NEBO sa svojim divotama I PAKAO prema onome što sam video i čuo

Prevod s latinskog i napomene (uz delimično oslanjanje na neobjavljeni prevod Stijepa Ferija)

Risto Rundo

Pvro izdanje latinskog izvornika: London, 1758.g.

NEBO

Gospod je Bog Neba (2-6)

Božansko Gospodnje čini Nebo (7-12)

Božansko Gospodnje u Nebu je ljubav prema Njemu i Milosrđe prema bližnjem (13-19)

Nebo je podeljeno na dva carstva (20-28)

Postoje tri Neba (29-40)

Nebo se sastoji od neizbrojnih Društava (41-50)

Svako Društvo je Nebo u manjem obliku, a svaki Anđeo Nebo u najmanjem obliku (51-58)

Nebo u celini predstavlja jednog Čoveka (59-67)

Svako Društvo na Nebu predstavlja jednog čoveka (68-72)

Anđeo ima savršen ljudski oblik (73-77)

To što Nebo celinom i delovima predstavlja Čoveka potiče od Gospodnjeg Božanskog Ljudskog (78-86)

Postoji saobraznost svih nebeskih stavki sa svim što pripada Čoveku (87-102)

Postoji Saobraznost Neba sa svim što je na Zemlji (103-115)

Sunce u Nebu (116-125)

Svetlost i Toplina u Nebu (126-140)

Četiri Nebeske Strane (141-153)

O Promenama Stanja Anđela u Nebu (154-161)

Vreme u Nebu (162-169)

Predstave i pojave u Nebu (170-176)

Odeća Anđela koji izgledaju odeveni (177-182)

Obitavališta i stanovi Anđela (183-190)

O Prostoru u Nebu (191-199)

Oblik Neba određuje udruživanje i opštenje u njemu (200-212)

O Nebeskim Upravama (213-220)

O Bogosluženju u Nebu (221-227)

O moći nebeskih Anđela (228-233)

Govor Anđela (234-245)

O Govoru Anđela sa Čovekom ( 246-257)

O pismu u Nebu (258-264)

O mudrosti Anđela u Nebu (265-275)

O stanju Nevinosti Anđela u Nebu (276-283)

O Stanju Mira u Nebu (284-290)

O Vezi Neba s ljudskim Rodom (291-302)

O Vezi Neba sa Čovekom preko Reči (303-310)

Nebo i Pakao potiču od ljudskog Roda (311-317)

O Neznabošcima ili narodima van Crkve u Nebu (318-328)

O Deci u Nebu (329-345)

O Mudrima i Prostima u Nebu (346-356)

O Bogatima i Siromašnima u Nebu (357-365)

O Brakovima u Nebu (366-386)

O Zaposlenjima Anđela u Nebu ( 387-394)

O radosti i sreći nebeskoj (395-414)

O Ogromnosti Neba (415-420)

O Svetu Duhova i o Stanju Čoveka nakon Smrti Šta je svet Duhova (421-431)

Po svom Unutarnjem, svaki Čovek je Duh (432-444)

O vaskrsnuću čovekovom posle smrti i o Ulasku u Večni život (445-452)

Čovek posle smrti ima savršen ljudski oblik (453-460)

Čovek posle smrti ima sva čula, sećanje, misli i osećanja kao što je imao na svetu, ne ostavljajući ništa iza sebe osim zemaljskog tela (461-469)

Čovek je posle smrti onakav kakav je bio na svetu (470-484)

Zadovoljstva života u svakom čoveku menjaju se posle smrti u saobrazno zadovoljstvo (485-490)

O prvom stanju čovekovom posle smrti (491-498)

O Drugom stanju Čovekovom posle smrti (499-511)

O Trećem stanju čovekovom posle smrti, to jest o stanju poučavanja onih koji dolaze u Nebo (512-520)

Niko ne dolazi u Nebo neposrednom Milošću (521-527)

Nije tako teško voditi život koji vodi u Nebo, kao što se veruje (528-535)

PAKAO

Gospod vlada Paklovima (536-544)

Gospod nikoga ne baca u Pakao nego to čini sam Duh (545-550)

Svi koji su u Paklu, jesu u zlima i obmanama koje iz njih proističu, a koja zla i obmane potiču od ljubavi prema sebi i prema svetu (551-565)

O strašnom sudu i rušenju Vavilona (560-565)

Šta je Pakleni Oganj i šta Škrgut Zuba (566-575)

Zloba i škodljive veštine paklenih Duhova (576-581)

Izgled, položaj i broj Paklova ( 582-588)

Ravnoteža između Neba i Pakla (589-596)

Kroz ravnotežu između Neba i Pakla čovek je u slobodi (597-603)

13. Božansko Gospodnje u Nebu je Ljubav prema Njemu (Amor in Ipsum) i Milosrđe prema bližnjem (Charitas erga proximum)

Božansko koje proističe od Gospoda naziva se u Nebu Božansko Istinito, s razlogom o kome će biti govora u nastavku. To Božansko Istinito od Gospoda uliva se u Nebo iz Njegove Božanske Ljubavi. Božanska Ljubav i Božansko Istinito mogu se uporediti sa Sunčevim ognjem i svetlošću koja od njega dolazi; Ljubav, sa Sunčevim ognjem; istinito, sa svetlošću koja od Sunca proističe. Prema ovome poređenju, Vatra znači Ljubav a proističuća svetlost - Istinito. Po tome se može videti kakvo je Božansko Istinito koje proističe iz Gospodnje Božanske Ljubavi; može se, naime, videti da je u suštini to Božansko Dobro spojeno sa Božanskim Istinitim; i pošto je spojeno, ono oživljava sve u Nebu, kao što Sunčeva toplina, udružena sa svetlošću, u proleće i leto oplođava sve na zemlji. Nije tako kad toplina nije spojena sa svetlošću, to jest kad je svetlost hladna. Tada se sve smrzava i vene. To Božansko Dobro koje je upoređeno s toplinom jeste dobro ljubavi kod Anđela, a Božansko Istinito koje je bilo upoređeno sa svetlošću jeste istinito kroz koje i iz koga (postoji) dobro ljubavi.

143. Teško se na svetu može razumeti da je Anđelima Istok pred licem, ma kako okretali lice i telo, zato što čovek ima pred licem onu Stranu prema kojoj se okrene. Stoga će ovo biti objašnjeno. Anđeli okreću i kreću lice i telo, isto kao i ljudi, na koju god hoće stranu, pa ipak im je Istok uvek pred očima. Ali kod Anđela okretanje lica i tela nije isto kao kod čoveka, jer su ta okretanja različitog porekla. Izgledaju ista, ali u stvari nisu. Uzrok tome je Vladajuća ljubav. Od te ljubavi dolazi svako određivanje kod Anđela i Duhova; jer, kako je maločas rečeno, njihovo Unutarnje okrenuto je prema zajedničkom Središtu, a to u Nebu znači prema Gospodu kao Suncu; a pošto je ljubav neprekidno pred njihovim Unutarnjim, i pošto se lice pokazuje prema Unutarnjem, jer je ono njegov spoljni oblik, to oni imaju stalno pred licem tu Vladajuću ljubav koja je, u Nebu, Gospod kao Sunce, pošto je On Taj od Koga dolazi ljubav. A kako je Gospod Sam u svojoj ljubavi u Anđelima, to On i čini da oni gledaju Njega ma na koji se način okretali. ¹ Ovaj predmet se ovde ne može više rasvetliti, ali će se on, u sledećim člancima, naročito kad se bude govorilo o Predstavama i Pojavama, kao i o Vremenu i Prostoru u Nebu, predočiti s više ubedljivosti. Da Anđeli neprekidno imaju Gospoda pred licem, beše mi dano da znam i opazim kroz veliki broj iskustava; jer svaki put kad bih se našao u društvu Anđela, primećivao sam pred svojim licem prisustvo Gospodnjem koji se, iako nevidljiv, može osetiti u tome svetu. Anđeli su mi često svedočili da je tako. I pošto je Gospod neprestano pred licem Anđela, na svetu se kaže da oni koji veruju u Njega i vole ga, imaju Boga pred očima i pred licem, gledaju Ga i vide. Ti izrazi potiču iz duhovnog sveta; ljudski govor ima puno izraza koji otuda dolaze, mada čovek to ne zna.

Footnotes: