2799. A sam uze u svoje ruke ognja i nož: da ovo označava dobro ljubavi i istinu vere, vidi se iz značenja ognja, koji ozačava dobro ljubavi, vidi br. 934{ign95} ; i iz značenja noža, koji označava istinu vere. Da nož, kojim se klala žrtva za žrtvovanje, označava istinu vere, vidi se iz značenja mača i malog mača u Reči, jer se umesto noža koristi reč kratak (mali) mač; oba imaju isto značenje. Ali s ovom razlikom, da se nož koristio pri žrtvovanju, dok se mač koristio u bojevima; i pošto se nož retko pominje u Reči, to je dopušteno pokazati šta je značenje mača. U unutrašnjem smislu, mač označava istinu vere koja se bori, a isto tako i pustošenje istine; a u suprotnom značenju obmanu koja se bori, i kaznu za obmanu. Da mač označava istinu vere koja vojuje, vidi se iz ovih odlomaka:- kod Davida: Pripaši, junače, uz bedru svoju mač svoj, čast svoju i krasotu svoju. I tako okićen pohitaj, sjedi na kola za istinu i krotku pravdu, i desnica će tvoja pokazati čudesa (Psalam 45:3, 4), označavajući Gospoda; mač označava istinu koja vojuje.

Opet: Slava je Božija u ustima njihovijem, i mač s obje strane oštar u rukama njihovijem (Psalam 149:5, 6).

Kod Isaije: Jehova me pozva od utrobe, od utrobe matere moje pomenu moje ime. I učinio je da su usta moja kao oštar mač, i učinio me sjajnom strijelom (Isaija 49:1, 2), gde oštar mač označava istinu koja se bori; a sjajna strela označava istinu nauka, vidi br. 2686, 2709).

Opet: I Asirac će pasti od mača ne čovječijega, i mač ne čovječiji poješće ga, i bježaće ispred mača, i mladići će njegovi plaćati danak (XXXI. (): Asirac označava mudrovanje o Božanskim stvarima, vidi br. 119, 1186; mač ne čovječiji (vir) označava obmanu; mač ispred kojega će bežati, označava istinu koja vojuje.

Kod Zaharije: Vratite se ka gradu (utvrdi), sužnji koji se nadate, jer zapeh sebi Judu kao luk, i napunih Efraima, i podigoh sinove tvoje, Sione, na sinove tvoje, Grčka. I učinih te da si kao mač junački. I jehova Bog zatrubiće u trubu i poći će s vihorom južnijem Zaharija 9:12-14. : mač junački označava istinu koja se bori.

Kod Jovana: (I vidjeh) kao usred svijetnjaka kao sina čovječijega, obučena u dugu haljinu, I držaše u svojoj desnoj ruci sedam zvijezda, iz ust jegovijeh izlažaše oštar mač s obje strane, i njegovo lice bješe kao što sunce sija u sili svojoj (Otkr. 1:13, 16).

Opet: Tako govori onaj koji im mač oštar s obje strane. Pokaj se, dakle: ako li ne, doći ću skoro, i vojevaću s njima mačem usta svojih (Otkr. 2:12, 16); oštar dvosjekli mač jasno označava istinu koja vojuje, koja je pretstaljena mačem koji izlazi iz usta.

Opet: I iz usta njegovijeh izide mač oštar, da njime pobije neznabošce. A ostali biše pobijeni mačem onoga koji sjedi na konju, koji iziđe iz usta njegovijeh (Otkr. 19:15, 21): gde je jasno da mač koji izlazi iz usta, pretstavlja istinu koja vojuje; a Onaj koji sjedi na belom konju je Reč, a to je Gospod Koji je Reč, može se videti gore, br. 2760-2763; otuda Gospod kaže kod Mateje: Ne mislite da sam došao na zemlju da donesem mir, nisam došao da donesem mir, nego mač Mateju 10:34. ; i kod Luke: Ali sad koji ima kesu neka je uzme, kao i torbu; a koji nema, neka proda haljinu svoju, i kupi nož. Jer vam kažem da se na meni izvrši što stoji u pismu: i među zločince metnuće ga. A oni rekoše: Gospode, evo ovdje dva noža. A on im reče: dosta je Luka 22:36-38. : gde nož ne označava ništa drugo nego istinu, iz koje i za koju se oni bore.

Kod Ozeja (Osije): I tada ću im učiniti zavjet sa zvjerjem poljskim i sa pticama nebeskim i s bubinama zemaljskim i polomiću luk i mač i rat da ih nestane u zemlji Osija 2:18. ; govoreći o Gospodovom carstvu; ovde lomljenje luka, mača, i rata, označava da više ne će biti borbe oko nauka i istine.

Kod Jošue: Jošua podiže oči svoje i pogleda, a to čovjek stoji prema njemu s golijem mačem u ruci, I pristupi njemu Jošua i reče: jesi li ti naš ili našijeh neprijatelja? A on reče: nijesam; nego sam vojvoda vojske Jehovine, sada dođoh. A Jošua pade ničice na zemlju, i pokloni se (Jošua 5:13, 14); ovo se desilo kad je Jošua sa sinovma Izrailjevim ušao u o zemlju Hanansku, čime je označen ulazak vernih u Gospodovo carstvo: vojujuća istina, koja pripada crkvi, je isukani mač u ruci vojvode vojske Jehovine. Ali da je krakim mačem, ili nožem, označena istina vere, vidi se po tome da (noževi) nisu bili korišteni samo pri žrtvovanju nego i kod obrezivanja, u kojem slučaju su bili načinjeni od kamena, i naivali su se malim mačevima (prim. prev. izvornom jeziku?), kao što se vidi kod Jošue: Načini oštre noževe i obreži opet sinove Izrailjeve. I načini Jošua oštre noževe i obreza sinove Izrailjeve na brdašcu Aralotu Isus Navin 5:2, 3); obrezanje je bio znak očišćenja od ljubavi prema sebi i svetu, vidi gore br. 2039, 2632; a pošto se ovo čišćenenje izvodi istinama vere, to se koriste kratki mačevi (noževi), vidi br. 2039, 2946. II. Da mač označava pustošenj stine, vidi se iz sledećih odlomaka:- kod Isaije: Ovo te dvoje zadesi: ko te požali? Pustoši rasap, i glad i mač; ko će te utješiti? Sinovi tvoji obamrli (gladni) leže po krajevima svijeh ulica kao bivo u mreži puni gnjeva Jehovina, i karanja Boga tvojega (Isaija 51:19, 20): glad označava pustošenje dobra, a mač pustošenje istine; ležanje na krajevima ulica označava biti lišen istine; ulica označava istinu, vidi br. 2336; a šta je pustošenje, vidi r. 301-304, 497, 408, 410, 411.

Opet: Vas ću izbrojiti pod mač, i svi ćete pripasti na klanje, jer zvah a vi se ne odzivate, govorih a vi ne slušaste (Isaija 65:12).

Opet: Ognjem i mačem će suditi svakom tijelu, i mnogo će biti pobijenih od Jehove (Isaija 66:16. : pobijeni od Jehove označavaju one koji su opustošeni.

Kod Jeremije: na sva visoka mjesta u pustinji doći će zatirač; jer će mač Jehovin proždrijete od jednoga kraja zemlje do drugoga. Sijaće pšenicu, a trnje će žeti Jeremija 12:12, 13): mač Jehovin jasno označava putošenje istine.

Opet: jer lagaše (udariše u bah) na Jehovu, govoreći: ne ćemo vidjei mača ni gladi; i proroci će biti kao vjetar, i nema istine u njima Jezekilj 5:12? 5:13).

Opet: Jehova reče: Ja ću ih pohoditi; mladići će njihovi izginuti od mača, sinovi njihovi i kćeri izginuće od gladi Jeremija 11:22).

Opet: Ako će prinijeti žrtvu paljenicu na dar, ne će mi to ugoditi, nego mačem i glađu i pomorom pomoriću ih Jeremija 14:12, 13).

Opet: Grad će se dati u ruke Haldejcima koji ga biju; kupi tu njivu za novce i uzmi svjedoke, a grad se predaje u ruke Haldejcima Jeremija 32:24, 36).

Opet: I poslaću na njih mač, glad i pomor dokle se ne istrijebe sa zemlje koju sam dao ocima njihovijem Jeremija 24:10. U ovim odlomcima pustošenje se opisuje mačem, glađu i pomorom, a mačem pustošenje istine, glađu pustošenje dobra, a pomorom pustošenje do istrebljenja.

Kod Jezekilja: Sine čovječiji, uzmi nož oštar britvu brijača uzmi, i pusti je po glavi svojoj, pa uzmi mjerila i razdijeli. Trećinu sažezi ognjem usred grada, kad se navrše dani opsade; a drugu trećinu uzmi i isijeci mačem oko njega (grada?), a ostalu trećinu razmetni u vjetar; i ja ću izvući mač za njima. Trećina će tvoja pomrijeti od pomora, i od gladi će pomrijeti usred tebe, a druga će trećina pasti od mača oko tebe, a trećinu ću rasijati u sve vjerove, i izvući ću mač za njima. Kad pustim na vas glad i ljute zijeri, koje će ti djecu izjesti Jezekilj 5:1? 5:2? 5:12? 5:17); govoreći o pustošenju prirodne istine, koje se ovako opisuje: na polju mač, a untra pomor i glad; ko bude u polju, poginuće od mača, ko bude u gradu, njega će glad i pomor proždrijeti Osija 7:15).

Opet: I reci šumi južnoj: evo ja ću raspaliti u tebi oganj koji će proždrijeti u tebi svako drvo zeleno i svako drvo suho, plame azgorjeli ne će se ugasiti i svako će tijelo vidjeti da sam ja zapalio. I izvući ću mač iz korica, i istrijebiću iz tebe pravednoga i bezbožnoga. Ja sam Jehova koji je izvukao mač iz korica Jezekilj 21:3-5? 21:8-10? 21:28? 21:29): gde se mačem označava pustošenje, što je sve jasno iz pojedinosti u unutrašnjem smislu.

Opet: (Car Babilonski) namjestiće ubojne sprave prema zidovima tvojim, i razvaliće kule tvoje oružjem svojim. I od mnoštva konja njegovijeh pokriće te prah, i od praske konjika i točkova kola zatrešće se zidovi tvoji. (21:9-11): a šta je označeno Babilonom, vidi br. 1326; I Babilon pustoši, vidi br. 1327).

Kod Davida: Ako se ne će bezbožnik da obrati, on oštri mač svoj, nateže luk svoj, i naperuje ga (Psalam 7:12).

Kod Jeremije: O Jehova, baš si prevario ovaj narod i Jerusalim govoreći: imaćete mir, a mač dođe na duše Jeremija 4:10).

Opet: Prežite konje, i pojašite, konjici. Postavite šljemove; utrite koplja, oblačite se u oklope Jeremija 46:14).

Opet: Mač na Haldejce, i na stanovnike Babilonke, i na knezove njihove i na mudrace njihove. Mač na laže njegove, mač na junake njegove, i prepašće se. Mač na konje njegove i na kola njegova; postaće kao žene; mač na blago njegovo, i razgrabiće se. Suša na vode njegove, i usahnuće, jer je zemlja idolska i oko lažnijeh bogova luduju Jeremija 50:35-38. : mač ovde označava pustošenje istine, jer se kaže da je mač na mudrace, i na knezove, i na junake, na konje i kola, na na stada, i da će biti suša na vodama, i da će se vode isušiti.

Opet: Dadosmo zemlji Egipatskoj i Asiru da budu siti hljeba; sluge su nad nama vladale, nema niko da nas oslobodi njihove ruke. Sa strahom od mača u pustinji donosimo sebi hljeb (Plač 5:6, 8. 9).

Kod Ozeja: ne će se vraiti u zemlju Egipatsu jer će mu Asirac biti car, jer se ne htješe obratiti. I mač će stajati u gradovima njegovijem Osija 11:5, 6).

Kod Amosa: Poslah u nas pomor kao u Egipat, pobih mačem mladiće vaše, i učinih te se podizaše smrad iz okola vašeg i u nozdrve vaše. Zatirah vas kao što Jehova zatr Somomu i Gomoru, i bijaste kao glavnja istrgunta iz ognja; ipak se ne obratiste k meni Amos 4:10. Put do Egipta su reči-znanja koja pustoše, kada ljudi od njih umuju o Božanskim stvarima; zarobljeni konji označavaju Intelektualno lišeno svoge moći. III. Da mač u obrnuto smislu označava obmanu (laž) koja vojuje, vidi se iz sledećih odlomaka: - kod Davida: Duša moja je među lavovima, i ja liježem među one koji pale ognjem čovjeka (homo); njihovi su zubi kao mačevi i strijele, a njihovi jezici kao oštar mač (Psalam 57:4).

Opet: jer evo podruguju se ustima, mačevi su im na usnama, ali ko čuje? (Psalam 59:7).

Kod Isaije: A ti s zbaci iz groba svojega, kao gadna grana, kao haljina pobijenijeh, koji slaze u jamu kamenu, kao pogažen strv (Isaija 14:19. ; govoreći o Luciferu.

Kod Jeremije: uzalud bih sinove vaše, ne primiše nauke; mač naš proždrije proroke vaše kao lav koji davi. O, rode! Vidite riječ Jehovinu, bijah li pustinja Izraelu ili mačna zemlja? Jeremija 2:30, 31) Opet: Ne izlazite u polje, i putem ne idite, jer je mač neprijateljev i strah naokolo Jeremija 6:25).

Opet: Uzmi iz ruke moje čašu vina, ovoga gnjeva, i napoji iz nje sve narode ka kojima te pošljem. Neka piju i smetu se i polude od oštroga mača. Pijte i opijte se, i bljujte i padajte, da ne ustanete od mača koji ću pustiti među vas (XXV-15, 16, 27) Opet: izlazite, konji, bjesnite, kola; i neka izađu junaci, Etiopljani i Libijci, koji nose štitove i natežu luk. Jer je ovaj dan dan osvete Jehove nad vojskama, da se osveti neprijateljima svojim; mač će ih proždrijeti i nasitiće se i opiće se krvlju njihovom Jeremija 46:9. 10).

Kod Jezikilja: I svući će haljine s tebe, i uzeće ti krasni nakit i ostaviće te golu nagu. I dovešće na te ljudstvo, te će te zasuti kamenjem, i izbošće te mačevima svojim Jezekilj 16:39? 16:40), govoreći o gadovima Jerusalima.

Kod Zaharije: Teško pastiru nikakvom, koji ostavlja stado! Mač mu je nad mišicom i nad desnijem okom; mišica će mu usahnuti i desno će mu oko potamnjeti Zaharija 11:17).

Kod Ozeja: Ali oni misle zlo na me. Vraćaju se, ali ne ka višnjemu, postaše kao luk lažljiv: knezovi će njihovi popadati od mača; to će im biti podsmijeh u zemlji Egipatskoj Jezekilj 7:15? 7:16).

Kod Luke: Jer će biti velika nevolja na zemlji i gnjev na ovom narodu. I pašće od oštrie mača, i odvešće se u ropstvo; i Jerusalim će gaziti neznabošci dok se ne izvrše vremena neznabožaca Luka 21:23, 24); gde Gospod govori u svršetku vremena, u smislu slova Jevrejima, da će biti rasuti, i da će Jerusalim biti razoren, ali u unutrašnjem smislu govori o poslednjem sudu nad crkvom; padanjem pod mač označeno je da više neće biti istine, nego samo obmane; neznaošcima su označena sva zla među kojim će oni biti sužnji; neznabošci (narodi) onačavaju zla, vidi br. 1259, 1260, 1849, 1868; a Jerusalim označava crkvu (idi br. 2117), koja je tako zgažena. IV. Da mač tako isto označava kaznu za obmane, jasno je kod Isaije: tada će Jehova pokarati mačem svojim ljutijem i velikijem i jakim levijatana, prugu zmiju, i levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja koji je u moru (Isaija 27:1. ; govoreći o onima koji umujući o čulnih stvari i od znanja-reči hoće da uđu u misterije vere ; velik i jak mač označva kažnjavanje za obmane koje su otuda poreklom. Gde je napisano da su osuđeni na smrt obijeni oštricom mača, ponekad i muškarac i žena, dečak i starac, vo, i stado, i magare, u unutrašnjem smislu ove reči označavaju kaznu prokletstva za obmane, kao kod Jošue 6:21; 7:24, 25; 10:28, 30, 37, 39; 11:1o-12, Isus Navin ccc14; 13:22; 19:47; Sudije 1:8, 25; 4:15. (Sudije ccc16; 18:27; 20:37; 20:37; 1 Samuilova 15:8; 2 o Carevima 10:25; i druga mesta. Otuda je zapoveđeno da grad koji se klanja drugim bogovima bude posječen mačem, i osuđen na razaranje, i spaljen vatrom, da bude gomila za navijek (Zak. Ponovljeni 12:13 do kraja); mač označava kaznu za obmanu, a vatra kaznu za zlo. Anđelom Jehovinim koji je stajao pred Balamom s isukanim mačem (Brojevi 22:22, 31) bila je označena istina koja se protivi obmani u kojoj je bio Balam, te je stoga on je pao od mača (Brojevi 30:8). Značenje mača kao prave istine koja se bori, i u obrnutom smislu obmane koja se bori, i pustošenje istine, i kazna za obmanu, sve to vuče svoje poreklo od pretstava u drugom životu; jer kad god tamo neko govori što on zna da je obmana, odmah se iznad njegove glave vide kratki noževi koji ga prestraše. Pored toga, istine koje vojuju pretstavljene su stvarima kao što je oštri mač, a što je priroda istine bez dobra, ali sa dobrom to se pretstalja nečim što je okruglo i glatko. Pošto je ovo poreklo značenja noža, to kad od se u Reči pomene nož, ili koplje, ili kratki mač, ili mač, pred anđelima se pretstavlja ideja borbe. A razlog što se u Reči nož tako retko pominje je u tome što zli duhovi, koji se nazivaju koljačima, na čijim bokovima se vide noževi kako vise, zato što imaju tako divlju prirodu da žele da svakome prekinu nožem grlo; otuda to da se u Reči ne pominju noževi, nego kratki mačevi ili mačevi, naime pošto se ovi koriste u borbama, oni izazivaju ideju rata, to jest ideju vojujuće istine. A pošto je Drevnima bilo poznato da kratki mačevi , malo koplje, i nož označavaju istinu, to su nezabošci (kojima je značenje došlo po predanju) sebe boli i sekli krakim mačevima, i noževima za vreme njihovih svetkoina, sve dok ih bi oblila krv, kao što je napisano o Balovim sveštenicima: I oni stadoše vikati iza glasa, i parati se noževima i šilima, po svom običaju, dokle ih krv ne obli (1 o Carevima 18:28).

Da sva ratna oružja u Reči označavaju stvari koje pripadaju duhovnim borbama, i da svaka ima posebno značenje, vidi br. 2686).

1327. Jer ondje pomete Jehova jezik cijele zemlje. Da ovo označava stanje ove Drevne Crkve, da je unutrašnje bogoštovanje počelo nestajati, jasno je iz onoga gde se kaže „jezik cijele zemlje“ a ne kao pre u stihu 7, „jezik onih koji počeše da grade grad i kulu“. „Cijele zemlje“ označava stanje crkve, jer zemlja je crkva (kao što je pre pokazano, br. 662, 1066). Kad se radi o stanju crkava posle potopa, ovakav je slučaj: bile su tri ovakve crkve koje se pominju u Reči; naime, prva Drevna Crkva, nazvana po Noju, druga Drevna Crkva, nazvana po Everu; i treća Drevna Crkva, nazvana po Jakovu, a posle po Judi i Izrailju. Što se tiče prve od ovih crkava, koja je nazvana po Noju, ona je bila kao roditelj onima koje su sledile: i, kao što to biva sa crkvama, bila je neoštećena i bez krivice za razliku od onih koje su joj sledile, što je jasno iz prvoga stiha ovoga poglavlja, jer se kaže da je imala „jedan jezik“, to jest, jednu doktrinu (razumevanje Reči), jer su svi njeni članovi smatrali da je bitna ljubav prema bližnjemu. Ali je tokom vremena, kao i druge crkve, počela da pada , uglavnom stoga što su mnogi želeli da se njih obožava, tako da postanu važniji od ostalih; što je jasno iz stiha 4, gde se kaže „Hajde da sazidamo grad i kulu, kojoj če vrh biti do neba; da stečemo sebi ime“. Ovi ljudi postali su u crkvi nešto kao kvasac ili kao žeravica koja vodi požaru. Stoga što je obesvećenje svetih (stvari) pretilo (vidi br. 571, 582), stanje ove crkve se promenilo po Božanskoj Providnosti, tako da je unutrašnje bogoštovanje nestalo, dok je spoljašnje ostalo, a to je ovde označeno tvrdnjom da je Jehova pomešao jezik cele zemlje. A to se vidi i po tome što ovakvo bogoštovanje, koje se naziva „Vavilon“, nije preovladalo u prvoj Drevnoj Crkvi, već u onima koje su sledile, kada su se ljudima klanjali kao bogovima, osobito posle smrti, odakle su neznabošci imali toliko bogova. Razlog da je bilo dopuišteno da nestane unutrašnje bogoštovanje a da ostzane spoljašnje, bio je u tome da ne bi bilo profanisano ono što je sveto; jer profanacija svetoga vodi u večnu prokletstvo. Samo onaj ko ima znanja o veri, samo taj može profanisati istinu vere. Onaj ko nema toga znanja, ne može ih priznavati a još manje profanisati, jer ono što je sveto, obitava unutra a ne spolja. Ovakv je slučaj i s onima koji čine zlo, a ne znaju šta je zlo. Takvima se zlo ne računa, kao što se ne računa ni onome koji to radi a da za to nije imao nameru, ili onaj koji je lišen razuma. Tako, čovek koji ne veruje da ima života posle smrti, a koji se moli na spoljašnji način, taj ne može da profaniše stvari koje se odnose na večni život, jer ne veruje da ima večnog života; ali slučaj je sasvim drugi s onima koji poznaju i priznaju ove stvari. I ovo je razlog da je povoljnije po čoveka da živi u zadovoljstvima i požudama, i da se tako udalji od unutrašnjih stvari, nego li da stekne znanje i da priznaje unutrašnje stvari, a onda da ih profaniše. Iz ovoga razloga danas je dopušteno Jevrejima da budu tvrdice, kako bi se na taj način odvratili od priznavanja unutrašnjih stvari; jer je njihov katakter takav, da kada bi ih priznali, oni ne bi mogli a da ih n rofaniraju. Tvrdičluk odvaja čoveka od unutrašnjih stvari više nego bilo šta drugo. A isti slučaj je i sa mnogima unutar crkve; a isto tako i sa Neznabošcima izvan crkve. Ovi poslednji, to jest Neznabošci, manje od ostalih su u stanju da izvrše profanaciju. Ovo je razlog da se kaže da je Jehova pomešao jezik cele zemlje, I da se stanje cele crkve promenilo, tako da je bogoštovaje postalo spoljašnje, i lišeno unutrašnjeg. Slično je pretstavljeno i označeno Vavilonskim sužanjstvom (ropstvom), u koje su prvo Izrailjci a potom Jevreji bili odvedeni, o čemu se govori kod Jeremije: A koji narod ili carstvo ne bi htio služiti Nuvuhodonosoru caru Vavilonskom, i ne bi htio saviti vrata svojega u jaram cara Vavilonskoga, taki narod pohodiću mačem, i glađu i pomorom, govori Jehova, dokle ih ne istrijebim rukom njegovom Jeremija 27:8. „Služiti caru Vavilonskom i saviti vrat u jaram njegov“, znači biti potpuno lišen poznavanja i priznavanja dobra i istine crkve, a to znači unutrašnjeg bogoštovanja. Ovo je više nego jasno kod istoga Proroka: Ovako veli Jehova za sav narod koji stoji u ovome gradu, za braću vašu što ne otidoše s vama u ropstvo, pustiću na njih mač, glad i pomor, da budu kio smokve rđave Jeremija 29:16, 17). „Ostati u gradu i ne otići u ropstvo caru Vavilonskom“, pretstavljalo je i označavalo one koji su imali znanja o unutrašjim stvarima, ili o istinama vere, a koji su ih profanisali, a za koje se kaže da će na njih biti poslat mač, glad, i pomor, što su kazne za profanaciju; i da će postati kao rđave smokve. Da se „Vavilonom“ označavaju oni koji druge lišavaju svih znanja i priznavanja istine, bilo je pretstavljeno i označeno ovim stvaima kod istoga Proroka: „Daću Judu u ruke caru Vavilonskom, i on će ih odvesti u Vavilon, i posjeći će ih mačem. I daću sva bogatstva ovoga grada, sav njegov trud, i sve njegove dragocjenosti careva Judinih, daću u ruke njegovih neprijatelja, i oni će ih razgrabiti i odnijeti u Vavilon Jeremija 20:4, 5). Ovde su „bogatstvom, trudom i dragocjenostima careva Judinih“ označena poznavanja vere.

Opet: Evo, ja ću poslati po sve narode sjeverne, po Navukodonosora cara Vavilonskog, slugu svojega, i dovešću ga na tu zemlju i na stanovnike njezine i na sve narode okolne koje ću zatrti, i učiniću da budu čudo i potsmijeh i pustoš vječna. (Jeremija 25:9, 10). Ovde se „Vavilonom“ opisuje pustošenje unutrašnjih stvari vere, ili unutrašnjeg bogoštovanja. Jer čovek koji obožava samoga sebe, taj nema istine vere, kao što je pre pokazano. On razara i pustoši i goni u ropstvo sve sve što je istinito. Stoga se Vavilon naziva „gorom koja zatire“ (Jeremija 51:25). (Vidi šta je rečeno ranije o Vavilonu, br. 1182.