1
Opet mi dođe reč Gospodnja govoreći:
2
Sine čovečji, prorokuj protiv pastira Izrailjevih, prorokuj i reci tim pastirima: Ovako veli Gospod Gospod: Teško pastirima Izrailjevim koji pasu sami sebe! Ne treba li stado da pasu pastiri?
3
Pretilinu jedete i vunom se odevate, koljete tovno, stada ne pasete.
4
Slabih ne krepite, i bolesne ne lečite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite natrag, izgubljene ne tražite, nego silom i žestinom gospodarite nad njima.
5
I raspršaše se nemajući pastira, i raspršavši se postaše hrana svim zverima poljskim.
6
Ovce moje lutaju po svim gorama i po svim visokim humovima; i po svoj zemlji raspršane su Ovce moje, i nema nikoga da pita za njih, nikoga da ih traži.
7
Zato, pastiri, čujte reč Gospodnju;
8
Tako ja bio živ, govori Gospod Gospod, što stado moje posta grabež, i ovce moje postaše hrana svim zverima poljskim nemajući pastira, i pastiri moji ne traže stada mog, nego pastiri pasu sami sebe, a stada mog ne pasu;
9
Zato, pastiri, čujte reč Gospodnju;
10
Ovako veli Gospod Gospod: Evo me na te pastire, i iskaću stado svoje iz njihovih ruku, i neću im dati više da pasu stado, i neće više pastiri pasti sami sebe, nego ću oteti ovce svoje iz usta njihovih i neće im biti hrana.
11
Jer ovako veli Gospod Gospod: Evo me, ja ću tražiti ovce svoje i gledati ih.
12
Kao što pastir traži stado svoje kad je kod ovaca svojih raspršenih, tako ću tražiti ovce svoje i oteću ih iz svih mesta kuda se raspršaše kad beše oblačno i mračno.
13
I izvešću ih iz naroda, i pokupiću ih iz zemalja, i dovešću ih u zemlju njihovu, i pašću ih na gorama Izrailjevim pokraj potoka i po svim mestima naseljenim u zemlji.
14
Na dobroj paši pašću ih, i tor će im biti na visokim gorama izrailjevim; onde će ležati u dobrom toru i po obilatoj će paši pasti na gorama Izrailjevim.
15
Ja ću pasti stado svoje, i ja ću ih odmarati, govori Gospod Gospod.
16
Tražiću izgubljenu, i dovešću natrag odagnanu, i ranjenu ću zaviti i bolesnu okrepiti; a tovnu ću i jaku potrti, pašću ih pravo.
17
A vama, stado moje, ovako govori Gospod Gospod: Evo ja ću suditi između ovce i ovce, između ovnova i jaraca.
18
Malo li vam je što pasete na dobroj paši, nego ostatak paše svoje gazite nogama svojim? I što pijete bistru vodu, nego ostatak mutite nogama svojim?
19
A moje ovce pasu što vi nogama svojim izgazite, i piju što vi zamutite nogama svojim.
20
Zato ovako im veli Gospod Gospod: Evo me, ja ću suditi između ovce debele i ovce mršave.
21
Što bocima i ramenima otiskujete i rozima svojim bodete sve bolesne tako da ih razagnaste napolje,
22
Zato ću izbaviti stado svoje da ne bude više grabež, i sudiću između ovce i ovce.
23
I podignuću im jednog pastira koji će ih pasti, slugu svog Davida; on će ih pasti i biće im pastir.
24
A ja Gospod biću im Bog, i sluga moj David knez među njima. Ja Gospod rekoh.
25
I učiniću s njima zavet mirni, istrebiću zle zveri iz zemlje, i oni će živeti u pustinji bez straha i spavaće u šumama.
26
I blagosloviću njih i šta je oko gore moje, i puštaću dažd na vreme; daždi će blagoslovni biti.
27
I drveta će poljska rađati svoj rod, i zemlja će rađati svoj rod; i oni će biti u svojoj zemlji bez straha, i poznaće da sam ja Gospod kad polomim palice jarma njihovog, i izbavim ih iz ruku onih koji ih zarobiše.
28
I neće više biti plen narodima, i zveri zemaljske neće ih jesti, nego će živeti bez straha i niko ih neće plašiti.
29
I podignuću im biljku za slavu, i neće više umirati od gladi u zemlji, niti će podnositi sramotu od naroda.
30
I poznaće da sam ja Gospod Bog njihov s njima, i oni, dom Izrailjev, da su moj narod, govori Gospod Gospod.
31
A vi ste stado moje, ovce paše moje, vi ljudi, a ja sam Bog vaš, govori Gospod Gospod.
