341. Daje Nevinost prijemnik svega što je u Nebu, te da je Nevinost Dece plodno polje svih osećanja dobrog i istinitog, vidi se iz onoga što je pokazano u br. 276-283, o Nevinosti Anđela u Nebu, naime da se Nevinost sastoji u želji da se bude vođen Gospodom a ne samim sobom; daje stoga čovek toliko u Nevinosti koliko je udaljen od svoga Vlastitoga, te koliko se neko više udaljava od svoga Vlastitoga, toliko je bliži Vlastitom Gospodnjem. Vlastito Gospodnje, to je ono što se naziva Njegovom Pravednošću i Zaslugom. Ali Nevinost Dece nije stvarna Nevinost jer je bez mudrosti. Tek je stvarna Nevinost mudrost, jer koliko je neko mudar, toliko želi da ga Gospod vodi, ili, što je isto, koliko nekoga Gospod vodi, toliko je mudar. Decu vodi spoljašnja Nevinost, koja se naziva Nevinost detinjstva, ka unutarnjoj Nevinosti, a to je Nevinost mudrosti. Ta je Nevinost svrha proučavanja i napredovanja. Zato im se, kada stignu do Nevinosti mudrosti, Nevinost detinjstva, koja je do tada služila kao plodno polje, sada samo pridodaje. Nevinost Dece mi beše prikazana kao nešto drvenasto, skoro bez života, oživljeno tek usavršavanjem poznavanja istine i sklonosti ka dobru. A kakva je stvarna Nevinost, beše mi pokazano na jednom lepom Detetu, nagom i punom života. Naime, Nevini najvišeg stepena, oni u Unutarnjem Nebu, a to znači blizu Gospoda, pokazuju se očima drugih Anđela samo kao Deca, i to naga, jer je Nevinost predstavljena nagošću koja se ne stidi, onako kako se čita o Prvom Čoveku i njegovoj Ženi u Raju (Postanje 2:25; 3:7, 10, 11). Jednom rečju, što su Anđeli mudriji, to su neviniji, i to više sami sebi izgledaju kao Deca. ¹ Otuda dolazi da u Reči Detinjstvo označava Nevinost (vidi br. 278).

Footnotes: