10137. I kojega da bude naleva četvrt ina vina. Da ovo označava onoliko duhovne istine koliko je nužno radi povezivanja, vidi se iz značenja vina, vidi br. 1071, 1798, 6377, u ovom slučaju [povezivanja] duhovne istine koja korespondira duhovnom od nebeskog dobra, koje je označeno belim brašnom izmešanim s uljem, vidi upravo gore, br. 1036. Jer , u Reči, gde se govori o dobru, govori se i o istini, i u stvari, o istini iste klase od koje je i dobro izvedeno, jer sve u nebu, i u svetu, odnosi se na dobro i na istinu, i na jedno na drugo, kako bi to bilo nešto; jer dobro bez istine nije dobro, a istina bez dobra nije istina, kao što se može videti iz onoga što je navedeno, br. 9263, 9314. To je razlog što, kad je prinošen hleb, tada je prinošeno i vino kao piće; slično je i u Svetoj Večeri. Ovde se vinom kao pićem označava istina koja korespondira dobru označenom ponudom u hrani; i iz značenja četvrtog dela ina, što je onoliko koliko je dovoljno za povezivanje, vidi upravo gore, br. 10136. Svak može da vidi da se pod ponudom hleba i vina ne misli na sami hleb i vino, nego na nešto što pripada Crkvi i nebu, stoga se misli na duhovne i nebeske stvari, koje pripadaju Crkvi i nebu. Inače, šta bi bila svrha da se hleb i vino spaljuju na oltaru? Da li bi ti bilo ugodno Jehovi? i da li bi to Njemu bio miris ugodni , kako se nazivao, i da li je to moglo da očisti čoveka? Onaj ko misli s poštovanjem o Reči, ne može da pretpostavi da takva jedna zemaljska stvar može da bude ugodna Jehovi osim ako u tome nije sadržano nešto više i nešto unutrašnje. Onaj ko veruje da je cela Reč Božanska i duhovna, treba da misli da u svakom izrazu leži sakrivena neka misterija.

Razlog, osim toga, zašto se nije pre znalo gde je ta misterija sakrivena, je to što se za postojanje jednog unutrašnjeg smisla, duhovnog i Božanskog, u svakom delu Reči, nije pre znalo; ni da su anđeli kod svakoga čoveka, koji [anđeo] opaža ono što čovek misli, i koji [anđeo], dok čovek čita Reč, razume sve duhovno; i dalje, da ono što je sveto, da se to uliva preko njih od Gospoda, što se završava povezivanjem neba sa čovekom, i stoga Gospoda sa čovekm preko neba. Iz ovoga je razloga Reč ovako napisana bila data čoveku, preko koje Gospod priprema čoveku spasenje. Da hleb kao dar označava dobro ljubavi, i da piće označava dobro vere, i da ih anđeli tako opažaju, vidi se iz onih stvari koje se pominju u Reči o ponudama jela i pića kod Joila,

Nesta dara i naleva iz doma Jehovinog; tuže sveštenici, sluge Jehovine; njiva je opustošena, zemlja tuži, žito je opustošeno, novo vino usahlo, a smokva uvenule; ridajte, vi sluge Jehovine, jer se ote dar i piće od doma Boga našega; jer je dan Jehovin blizu, i dolazi pustoš od Boga Kušatelja (Šadai) Joilo 1:9-15. Jer je ovde predmet poslednje vreme Crkve, kada u njoj više nema dobra i istine vere, što je označeno danom Jehovinim koji je blizu, i koji dolazi kao pustoš od Boga Kušatelja . Stoga je očito da dar i nalev koji su oduzeti od doma Jehovinog, njiva koja je opustošena, zemlja koja tuži, žito koje je opustošeno, novo vino koje se isušilo, ulje koje tuži, i vinova loza i smokva koji venu, da se time označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu.

Unutrašnji smisao, međutim, uči značenje iz kojega se vidi da se njivom označava Crkva u pogledu primanja istine, kao što se može videti, br. 3766, 4982, 7502, 7571, 9295; zemljom Crkva u pogledu dobra, u onome što je navedeno, br. 9325; žitom svako dobro Crkve, br. 5295, 5410, 5959; novim vinom svaka istina Crkve, br. 3580; uljem dobro ljubavi, br. 4582, 4638, 9780; vinom unutrašnje dobro duhovne Crkve, br. 5113, 6376, 9277; a smokvinim stablom spoljašnje dobro, br. 217, 4231, 5113. Isto tako jasno je da dar i nalev označavaju bogoštovanje od dobra ljubavi i dobra vere. I kod Malahije,

Neću primiti dara iz vaše ruke. Jer od ustanka sunčanoga do zalaska njegovog veliko je ime Jehovino među narodima; i na svakme mestu će se prinositi tamjan imenu mojemu, i čisti dar Malahija 1:10, 11).

Da se u ovome odlomku darom (prinosom) ne misli na dar, niti se pod kadom misli na kad (tamjan), vidi se , jer je predmet o kome se govori Crkva među narodima, kod kojih još nije bilo prinosa , jer se kaže, od ustanka sunčanoga do njegovog zalaska ime Jehovino je veliko među narodima, i svako je mesto [određeno] za prinos i kad. Da kad označava obožavanje od dobra vere može se videti, br. 9475. Slično kod Davida,

Moje su molitve primljene; one su kao kad (tamjan) pred licem tvojim; dizanje ruku mojih je prinos večernji (Psalam 141:2). Prinos večernji je dobro ljubavi spoljašnjeg čoveka. I kod Isaije,

Koji se upaljuješ za bogovima pod svakm drvetom zelenijem, i njima (bogovima) levaš nalev svoj, i prinosiš dar s uljem caru , nogim mirisima svojim; ponizuješ se do groba (Isaija 57:5, 6, 9). (prim. prev. i ovde kao i na drugim mestima, autor skraćuje tekst, da bi se istakli izrazi koji potvrđuju doktrinu o unutrašnjem smislu). Ovde se govori o bogoštovanju koje je od zala i obmana koje su iz pakla. Bogovi u unutrašnjem smislu označavaju obmane ; jer oni koji ih bogoštuju, ti ih doista nazivaju po imenima, ali koji su bili obmane od zala koja se bogoštuju. Da strani bogovi u Reči označavaju obmane, može se videti, br. 4402 na kraju, 8941. Zeleno drvo označava celo opažanje i poznavanje koje teži da potvrdi obmanu, br. 2722, 297 , 4552, 7692. Zeleno označava ono što je čulno, br. 7691. Upaljivati se označava žar bogoštovanja; jer vatra, od koje ovo potiče, označava ljubav u oba smisla, br. 5215, 6832, 7575; naljevati naljev označava bogoštovanje od obmana od zla. Prinositi dar caru u ulju, označava bogoštovanje Satane od zala. Dar u ulju je prinos. Umnožavati mirise označava umnožavati tamjan, što označava obožavanje, br. 9475; stoga se kaže i da se ponizuje do pakla (do groba). Iz ovih se stvari vidi da prinosi u hlebu, u nalevu, u vinu, označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu, to jest, da označavaju nebesku hranu i piće, baš kao što ih označavaju u Svetoj Večeri; a to je sve stoga kako bi se nebo povezalo sa čovekom pomoću Reči, stoga Gospod sa čovekom preko neba pomoću Reči. Pošto se Božansko u Reči sastoji od ovakvih stvari, ona ne samo da hrani ljudske umove, nego i anđeoske, i čini da nebo i svet postaju jedno.

Iz svih ovih stvari se vidi da sve što je rečeno i zapoveđeno u Reči o ponudama i nalevima, ili o hlebu i vinu, unutra sadrži Božanske misterije; kao na primer da prinosi treba da budu od belog (finog) brašna, na koje treba da se nalije ulja i mira , i da treba da bude posoljeno, i da bune beskvasno ili nefermentisano; tako isto da treba da bude jedan zakon kad se žrtvuje jagnje, a drugi kada ovan, drugi kada tele, a opet drugi kad se prinosi žrtva za grešku i za greh koji treba da se razlikuju od onih zakona kod ostalih žrtava. Slično zakon o vinu bio je različit od onoga o nalevu. Da svaka od ovih stvari ne obuhvata nebeske misterije, ovakve stvari nikad ne bi bile zapoveđene da se izvode kod bogoštovanja. Kako bi se ove stvari predstavile zajedno, one treba da se postave u red.

Kod žrtava mirnih i žrtava paljenica treba da bude za svako jagnje prinos desetina efe belog brašna pomešana s četvrtinom ina ulja. A uz ovna da se donese prinos dve desetine beloga brašna pomešana s trećinom ina ulja; vina kao aleva da bude treći dio ina. A kad se prinosi tele na dar, tri desetine efe bijeloga brašna pomiješana s po ine ulja; i vina kao naleva pola ina (Brojevi 15:4-12; 28:10-12, 20-21, 28-29; 29:3, 4, 9, 10, 14, 15, 18, 21, 24, 27, 30, 33, 37). Proporcija belog brašna, ulja, i vina za jagnje bila je različita od one za ovna i tele, jer je jagnje označavalo najdublje dobro nevinosti, a ovan srednje dobro nevinosti, a mlado tele poslednje ili spoljašnj obro nevinosti; jer postoje tri neba, najdublje, srednje, i poslednje, stoga postoje tri stepena dobra nevinosti; njegovo povećanje (rast) od prvog do poslednjeg označen je povećanjem proporcije belog brašna, ulja, i vina. Treba da se zna da je dobro nevinosti sama duša neba, jer samo ovo dobro prima ljubav, ljubav prema bližnjem, i veru, koji sačinjavaju nebesa. Da jagnje označava najdublje dobro nevinositi, može se videti, br. 3994, 10132; da ovan označava srednje ili unutrašnje dobro nevinosti, br. 10042; i da mlado tele označava poslednje ii spoljašnje dobro nevinosti, br. 9391, 9990. Ali za žrtvu zahvalnu određeni su bili presni kolači pomešani s uljem, presne pogače pomazane uljem, belo brašno poprženo s uljem i pogače bez kvasca (Levitska 7:11, 12); a za žrtve za krivicu i greh prinosi, deseti deo efe beloga brašna, ali bez ulja ili kada (mirisa) (Levitska 5:11).

Nije trebalo stavljati ulja ili kada na ponude za krivicu ili greh, jer ulje označava dobro ljubavi, a kad istinu od toga dobra; a žrtvom za greh i krivicu označava se očišćenje i iskupljenje od zala i njihovih obmana, zbog čega se one (žrtve) nisu smele izmešati s dobrom i njegovom istinom. Osim toga, u vezi sa ponudom Arona i njegovih sinova na dan kada su bili pomazani, može se videti, Levitska 6:13-15; o prinosu prvina žetve, Levitska 2:14, 15; 23:10, 12, 13, 17; o ponudi Nazireja, Brojevi 6; o žrtvi posvetnoj, Brojevi 5; i žrtvi onoga koji se čisti od gube, Levitska 14; i o prinosu koji se peče u peći; o prinosu koji se prži u tavi (tiganju); o prinosu u kotliću, Levitska 2:3-7. Da ne bude kvasca ni meda u prinosu, jer kvasac u duhovnom smislu označava obmanu od zla, a med označava spoljašnje uživanje, pa stoga pomešano s uživanjem ljubavi prema svetu, zbog koje i nebeska dobra i istine prolaze kroz vrenje (fermentaciju), i tako se rasipaju; i treba da bude sasvim posoljeno, jer so označava istinu koja je željna dobra, sto označava njihovo povezivanje. Da kvasac označava obmanu od zla, može se videti, br. 2342, 7906, 8512, 9992; da med označava spoljašnje uživanje, ili uživanje ljubavi u oba smisla, br. 5620; i da so označava istinu željnu dobra, br. 9207.

9325. Ne će biti pometkinje i nerotkinje u zemlji tvojoj. Da ovo označava da će se dobra i istinenastaviti svojim redom u neprekidnom napredovanju, vidi se iz značenja nećebitipometkinje i nerotknje, što je napredovnje preporađanja svojim redom, stoga da će dobra i istine nastaviti da se razvijaju neprekidno (o čemu niže); i iz značenja zemlje, što je crkva (Da zemlja u Reči označava crkvu, vidi br. 566, 662, 8011, 8732). Razog zaštozemlja označava crkvu je to što je se tu misli na zemlju Hanansku, gde je bila crkva, i gde je bila i u pradrevna vremena (br. 3686, 4447, 4454, 6516, 8317); a u duhovnom svetu kad se pomene zemlja, ne opaža se nijedna zemlja, nego se opaža kvalitet nacije u njoj u pogledu religije. Iz svega ovoga se vidi šta je označeno u proročkim delovima Reči novimnebom i novom zemljom, naime, crkva unutrašnja i spoljašnja (br. 1850). 3355. 4535); jer ima unutrašnjih ljudi i spoljašnjih ljudi.

[2] Da se sa neće biti pometkinje ni nerotkinje u zemlji označava da će dobra i istine da se nastave u svom redu u neprekidnm napredovanju, je stoga što se svim stvarima koje se odnose n ađanje označavaju u unutrašnjem smislu Reči stvari koje pripadaju duhovnm rođenju, stoga preporodu (br. 2584, 3860, 3905, 3915).

Da su ovakve stvari označene rođenjima, jasno je iz mnogih odlomaka Reči, a otvoreno iz reči Gospodovih Nikodemusu: Odgovori im Isusu i reče: Zaista vam kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega. Reče Nikodemus njemu: kako se može čovjek roditi kad je star? eda li može po drugi put ući u u utrobu matere svoje i roditi se? kako to može biti? isus reče: ti si učitelj u Izrailju, i to li ne znaš? (Jovan 3:3-6. 9-10); biti rođen od vode i duha označava kroz istine vere i dobra ljubavi (vidi odlomke navedene u br. 9274.

[3] Da su ovakve stvari označene u Reči rođenjima, je zbog korespondencije brakova na zemlji sa nebeskim brakom, koji je brak dobra i istine (o kojoj korespondencijei vidi gore, br. 2727-2759). Ali u sadašnje vreme malo ko zna, i malo ko hoće da prizna da ljubav istinki bračna silazi odatle, iz razloga što su zemaljske i telesne stvari pred očima, i one gase i guše celu misao o ovj korespondenciji. Pošto je ljubav koja je istinski bračna iz ovga izvora, stoga se u Reči rođenjima i rađanjima označavaju stvari novog rođenja i rađanja označavaju stvari novog rođenja i rađanja od Gospoda. Otuda tio , da otac, majka, sinovi, kćeri, i zetovi, i snahe, unuci, i mngi drugi srodnici koji potiču od brakova, označavaju dobra i istine i njihova grananja, kao što je često pokazano u ovim objašnjenjima. Iz svega ovoga se može videti da se sa neće biti pometkinje i nerotkinje među vama označava da će dobra i istine proisticati svojim redom u neprekidnom trajanju.

[4] Da se sa pometljivošću (prevremenim porođajima ili pobačajima) i jalovošću (nerotkinjama) označavaju stvari koje se odnose na pobačaje i jalovost (neplodnost) u duhovnom smislu, naime, izopačenje dobra i istine, vidi se iz sledećih odlomaka: Efraim, kad ga gledah, bješe kao Tir, posađen na ljupkome mjestu; ali će Efraim izvesti krvniku sinove svoje. Podaj im, O Jehova, utrobu pometljivu i dojke usahle. Za zloću njihovi izagnaću ih iz doma svojega (Osija 9:13-15); ako se ne zna šta je označeno u unutrašnjem smislu Efraimom, Tirom, krvnikom, sinovima, utrobom pometljivom, i usahlim dojkama, ne može se znati ni šta sadrže ove proročke reči. Da Efraim označava intelekt crkve, koji je intelekt prosvetljen u odnosu na dobra i istine vere kojima je poreklo u Reči, može se videti gore (br. 3607, 6767, 8902); i da sinovi označavaju istine vere (br. 489, 491, 533, 1147, 4257). Iz ovoga je jasno šta se označava Efraimom koji vodi sinove svoje krvniku. Da grudi označavaju osećanj obra i istine, može se videti (br. 6432); stoga grudi usahle označavaju da nema osećanja; a da ima na njihovom mestu zlih želja da se izopačuju [osećanja]. Iz ovoga je jasno šta se označava utrobom pometljivom, naime, izopačenje dobra i istine. Da svi ovi izrazi označavaju stvari duhovnog života, jasno je, jer se izjavljuje, zbog zloće djela njihovihizagnaću ih iz doma moga. Iz doma Jehovinog označava iz crkve i iz neba (b. (2233-2234, 3720, 5640).

[5] Kod Malahije: I zaprijetiću vas radi proždrljivcu, te vam ne će kvariti roda zemaljskoga, vinova loza u polju ne će vam biti nerodna, I zvaće vas blaženim svi narodim jer ćete biti zemlja mila (Mal. (3:11-12); vinova loza ne će vam niti nerodna označava da će se istine i dobra vere u crkvi nastaviti svojim redom; jer loza označava istinu i dobro duhovne crkve (br. 1069, 6375, 9277); a polje označava crkvu (br. 2971, 9139, 9295). Mila zemlja označava crkvu koja je preporođena kroz istine i dobra crkve; a što pokazuje šta je označeno sa bićete mila zemlja. (Da zemlja označava crkvu, može se videti gore.)

[6] Kod Mojsija: I ako ove zakone uzaslušate i uzdržite i ustvorite, i Jehova će Bog tvoj držati tebi zavjet i milost, za koju se zakleo ocima vašim. Bićeš blagosloven mimo sve narode: ne će biti u tebe ni muškoga ni ženskoga neploda, ni među stokom tvojom. I ukloniće između tebe svaku bolest, a od ljutih zala Egipatskih koja znaš, ne će ni jedno pustiti na tebe (Zak. Ponov. (7:12, 14-15); ne će biti muškoga neploda, ili ženskoga neploda označava da ne će biti nijednog bez života od istine i dobra; stoga da će biti duhovno živi. Pošto neplodanima ovo značenje, žene su se u drevno vreme smatrale lišenim života ako su bile neplodne; kao što je bila Rahela, koja je ovako o sebi govorila Jakovu: A Rahela vidjevši gdje ne rađa djece Jakovu, pozavidje sestri svojoj; i reče Jakovu: daj mi djece, ili ću umrijeti (Postanje 30:1; br. 3908.

[7] Neplodnim su tako isto označeni i oni koji nisu u dobru jer nisu u istinama, a ipak čeznu za istinama kako bi bili u dobru [pravom]; kao što je slučaj sa pravednimnarodima [Neznabošcima] izvan crkve; kao u ovim odlomcima: Veseli se, nerotkinjo, koja ne rađaš, zapjevaj i poklikni, ti koja ne trpiš muka od porođaja, jer pusta ima više djece nego li ona koja ima muža (Isa. (54:1). Jehova iz praha podiže ubogoga, i iz kala uzvišuje ništega. Od nerotkinje naseljava kuću, učinivši je radosnom majkom sinovima (Psalam 113:7-9).

[8] U Haninom proročanstvu kad je rodila Samuila: Koji bijahu siti, naimaju se za hljeb; a koji bijahu gladni, nijesu više; i nerotkinja rodi sedmero, a koja imaše djece, iznemože (1 Sam. (2:5). U gornjim odlomcima se nerotkinjom označavaju

Neznabošci koji se pozivaju u crkvu, i na koje se crkva prenosi kada stara crkva prestane, to jest, kada oni koji su ranije bili u crkvi, više nisu u veri, jer nisu u ljubavi prema bližnjem. Ova crkva je ono što se označava sonom koja ima mnogo djee, a koja iznemože, i onom koja ima muža, u odlomku kod Isaije. Ali druga crkva, to jest, nova crkva Neznabožaca označena je nerotkinjom i onomkoja je pusta a koja ima mnogo sinova, i onom koja rodi sedmerao , i koja napuni kućuradosna majka sinovima. Roditi sedmero označava biti preporođen potpuno; jer sedam ne znači sedam, nego potpuno (vidi br. 9228). Iz svega ovoga vidi se šta je označeno sledećim rečima Gospodovim: Jer, gle, idu dani u koje će se reći: blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše (Luka 23:29); gde je predmet o kome se goori svršetak vremena, koji je poslednje vreme crkve.

[9] U drugoj knjizi o Carevima: Tada ljudi iz Jerihona rekoše Jelisiju: gle, dobro je živjeti u ovome gradu, kao što gospodar naš vidi; ali je voda zla a zemlja nerodna. A on im reče: donesite mi nov kutao [krčag], i metnite u nj soli. I donesoše mu. A on izide na izvor i baci u nj so, govoreći: ovako veli Jehova, Iscijelih ovu vodu, da ne bude više od nje smrti ni nerodnosti (2 o Carevima 2:19-21). Niko ne može znati šta se skriva u ovim rečima osim iz unutrašnjeg smisla; jer sva čuda koja se iznose u Reči, sakrivaju u sebi stvari koje pripadaju Gospodovom carstvu, ili crkvi (br. 7337, 7465, 9086); pa je stoga nužno znati šta je pretstavljeno Jelisijem, a šta Jerihonom, šta zlom vodom i nerodnom zemljom, što novim krčagom (kutlom) a šta solju u njemu, a šta izvorom vodenim u koji je so bačena. Da Jelisej pretstavlja Gospoda kao Reč, vidi br. 2762; da voda označava istine vere, br. 28, 2702, 8138, 8568; stoga da zla voda označava istine bez dobra, a nerodna zemlja označava dobro crkve koje stoga nije živo; novi kutao, to jest, nova posuda, označava poznavanja dobra i istine (br. 3968, 3979, 3318); so označava čežnju istine za dobrom (br. 9207); izvor vodeni označava čovekovo prirodno koje prima poznavanja istine i dobra, i koje se popravlja kroz čežnju za istinom radi dobra.

[10] Iz svega ovoga vidi se da ovo čudo sakriva u sebi popravak crkve i iživota uz pomoć Gospoda kroz Reč, i kroz čežnju za dobrom; koji se popravak postiže kada zbog ove čežnje čovekovo prirodno prima istine iz Reči. Da se ovo desilo blizu Jerihona, bilo je stoga što je ovaj grad smešten ne daleko od Jordana; a Jordanom se označava ono u čoveku crkve što prima istine, stoga se označava prirodno (br. 1585, 4255).

Da je čovekovo prirodno ono što prvo prima istine iz Reč d Gospoda, a daje poslednje koje se preporađa, i da kada se ono proporodi, ceo čovek je preporođen, bilo je označeno Gospodovim rečima Petru, kada je prao noge učenicima: Isus reče: opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist (Jovan 13:10); (da se stopalima [nogama] označavaju stvari prirodnog čoveka, i u opšte prirodno samo, vidi br. 2162, 3147, 5327-5328. {ign94}Jer da bi čovek bio proporođen{ign95} prirodni ili spoljašnji čovek mora biti u korespondenciji sa duhovnim ili unutrašnjim čovekom{ign95} vidi 2850, 3167, 3286, 3321, 3470, 3493, 3508, 3509, 3518, 3573, 3576, 3579, 3620, 3623, 3671, 3882, 3969, 4353, 4588, 4612, 4618, 5168, 5326, 5373, 5651, 6299, 6454, 7442, 7443, 8742-8747, 9043, 9046, 9061.)