341. Daje Nevinost prijemnik svega što je u Nebu, te da je Nevinost Dece plodno polje svih osećanja dobrog i istinitog, vidi se iz onoga što je pokazano u br. 276-283, o Nevinosti Anđela u Nebu, naime da se Nevinost sastoji u želji da se bude vođen Gospodom a ne samim sobom; daje stoga čovek toliko u Nevinosti koliko je udaljen od svoga Vlastitoga, te koliko se neko više udaljava od svoga Vlastitoga, toliko je bliži Vlastitom Gospodnjem. Vlastito Gospodnje, to je ono što se naziva Njegovom Pravednošću i Zaslugom. Ali Nevinost Dece nije stvarna Nevinost jer je bez mudrosti. Tek je stvarna Nevinost mudrost, jer koliko je neko mudar, toliko želi da ga Gospod vodi, ili, što je isto, koliko nekoga Gospod vodi, toliko je mudar. Decu vodi spoljašnja Nevinost, koja se naziva Nevinost detinjstva, ka unutarnjoj Nevinosti, a to je Nevinost mudrosti. Ta je Nevinost svrha proučavanja i napredovanja. Zato im se, kada stignu do Nevinosti mudrosti, Nevinost detinjstva, koja je do tada služila kao plodno polje, sada samo pridodaje. Nevinost Dece mi beše prikazana kao nešto drvenasto, skoro bez života, oživljeno tek usavršavanjem poznavanja istine i sklonosti ka dobru. A kakva je stvarna Nevinost, beše mi pokazano na jednom lepom Detetu, nagom i punom života. Naime, Nevini najvišeg stepena, oni u Unutarnjem Nebu, a to znači blizu Gospoda, pokazuju se očima drugih Anđela samo kao Deca, i to naga, jer je Nevinost predstavljena nagošću koja se ne stidi, onako kako se čita o Prvom Čoveku i njegovoj Ženi u Raju (Postanje 2:25; 3:7, 10, 11). Jednom rečju, što su Anđeli mudriji, to su neviniji, i to više sami sebi izgledaju kao Deca. ¹ Otuda dolazi da u Reči Detinjstvo označava Nevinost (vidi br. 278).

Footnotes:

278. Nevinost mudrosti je stvarna Nevinost, zato što je unutarnja, jer pripada umu, a to znači volji i razumu. Gde je Nevinost u volji i razumu, tu je odmah i mudrost, jer ona njima pripada. Zato se u Nebu kaže da Nevinost živi u mudrosti i da Anđeo ima onoliko mudrosti koliko ima nevinosti. Anđeli potvrđuju da je tako, govoreći da oni, pošto su u stanju Nevinosti, ne pripisuju sebi nikakvo dobro, pripisujući Gospodu sve što primaju; da oni hoće da ih On vodi, a ne da sami sebe vode; da oni vole sve što je dobro i nalaze zadovoljstvo u svemu istinitom, zato što oni znaju i vide da voleti dobro, a shodno tome i hteti i tvoriti ga, znači voleti Gospoda, a voleti Istinu, to je voleti bližnjega; ¹ da oni žive zadovoljni sa onim što imaju, bilo to malo ili mnogo, zato što znaju da primaju onoliko koliko je za njih dobro: malo oni kojima treba malo, a puno oni kojima treba puno; a da oni sami ne znaju šta im treba, nego da to znanje pripada jedino Gospodu čije Proviđenje gleda na ono što je dobro za večnost. U njima, dakle, nema nemira zbog budućnosti. Staranje za budućnost, a to nazivaju brigom za sutrašnjicu, po njihovom shvatanju zadaje strah da će se nešto izgubiti ili da se neće primiti ono što je potrebno za život. U njihovom međusobnom ophođenju zlo im nikada nije cilj, nego uvek ono dobro, pravedno i iskreno. Delovati s lošim ciljem, to oni nazivaju podmuklošću, a nju izgone kao zmijski otrov, zato što je potpuno suprotna Nevinosti. Pošto ništa snažnije ne vole nego da ih vodi Gospod, i pošto Njemu zahvaljuju za sve što primaju, oni su stoga okrenuti od svog Vlastitog, a koliko su od njega okrenuti, toliko Gospod u njih utiče. Otuda proizlazi da oni ništa od onoga što čuju od Gospoda, bilo to putem Reči ili propovedi, ne otpremaju u sećanje nego mu se odmah pokoravaju, a to znači da ga odmah hoće i odmah čine tako da im volja u stvari bude sećanje. Najčešće izgledaju jednostavni u spoljašnjem obliku, a mudri i razboriti u unutarnjem. To su oni koje označava Gospod, kad kaže: “Budite mudri kao zmije a prosti kao golubovi” (Mat. 10:16). Takva Nevinost nazvana je Nevinost mudrosti. Pošto Nevinost nijedno dobro ne pripisuje sebi nego Gospodu, i pošto voli da je Gospod vodi, a kroz to se prima svako dobro i svaka istina, to jest mudrost, čovek je stvoren na takav način da, dok je dete, bude u spoljašnjoj Nevinosti, a kad ostari u unutarnjoj, ne bi li kroz prvu stigao u drugu. Eto zašto čovek, kada ostari, opada telom i ponovo postaje kao dete, ali mudro, što znači kao Anđeo. Jer Anđeo je u suštinskom smislu mudro dete. Otuda dolazi da u Reči “Dete” označava Nevinost, a “Starac” znači Mudrog u kome je Nevinost.

Footnotes: