8875. Ja sam Bog revnitelj. Da ovo označava da su otuda obmana I zlo, vidi se iz toga što u pravom smislu Bog revnitelj označava Božansku Istinu Božanskog Dobra, jer Bog se odnosi na istinu (br. 2586, 2769, 7268, 8301), a revnitelj na dobro (kao što će se videti niže). Ali u odnosu na one koji ne primaju Božansku Istinu od

Gospodovog Božanskog Dobra, Bog revnitelj označava obmanu I zlo; jer oni koji su u obrnutom, opažaju Božansku Istinu kao obmanu, a Božansko Dobro kao zlo; jer svako vidi u skladu sa tim kakav je on sam (prema svom kvalitetu). Otuda to da njima Gospodova revnost, koja je u sebi ljubav I samilost, izgleda kao gnev; jer kada Gospod iz ljubavi I samilosti štiti Svoje u nebu, oni koji su u zlu, ti su ozlojeđeni I ljute se na dobre, I jure u sferu gde su Božanska Istina I Božansko Dobro, s namerom da razore one koji su tamo; a tada Božanska Istina I Božansko Dobro na njih deluju, I čine da osećaju muke kao one u paklu. Otuda oni pripisuju ljutnju I gnev Božanskom, kao I svo zlo, a u stvari u Božanskom nema ni ljutnje ni zla, nego samo praštanja I milosti. 2 Iz svega ovoga se vidi zašto revnostan označava obmanu I zlo, a revnost ljutnju. (Vidi što je bilo pokazano o ovim predmetima, naime, da se ljutnja I gnev pripisuju Gospodu, dok su ovi kod onih koji su u zlu, ili kod onih koji se gneve protivu Božanskog, br. 5798, 6997, 8284, 8483; da se zla, kazne, I pustošenja na sličan način pripisuju Gospodu, dok u Gospodu postoji samo ljubav I milost, br. 2447, 6071, 8282, 8632; tako isto da zli sami sebe pustoše I bacaju u prokletstvo I pakao kada pokušavaju da unište 3 dobro I istinu, br. 7643, 7679, 7989, 7980; da se Gospod pokazuje svakome prema tome kavav je taj [čovek ili duh], br. 1861 kraj, 6832, 8197.) Da Gospodovo revnovanje označava ljubav I milost, I da kada Gospod štiti dobre protivu zlih, da to izgleda kao neprijateljstvo I gnev, vidi se iz sledećih odlomaka u Reči. Da revnost Gospodova označava ljubav I milost; kod Isaije: Pogledaj s neba, I vidi iz stana svetinje svoje I slave svoje, gdje je revnost tvoj I sila tvoja, mnoštvo milosrđa (pokreti utrobe) tvojega I milosti tvoje? eda li će se meni ustegniti? (Isaija 63:15. Ovde revnost označava milost, koja je ovde milosrđe (pokreti utrobe) , I odnosi se na dobro; jer se kaže, tvoja revnost I tvoja sila, gde se revnost kaže za dobro, a sila za istinu; na sličan način, milosrđe (pokret utrobe) kaže se za dobro, a milost za istinu; na sličan način stan svetinje označava nebo gde su oni koji pripadaju nebeskome carstvu, a stan slave, nebo gde su oni koji su u duhovnome carstvu. Iz 4 svega ovoga je jasno da u Reči, gde se pomene dobro, pominje se I istina, zbog nebeskoga braka, koji je brak dobra I istine u svakoj pojedinoj stvari Reči, kao što je to u slučaju ona dva imena, Isus I Hristos, koji označavaju Božanski brak koji je u Gospodu (o kojemu vidi br. 683, 793, 801, 2516, 7945{ign95} 8339kraj) Kod istoga: Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, I ime ć u biti: divni, savjetnik, Bog silni, otac vječni, knez mirni. Bez kraja će rasti vlast I mir na prijestolu Davidovu I u carstvu njegovu da se uredi I utvrdi sudom I pravdom od sada do vijeka. To će učiniti revnost Gospoda nad vojskama (Isaija 9:6, 7). Ovo se kaže o Gospodu I o Njegovom dolasku; revnost Jehovina će toučiniti, označava da će On to učiniti iz žarke ljubavida spasi ljudski rod. Ponovo: Iz Jerusalima će izići ostatak, I uteći sa Gore Sionake , Revnost Jehovina će to učiniti (38:32); 5Jehova će to učiniti označava de će On to uraditi od ljubavi I milosti, Kod Jezekilja: Povratiću roblje Jakovljevo I smilovaću se svemu domu Izrailjevu I revnovaću za sveto ime Svoje Jezekilj 39:25. ; gde revnost označava samilosti.

Kod Davida: jer revnost za kuću Tvoju jede me (Psalam 69:9); govoreći o Gospodu; revnost za kuću Jehovinu označava Njegovu ljubav prema onima koji primaju dobro I istinu, jer su ti kuća Jehovina. Da revnost ili milost Gospodova štiti dobre, to izgleda kao neprijateljstvo; kod Isaije: Jehova će izaći kao junak, podignuće revnost svoju kao vojnik, vikaće I klikovati, nadvladaće neprijatelje Svoje (Isaija 42:13. 7 Kod Joila: Jehova će revnovati za zemlju Svoju, I govoriće narodu Svome Joilo 2:18. Da se revnost Gospodova naziva ljutnja I gnev, jer milost izgleda kao neko zlo: kod Mojsija: Ne idite za drugim bogovima između bogova drugih naroda, koji su oko vas. Jer je Bog revnitelj, Jehova Bog tvoj, usred tebe, da se ne bi razgnjevio Jehova Bog tvoj na te I istrijebio te sa zemlje (Zak. Ponovljeni 6:14, 15). Oni me razdražoše na revnost onijem što nije Bog, razgnjeviše svojim taštinama; I ja ću njih razdražiti na revnost onijem koji nije narod, narodom ludijem razljutiću ih (Zak. Ponovljeni 32:16, 17, 21).

Kod Jezikilja: I tako će se izvršiti gnjev moj I namiriću jarost svoju na njima I zadovoljiću se. I oni će poznati da sam ja Jehova govorio u revnosti Svojoj kad izvršim gnjev Svoj na njima Jezekilj 5:13).

Kod Zaharije: Izliću na njih gnjev Svoj, svu jarost Svoga gnjega; jer će u ognju Moje revnosti svi izgorjeti Sofonija 3:8).

Kod Mojsija: Ne će Jehova oprostiti takome, nego će se onda raspaliti gnjev Jehovin I revnost njegova na takvoga čovjeka Ponovljeni Zakon 29:20).

Kod Davida: Dokle ćeš se, Gospode, jednako gnjeviti, revnost Tvoja gorjeti kao oganj? Izlij gnjev na narode koji Te ne znaju, I na carstva koja ne prizivlju ime Tvoje (Psalam 79:5, 6). Na sličan način revnost Jehovina se opisuje kao gnev u Ps. 36:1; Jezek. 16:42; ?; ?. Iz svega ovoga se može videti šta se označava revnošću [ili ljubomorom] Jehovinom, a šta Bogom koji revnuje; naime, u pravom smislu, ljubav I milost; ali u smislu koji nije pravi, kao kad se pokazuje kodonih koji su lima I obmanama, izgleda kao gnev I pustošenje. Treba znati da se Jehova, to jest, Gospod, posebno naziva revniteljem I osvetnikom, kad ono što treba da vlada univerzalno kod čoveka, postane iskvareno, naime, Božansko, koje se mora voleti, o Njemu misliti, Njega se bojati, iznad svega. kada se ovo iskvari ili izbriše, tada umesto nebeske svetlosti sledi mrkli mrak , jer nema više nikakvoga influksa ove svetlosti od Božanskog, jer nema više primanja. Iz toga se razloga kaže, Ja sam Jehova Bog tvoj, Bog revnitelj, koji kažnjava nepravdu očeva na sinovima, do trećeg I četvrtoga koljenaonih koji mrze na Mene, a u ovom slučaju oni se klanjaju drugim bogovima ili prave sebi rezane likove; jer ove stvari kvare Božansko koje treba da vlada u svemu. Stoga se to na sličan način izjavljuje kod Mojsija: Čuvajte se da ne pravite rezanih likova , jer ja sam Jehova Bog oganj koji sažiže, Bog revnitelj (Izlazak 34:14). To je bilo tako strogo zabranjeno kod Izrailjske nacije, jer obožavanje drugih bogova, rezanih likova, I slika, briše sve ono što pretstavlja crkvu među njima; jer u nebu Jehova, to jest, Gospod vlada univerzalno; Njegov Božansko ispunjava sve stvari tamo, I čini život sviju. Da se klanjalo bilo čemu drugom osim Božanskom, nestalo bi sve ono što pretstavlja, pa bi nestala Ikomunikacija s nebom.

1861. Gle, peć se dimljaše, i plamen ognjeni. Da „peć koja se dimi“ označava najgušću obmanu, a „plamen ognjeni“ (plamena baklja) žar požuda, jasno je iz značenja „plamena ognjenog“, koji je goruća vrelina požuda. Kaže se „peć koja se dimi“, zato što čovek, osobito čovek crkve, koji poznaje istinu ali je ne priznaje nego se nje i odriče u srcu i provodi život u onome što je suprotno istini, on i izgleda kao peć koja se dimi – on kao peć, a obmana njegovih mržnja kao dim. Požude od kojih se obmane pokazuju kao ognjeni plamen iz takve peći, kao što se vidi iz pretstava u drugom životu (opisanih iz iskustva br. 814, 1528), požude mržnje, osvete, okrutnosti, i preljuba i još više kada se pomešaju s prevarama – sve se to pokazuje kao ove stvari. Da „peć“, „dim“, i „oganj“ imaju ovakva znaćenja u Reči, može se videti iz sledećih odlomaka.

Kod Isaije: Jer su svikolici licemjeri i zlikovci, i svaka usta govore nevaljalstvo. Jer će se razgorjeti bezbožnost kao oganj, koji sažeže ćkalj i trnje, te upali gustu šumu, te otide dim visok. Od gnjeva Jehove nad vojskama zamračiće se zemlja i narod će biti kao hrana ognju, i niko ne će požaliti brata svojega (Isaija 9:17-19. Ovde „oganj“ označva mržnje; a „dim visok“, obmane slične prirode; mržnja se opisuje sa „ne će požaliti brata svojega“. Kada anđeli gledaju na ovakve ljude, oni izgledaju kao što su ovde opisani.

Kod Joila: I učiniću čudesa i na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima. Sunce će se pretvoriti u tamu, i mjesec u krv prije negoli dođe veliki i strašni dan Jehovin Joilo 2:30, 31). Ovde „oganj“ označava mržnju; “pušenje dima“, obmane; „sunce“, ljubav prema bližnjemu; a „mjesec“, veru.

Kod Isaije: I potoci će se njezini pretvoriti u smolu, i prah njezin u sumpor, i zemlja će njihova postati smola razgorjela. Ne će se gasiti ni niću ni danju; do kraja će se dizati dim njezin, od koljena do koljena ostaće pusta, i niko ne će prelaziti preko nje do vijeka (Isaije 39:30, 31). „Smola razgorjela“ su odvratne požude; a „dim“, obmane.

Kod Malahije: Jer, gle, ide dan kao peć ognjena, i svi će ponositi i koje rade bezbožno biti kao strnjika, i upaliće ih dan koji ide. I ne će im ostati ni korjena ni grane Malahija 4:1.) Ovde „peć ognjena“ označava isto kao i pre; „korjen“ označava obmanu; „grana“, istinu, koja ne će ostati.

Kod Osije: Kad Jefrem govoraše, bješe strah; bješe se uzvisio u Izrailju; ali se ogriješi o Vala, te umrije. Za to će biti kao oblak jutarnji, i kao rosa koja u zoru padne, pa je nestane, kao pljeva koju odnosi vjetar s gumna, i kao dim iz dimnjaka Osija 13:1, 3). „Jefrem“ označava inteligentnog čoveka koji je postao takav.

Kod Isaije: I biće jujnak kao kučine, i djelo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i ne će bit ikoga da ugasi (Isaija 1:31. Ovo označava one koji su u ljubavi prema sebi, ili što je isto, koji su u mržnji prema bližnjemu. Da će izgoreti u vlastitim požudama.

Kod Jovana: Vavilon posta stanište đavolima, i tamnica svakome duhu nečistme, i tamnica svoju ptica nečistijeh. I vikahu, vidjevši dim gorenja njezina, i govorahu: ko je kao ovaj grad veliki? I dim izlažaše va vijek vijeka (Otkr. 8:2, 18, 19:3).

Kod istoga: I otvori sudenac bezdana, i izide dim iz studenca kao dim iz peći velike, i pocrnje sunce i nebo od dima studenčeva (Otkr. 9:2).

Kod istoga: I tako vidje u utvari konje i one koji sjeđahu na njima, koji imahu oklope ognjene i plavetne i sumporne; i iz usta njihovijeh izlažaše oganj i dim i sumpor (Otkr. 9:17, 18).

Kod istoga: Ko se god pokloni zvijeri i ikoni njezinoj, i primi žig njezin, taj će piti vina od gnjeva Božijega, i biće mučen ognjem i suporom (Otkr. 14:9, 10).

Kod istoga: I četvrti anđeo izli čašu svoju na sunce, i dano mu bi da žeže ljude ognjem. I opališe se ljudi od velike vrućine, i huliše na Boga koji ima oblast nad ovima, i ne pokajaše se da mu dadu slav (Otkr. 16:8, 9). Na isti način kaže se Živi biše bačeni u jezero ognjeno koje gori sumporom (Otkr. 19:20; 20:14, 15; 21:8). U ovim odlomcima „oganj“ označava požude, a „dim“ obmane koje će ovladati u poslednja vremena. Ovo je Jovan video kada mu je bio otvoren unutarnji vid, kao što se to pokazuje u drugom životu. I duhovi i duše vide slične stvari u drugom životu. Otuda se može videti šta znači oganj, to jest, da znači mržnju, osvetu, i okrutnost, ili što je isto, ljubav prema sebi; jer ovi postaju ovakvi. Ako bi ijedan čovek koji je ovakav, bio pregledan od anđela, ma kako da izgleda izvana, on bi ovako izgledao u njihovim očima, to jest, njegove mržnje bi izgledale kao plamen ognjeni, a obmane kao peć koja se dimi. O čemu je Gospod ovako govorio kod Mateja: Svako drvo koje ne rađa dobra ploda, sječe se i u oganj baca Mateju 3:10; Luke 3:9). „Rod dobri“ je ljubav prema bližnjemu; ko se nje liši, taj se baca u ovakvu vatru.

Opet: Sin čovječiji pozvaće anđele svoje, i oni će pokupiti iz svih carstava sve one koji se spotiču, i koji čine nepravdu, i baciće ih u peć ognjenu (XIIIK. (41, 42, 50). Ovo ima slično značenja. I opet: Tada će reći onima što stoje s lijeve strane: idite od mene prokleti u oganj vječni pripremljen đavolu i anđelima njegovijem (Mateja 24:41).

Da će biti poslati u “oganj vječni“ ili u Gehenu ognjenu, „gde crv ne umire i oganj se ne gasi“ (Mat. 18:8, 9; Marko 9:43-49) ima slično značenje.

Kod Luke: Pošalji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovome plamenu Luka 16:24. Ovo ima slično značenje. Oni koji nisu upoznati s tajnama Gospodovog carstva, ti pretpostavljaju da Gospod baca rđave u pakao, ili u ovakvu vatru koja je, kao što je rečeno, mržnja; ali to nije slučaj, jer čovek je taj, to jest sam đavolski duh, koji se baca (sunovraćuje). Ali zato što tako izgleda, zato se tako i piše u Reči prema izgledu, i prema obmanama čula; a ovo je posebno bilo nužno u slučaju Jevreja kolji nisu bili voljni da prihvate ništa što se ne slaže sa čulima, ma koliko da se obmana u tome krije. Zbog toga je doslovni smisao, osobito u proroštvima, pun takvih stvari. Kao kod Jeremije: Ovako veli Jehova: sudite svako jutra; i kome se otima, izbavljajte ga iz ruku nasilnikovijeh da ne izađe kao oganj gnjev moj i razhgori se da ga niko ne može ugasiti za zloću djela vaših Jeremija 21:12. „Sud suditi“ je govoriti istinu; „izbavljati nekoga iz ruku nasilnikovijeh“, je izvršavati dela ljubavi prema bližnjemu; „Oganj“ označava paklenu kaznu onih koji ne postupaju ovako, to jest , koji provode život u obmani mržnje. U slovu pisma ovo se pripisuje Jehovi, ali u unutrašnjem smislu to je obratno. Isto tako kod Joila: Dan Jehovin: pred njim proždire oganj, a za njim pali plamen Joilo 2:1, 3).

Kod Davida: Podiže se dim od ognja njegova, iz usta njgovijeh oganj, koji proždiraše, i živo ugljevlje odskakaše od njega. Savi nebesa i siđe. Mrak bješe pod nogama njegovijem (Psalam 18:8, 9).

Kod Mojsija: Jer se oganj razgorio u gnjevu mojem, i gorjeće do najdubljega pakla; spaliće zemlju i rod njezin, i popaliće temelje brdima (Zakoni Ponovbljeni ( 32:22). Ovde „oganj“ označava mržnje, a „dim“ obmane koje su u ljudima, a koje se pripisuju Jehovi ili Gospodu, iz razloga koji su navedeni. I u paklovima izgleda kao da Jehova ili Gospod ovo rade, ali je obrnuto; oni (zli duhovi) to sami sebi rade, jer su oni u ovoj paklenoj vatri. Otuda se vidi kako lako može čovek da padne u fantazije, ako se ne zna unutrašnji smisao Reči. Slično je i sa „dimom“ i „vatrom“ koje je narod video ispod Sinajskom brda kada je zakom bio objavljivan. Jer Jehova ili Gospod izgleda svakome prema njegovom kvalitetu – nebeskim anđelima kao Sunce, duhovnim anđelima kao Mesec, a dobrim (duhovima) kao Svetlost koja prija na razne načine, a zlim (duhovima) izgleda kao dim i kao oganj koji sažiže. Pošto u vreme kad je zakon proglašen, kod Jevreja nije bilo ljubavi prema bližnjemu, nego je u njima bila jača ljubav prema sebi i svetu, a to su bili samo zla i obmane, On je njima izgledao kao dim i vatra, kada je u isto vreme anđelima izgledao kao Sunce i Svetlost neba. Da je ovako izgledao Jevrejima jer su bili takvoga karaktera, vidi se iz Mojsija: I bijaše slava Jehovina na Gori Sinajskoj, i bijaše po viđenju (izgledu) kao oganj koji sažiže na vrh gore pred sinovima Izrailjevim (Izlazak 24:16, 17).

Opet: A gora se Sinajska sva dimnjaše, jer siđe na nju Jehova u ognju i dim se iz nje podizaše kao dim iz peći, i sva se gora tresijaše veoma (Izlazak 19:18). I na drugome mestu: A vi kad čuste glas ispred tame, jer gora ognjem goraše, pristupiste k meni, svi glavari od plemena vaših i starješine vaše, i rekoste: Pa sada za što da pomremo?jer će nas spaliti onaj oganj veliki: Ako jošte čujemo glas Jehove Boga našega, umrijećemo (Zakoni Ponovljeni 5:23-25(. Ovako bi bilo sa svakim ko bi video Gospoda, a koji je proveo život u mržnji i prljavi stvarima mržnje, jer bi Ga mogao videti samo od svojih mržnja i njenih prljavština, jer bi ovo bili pijmnici zraka dobra i istine od Gospoda, a ovi bi pretvorili ove zrake u vatru, dim, i gustu tminu. Iz ovih odlomaka jasno se vidi šta je označeno „dim iz peći“ i

„plamenom ognjenim“, naime, da su to guste obmane i prljava zla, koja će obuzeti crkvu u poslenja vremena.