1
Reč Gospodnja koja dođe Joilu sinu Fatuilovom.
2
Čujte, starci; slušajte, svi stanovnici zemaljski; je li ovako šta bilo za vašeg vremena ili za vremena vaših otaca?
3
Pripovedajte to sinovima svojim, i sinovi vaši svojim sinovima, i njihovi sinovi potonjem kolenu.
4
Šta osta iza gusenice izjede skakavac, i šta osta iza skakavca izjede hrušt, i šta osta iza hrušta izjede crv.
5
Otreznite se, pijanice, i plačite; i ridajte svi koji pijete vino, za novim vinom, jer se ote iz usta vaših.
6
Jer dođe na zemlju moju silan narod i nebrojen; zubi su mu kao u lava i kutnjaci kao u lavice.
7
Potre vinovu lozu moju, i smokve moje pokida, sasvim ih oguli i pobaca, te im se grane bele.
8
Ridaj kao mladica opasana kostreću za mužem mladosti svoje.
9
Nesta dara i naliva iz doma Gospodnjeg; tuže sveštenici, sluge Gospodnje.
10
Opuste polje, tuži zemlja; jer je potrveno žito, usahlo vino, nestalo ulja.
11
Stidite se ratari, ridajte vinogradari, pšenice radi i ječma radi, jer propade žetva na njivi;
12
Loza posahnu i smokva uvenu; šipak i palma i jabuka i sva drveta poljska posahnuše, jer nesta radosti između sinova ljudskih.
13
Opašite se i plačite sveštenici; ridajte koji služite oltaru, dođite, noćujte u kostreti, sluge Boga mog; jer se unosi u dom Boga vašeg dar i naliv.
14
Naredite post, oglasite praznik, skupite starešine, sve stanovnike zemaljske, u dom Gospoda Boga svog, i vapite ka Gospodu:
15
Jaoh dana! Jer je blizu dan Gospodnji, i doći će kao pogibao od Svemogućeg.
16
Nije li nestalo hrane ispred očiju naših, radosti i veselja iz doma Boga našeg?
17
Seme istruhnu pod grudama svojim, puste su žitnice, razvaljene spreme, jer posahnu žito.
18
Kako uzdiše stoka! Kako su se smela goveda! Jer nemaju paše; i ovce ginu.
19
K Tebi, Gospode, vičem, jer oganj sažeže paše u pustinji, i plamen popali sva drveta u polju.
20
I zverje poljsko pogleda za tobom, jer usahnuše potoci vodeni i oganj sažeže paše u pustinji.
