Obitavališta i stanovi Anđela (183-190)
O Prostoru u Nebu (191-199)
Oblik Neba određuje udruživanje i opštenje u njemu (200-212)
O Nebeskim Upravama (213-220)
O Bogosluženju u Nebu (221-227)
O moći nebeskih Anđela (228-233)
Govor Anđela (234-245)
O Govoru Anđela sa Čovekom ( 246-257)
O pismu u Nebu (258-264)
O mudrosti Anđela u Nebu (265-275)
O stanju Nevinosti Anđela u Nebu (276-283)
O Stanju Mira u Nebu (284-290)
O Vezi Neba s ljudskim Rodom (291-302)
O Vezi Neba sa Čovekom preko Reči (303-310)
Nebo i Pakao potiču od ljudskog Roda (311-317)
O Neznabošcima ili narodima van Crkve u Nebu (318-328)
O Deci u Nebu (329-345)
O Mudrima i Prostima u Nebu (346-356)
O Bogatima i Siromašnima u Nebu (357-365)
O Brakovima u Nebu (366-386)
O Zaposlenjima Anđela u Nebu ( 387-394)
O radosti i sreći nebeskoj (395-414)
O Ogromnosti Neba (415-420)
O Svetu Duhova i o Stanju Čoveka nakon Smrti Šta je svet Duhova (421-431)
Po svom Unutarnjem, svaki Čovek je Duh (432-444)
O vaskrsnuću čovekovom posle smrti i o Ulasku u Večni život (445-452)
Čovek posle smrti ima savršen ljudski oblik (453-460)
Čovek posle smrti ima sva čula, sećanje, misli i osećanja kao što je imao na svetu, ne ostavljajući ništa iza sebe osim zemaljskog tela (461-469)
Čovek je posle smrti onakav kakav je bio na svetu (470-484)
Zadovoljstva života u svakom čoveku menjaju se posle smrti u saobrazno zadovoljstvo (485-490)
O prvom stanju čovekovom posle smrti (491-498)
O Drugom stanju Čovekovom posle smrti (499-511)
O Trećem stanju čovekovom posle smrti, to jest o stanju poučavanja onih koji dolaze u Nebo (512-520)
Niko ne dolazi u Nebo neposrednom Milošću (521-527)
Nije tako teško voditi život koji vodi u Nebo, kao što se veruje (528-535)
PAKAO
Gospod vlada Paklovima (536-544)
Gospod nikoga ne baca u Pakao nego to čini sam Duh (545-550)
Svi koji su u Paklu, jesu u zlima i obmanama koje iz njih proističu, a koja zla i obmane potiču od ljubavi prema sebi i prema svetu (551-565)
O strašnom sudu i rušenju Vavilona (560-565)
Šta je Pakleni Oganj i šta Škrgut Zuba (566-575)
Zloba i škodljive veštine paklenih Duhova (576-581)
Izgled, položaj i broj Paklova ( 582-588)
Ravnoteža između Neba i Pakla (589-596)
Kroz ravnotežu između Neba i Pakla čovek je u slobodi (597-603)
