10137. I kojega da bude naleva četvrt ina vina. Da ovo označava onoliko duhovne istine koliko je nužno radi povezivanja, vidi se iz značenja vina, vidi br. 1071, 1798, 6377, u ovom slučaju [povezivanja] duhovne istine koja korespondira duhovnom od nebeskog dobra, koje je označeno belim brašnom izmešanim s uljem, vidi upravo gore, br. 1036. Jer , u Reči, gde se govori o dobru, govori se i o istini, i u stvari, o istini iste klase od koje je i dobro izvedeno, jer sve u nebu, i u svetu, odnosi se na dobro i na istinu, i na jedno na drugo, kako bi to bilo nešto; jer dobro bez istine nije dobro, a istina bez dobra nije istina, kao što se može videti iz onoga što je navedeno, br. 9263, 9314. To je razlog što, kad je prinošen hleb, tada je prinošeno i vino kao piće; slično je i u Svetoj Večeri. Ovde se vinom kao pićem označava istina koja korespondira dobru označenom ponudom u hrani; i iz značenja četvrtog dela ina, što je onoliko koliko je dovoljno za povezivanje, vidi upravo gore, br. 10136. Svak može da vidi da se pod ponudom hleba i vina ne misli na sami hleb i vino, nego na nešto što pripada Crkvi i nebu, stoga se misli na duhovne i nebeske stvari, koje pripadaju Crkvi i nebu. Inače, šta bi bila svrha da se hleb i vino spaljuju na oltaru? Da li bi ti bilo ugodno Jehovi? i da li bi to Njemu bio miris ugodni , kako se nazivao, i da li je to moglo da očisti čoveka? Onaj ko misli s poštovanjem o Reči, ne može da pretpostavi da takva jedna zemaljska stvar može da bude ugodna Jehovi osim ako u tome nije sadržano nešto više i nešto unutrašnje. Onaj ko veruje da je cela Reč Božanska i duhovna, treba da misli da u svakom izrazu leži sakrivena neka misterija.

Razlog, osim toga, zašto se nije pre znalo gde je ta misterija sakrivena, je to što se za postojanje jednog unutrašnjeg smisla, duhovnog i Božanskog, u svakom delu Reči, nije pre znalo; ni da su anđeli kod svakoga čoveka, koji [anđeo] opaža ono što čovek misli, i koji [anđeo], dok čovek čita Reč, razume sve duhovno; i dalje, da ono što je sveto, da se to uliva preko njih od Gospoda, što se završava povezivanjem neba sa čovekom, i stoga Gospoda sa čovekm preko neba. Iz ovoga je razloga Reč ovako napisana bila data čoveku, preko koje Gospod priprema čoveku spasenje. Da hleb kao dar označava dobro ljubavi, i da piće označava dobro vere, i da ih anđeli tako opažaju, vidi se iz onih stvari koje se pominju u Reči o ponudama jela i pića kod Joila,

Nesta dara i naleva iz doma Jehovinog; tuže sveštenici, sluge Jehovine; njiva je opustošena, zemlja tuži, žito je opustošeno, novo vino usahlo, a smokva uvenule; ridajte, vi sluge Jehovine, jer se ote dar i piće od doma Boga našega; jer je dan Jehovin blizu, i dolazi pustoš od Boga Kušatelja (Šadai) Joilo 1:9-15. Jer je ovde predmet poslednje vreme Crkve, kada u njoj više nema dobra i istine vere, što je označeno danom Jehovinim koji je blizu, i koji dolazi kao pustoš od Boga Kušatelja . Stoga je očito da dar i nalev koji su oduzeti od doma Jehovinog, njiva koja je opustošena, zemlja koja tuži, žito koje je opustošeno, novo vino koje se isušilo, ulje koje tuži, i vinova loza i smokva koji venu, da se time označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu.

Unutrašnji smisao, međutim, uči značenje iz kojega se vidi da se njivom označava Crkva u pogledu primanja istine, kao što se može videti, br. 3766, 4982, 7502, 7571, 9295; zemljom Crkva u pogledu dobra, u onome što je navedeno, br. 9325; žitom svako dobro Crkve, br. 5295, 5410, 5959; novim vinom svaka istina Crkve, br. 3580; uljem dobro ljubavi, br. 4582, 4638, 9780; vinom unutrašnje dobro duhovne Crkve, br. 5113, 6376, 9277; a smokvinim stablom spoljašnje dobro, br. 217, 4231, 5113. Isto tako jasno je da dar i nalev označavaju bogoštovanje od dobra ljubavi i dobra vere. I kod Malahije,

Neću primiti dara iz vaše ruke. Jer od ustanka sunčanoga do zalaska njegovog veliko je ime Jehovino među narodima; i na svakme mestu će se prinositi tamjan imenu mojemu, i čisti dar Malahija 1:10, 11).

Da se u ovome odlomku darom (prinosom) ne misli na dar, niti se pod kadom misli na kad (tamjan), vidi se , jer je predmet o kome se govori Crkva među narodima, kod kojih još nije bilo prinosa , jer se kaže, od ustanka sunčanoga do njegovog zalaska ime Jehovino je veliko među narodima, i svako je mesto [određeno] za prinos i kad. Da kad označava obožavanje od dobra vere može se videti, br. 9475. Slično kod Davida,

Moje su molitve primljene; one su kao kad (tamjan) pred licem tvojim; dizanje ruku mojih je prinos večernji (Psalam 141:2). Prinos večernji je dobro ljubavi spoljašnjeg čoveka. I kod Isaije,

Koji se upaljuješ za bogovima pod svakm drvetom zelenijem, i njima (bogovima) levaš nalev svoj, i prinosiš dar s uljem caru , nogim mirisima svojim; ponizuješ se do groba (Isaija 57:5, 6, 9). (prim. prev. i ovde kao i na drugim mestima, autor skraćuje tekst, da bi se istakli izrazi koji potvrđuju doktrinu o unutrašnjem smislu). Ovde se govori o bogoštovanju koje je od zala i obmana koje su iz pakla. Bogovi u unutrašnjem smislu označavaju obmane ; jer oni koji ih bogoštuju, ti ih doista nazivaju po imenima, ali koji su bili obmane od zala koja se bogoštuju. Da strani bogovi u Reči označavaju obmane, može se videti, br. 4402 na kraju, 8941. Zeleno drvo označava celo opažanje i poznavanje koje teži da potvrdi obmanu, br. 2722, 297 , 4552, 7692. Zeleno označava ono što je čulno, br. 7691. Upaljivati se označava žar bogoštovanja; jer vatra, od koje ovo potiče, označava ljubav u oba smisla, br. 5215, 6832, 7575; naljevati naljev označava bogoštovanje od obmana od zla. Prinositi dar caru u ulju, označava bogoštovanje Satane od zala. Dar u ulju je prinos. Umnožavati mirise označava umnožavati tamjan, što označava obožavanje, br. 9475; stoga se kaže i da se ponizuje do pakla (do groba). Iz ovih se stvari vidi da prinosi u hlebu, u nalevu, u vinu, označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu, to jest, da označavaju nebesku hranu i piće, baš kao što ih označavaju u Svetoj Večeri; a to je sve stoga kako bi se nebo povezalo sa čovekom pomoću Reči, stoga Gospod sa čovekom preko neba pomoću Reči. Pošto se Božansko u Reči sastoji od ovakvih stvari, ona ne samo da hrani ljudske umove, nego i anđeoske, i čini da nebo i svet postaju jedno.

Iz svih ovih stvari se vidi da sve što je rečeno i zapoveđeno u Reči o ponudama i nalevima, ili o hlebu i vinu, unutra sadrži Božanske misterije; kao na primer da prinosi treba da budu od belog (finog) brašna, na koje treba da se nalije ulja i mira , i da treba da bude posoljeno, i da bune beskvasno ili nefermentisano; tako isto da treba da bude jedan zakon kad se žrtvuje jagnje, a drugi kada ovan, drugi kada tele, a opet drugi kad se prinosi žrtva za grešku i za greh koji treba da se razlikuju od onih zakona kod ostalih žrtava. Slično zakon o vinu bio je različit od onoga o nalevu. Da svaka od ovih stvari ne obuhvata nebeske misterije, ovakve stvari nikad ne bi bile zapoveđene da se izvode kod bogoštovanja. Kako bi se ove stvari predstavile zajedno, one treba da se postave u red.

Kod žrtava mirnih i žrtava paljenica treba da bude za svako jagnje prinos desetina efe belog brašna pomešana s četvrtinom ina ulja. A uz ovna da se donese prinos dve desetine beloga brašna pomešana s trećinom ina ulja; vina kao aleva da bude treći dio ina. A kad se prinosi tele na dar, tri desetine efe bijeloga brašna pomiješana s po ine ulja; i vina kao naleva pola ina (Brojevi 15:4-12; 28:10-12, 20-21, 28-29; 29:3, 4, 9, 10, 14, 15, 18, 21, 24, 27, 30, 33, 37). Proporcija belog brašna, ulja, i vina za jagnje bila je različita od one za ovna i tele, jer je jagnje označavalo najdublje dobro nevinosti, a ovan srednje dobro nevinosti, a mlado tele poslednje ili spoljašnj obro nevinosti; jer postoje tri neba, najdublje, srednje, i poslednje, stoga postoje tri stepena dobra nevinosti; njegovo povećanje (rast) od prvog do poslednjeg označen je povećanjem proporcije belog brašna, ulja, i vina. Treba da se zna da je dobro nevinosti sama duša neba, jer samo ovo dobro prima ljubav, ljubav prema bližnjem, i veru, koji sačinjavaju nebesa. Da jagnje označava najdublje dobro nevinositi, može se videti, br. 3994, 10132; da ovan označava srednje ili unutrašnje dobro nevinosti, br. 10042; i da mlado tele označava poslednje ii spoljašnje dobro nevinosti, br. 9391, 9990. Ali za žrtvu zahvalnu određeni su bili presni kolači pomešani s uljem, presne pogače pomazane uljem, belo brašno poprženo s uljem i pogače bez kvasca (Levitska 7:11, 12); a za žrtve za krivicu i greh prinosi, deseti deo efe beloga brašna, ali bez ulja ili kada (mirisa) (Levitska 5:11).

Nije trebalo stavljati ulja ili kada na ponude za krivicu ili greh, jer ulje označava dobro ljubavi, a kad istinu od toga dobra; a žrtvom za greh i krivicu označava se očišćenje i iskupljenje od zala i njihovih obmana, zbog čega se one (žrtve) nisu smele izmešati s dobrom i njegovom istinom. Osim toga, u vezi sa ponudom Arona i njegovih sinova na dan kada su bili pomazani, može se videti, Levitska 6:13-15; o prinosu prvina žetve, Levitska 2:14, 15; 23:10, 12, 13, 17; o ponudi Nazireja, Brojevi 6; o žrtvi posvetnoj, Brojevi 5; i žrtvi onoga koji se čisti od gube, Levitska 14; i o prinosu koji se peče u peći; o prinosu koji se prži u tavi (tiganju); o prinosu u kotliću, Levitska 2:3-7. Da ne bude kvasca ni meda u prinosu, jer kvasac u duhovnom smislu označava obmanu od zla, a med označava spoljašnje uživanje, pa stoga pomešano s uživanjem ljubavi prema svetu, zbog koje i nebeska dobra i istine prolaze kroz vrenje (fermentaciju), i tako se rasipaju; i treba da bude sasvim posoljeno, jer so označava istinu koja je željna dobra, sto označava njihovo povezivanje. Da kvasac označava obmanu od zla, može se videti, br. 2342, 7906, 8512, 9992; da med označava spoljašnje uživanje, ili uživanje ljubavi u oba smisla, br. 5620; i da so označava istinu željnu dobra, br. 9207.

9263. Pominje se često u Reči pravednik, ili pravednost, i postati pravednikom; ali šta je posebno označeno ovim izrazima, to još nije poznato. Razlog da nije bilo poznato je to što se nije znalo da svaki izraz u Reči označava neku stvar koja pripada unutrašnjoj crkvi i nebu, stoga unutrašnjem čoveku (jer unutrašnje crkve, inebo, su u unutrašnjem čoveku), kao i to da se ove unutrašnje stvari u Reči razlikuju od spoljašnjih stvari koje su u slovu, kao što se duhovne stvari razlikuju od prirodnih, i kao nebeske što se razlikuju od zemaljskih, a koja je razlika tako velika da prirodnom čovek izgleda kao da nema baš nikakve sličnosti, iako postoji potpuno slaganje. Pošto je ovo bilo nepoznato, nije se ni moglo znati šta je u Reči, u njenom nebeskom i duhovnom smislu, označeno pravednikom i pravdom, kao opravdanjem: Glave crkve veruju da je onaj pravedan ko je upoznat sistinama crkve iz doktrine crkve i iz Reči, a koji stoga ima poverenje i pouzdanje da ga Gospod spasava pomoću svoje pravednosti, a da je Gospod postao pravda tako što je ispunio sve stvari zakona, i da je stekao zaslugu zbog patnje na krstu, i da je tako otkupio i iskupio čoveka. Čovek veruje da je preko ove vere i on postao pravedan; a isto tako veruje da se ovakvi nazivaju u Reči pravednicima.

[2] Međutim, ovo nisu ti koji se nazivaju pravednicima u Reči; nego oni koji su od Gospoda u dobru ljubavi prema bližnjem; jer samo je Gospod pravedan, jer je samo on pravednost. Stoga je čovek pravedan, i opravdan, onoliko koliko prima dobro od Gospoda, to jest, onoliko koliko ima u sebi ono što pripada Gospodu. Gospod je postao pravda tako što je sopstvenom moći učinio svoje ljudsko Božanskim. Ovo Božansko kod čoveka koji prima je Gospodova pravednost kod njega, to je samo dobro ljubavi prema bližnjem; jer Gospod je u dobru ljubavi, a preko ovoga i u istinama vere, jer je Gospod Božanska ljubav sama.

[3] Dobro ljubavi prema bližnjem je spoljašnje dobro, koje je označeno pravednikom; a dobro ljubavi prema Gospodu je unutrašnje dobro, koje je označenonevinim, kao što je pokazano u prošlom odeljku. Da je dobro ljubavi prema bližnjem od Gospoda pravednik u pravom smsilu, može se videti iz odlomaka u Reči gde se pominje pravednik i pravednost, kao i biti opravdan; kao kod Mateje: Tada će mu odgovoriti pravednici govoreći: Gospode! kad te vidjesmo gladna, i nahranismo? ili žedna i napojismo? Kad te vidjesmo gosta, i primismo? ili gola, i odjenusmo? Kad te vidjesmo bolesna ili u tamnici, i dođosmo k tebi? I odgovarajući car će im reći: kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste (Matt. (25:37-40, 46); [4] Oni se ovde nazivaju pravednicima koji su činili dobra ljubavi prema bližnjemu, koja se [dela [ ovde nabrajaju. A da su dobra ljubavi prema bližnjem Gospod kod njih, otvoreno se kaže, koliko učiniste jednome od moje najmanje braće, učinite meni (br. 4807-4810{ign95} 4954-4959. 5063-5071). Ovi se nazivaju i ovcama, jer ovce označavaju one koji su od Gospoda u dobru ljubavi prema bližnjemu (br. 4169); dok se jarcima koji su na levoj strani, i koji su prokleti, označavaju oni koji su u veri odvojenoj od ljubavi prema bližnjem (br. 4169, 4769). Isto je označeno pravednikom i u drugom odlomku kod Mateje: Izići će anđeli i odljučiće [odvojiće] zle od pravednijeh (Mat. 13:49); a kod Luke: I blago će ti biti što ti oni ne mogu vratiti: nego će ti se vratiti o uskrsnuću pravednih (Luka 14:14).

[5] Iz ovoga se vidi šta je označeno sa pravednik će sijati kao sunce na nebu (Matt. (13:43); naime, da su oni u dobru ljubavi prema Gospodu; jer Gospod je sunce u drugom životu, a ono što je od Gospoda kao sunca, to je dobro ljubavi (br. 1953, 1521, 8487, 8812). Stoga se Gospod naziva suncem pravde (Malahija 4:2).

Kod Danila: Razumni (inteligentni) će sijati ka o svjetlost nebeska, i koji mnoge privedu k pravdi, kao zvijezde vazda i do vojeka (Dan. 12:3); razumni označavaju one koji su u istini i dobru vere; a koji mnoge privedu pravdi označavaju one koji vode ka dobru ljubavi prema bližnjem preko istine i dobra vere; sijaće kao zvezde označava razumeti istinu i mudrost od dobra, stoga biti večno srećni; jer zvezde označavaju poznavanja istine i dobra, od kojih potiče inteligencija i mudrost (br. 2495, 2849, 4697).

[6] Pravednik je ovako opisan kod Davida: Jehova utvrđuje korake pravednika. Bezbožnik uzima i ne vraća, a pravednik poklanja i daje. Pravednik će zaposjesti zemlju. Usta pravednikova smišljaju pravdu, i njegov jezik kazuje istinu. Zakon Božoiji mu je u srcu (Psalam 37;17, 21, 26, 29-31); ove su stvari dobra ljubavi prema bližnjem, koja pripadaju pravedniku. Crkva zna da su ova dobra ljubavi ka bližnjemu Gospodova, a ne čovekova. Pravednik je opisan i kod Jezikilja ?, 21ccc ?; ?).

[7] Iz svega ovoga se može videti šta je označeno pravednikom i pravdom u sledećim odlomcima kod Mateje: Blago gladnima i žednima pravde, jer će se nasititi (Mat. 5:6). Koji prima proroka u ime proročko, platu proročku primiće; a koji prima pravednika u ime pravedničko, platu pravedničku primiće (Matt. (10:41). jer vam kažem zaista da su mnogi proroci i pravednici željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe; i čuti što vi čujete, i ne čuše (Matt. (13:17). Teško vama književnici i fasireji, licemjeri, što zidate grobove prorocima i krasite rake pravednika. Da dođe na vas krv pravedna što je prolivena na zemlju od krvi Abela pravednoga do krvi Zaharije sina Barahijina, kojega ubiste među crkvom i oltarom (Matt. (23:29, 35). proroci označavaju one koji uče (naučavajju, propovedaju) istine i dobra vere, a u apstraktnom smislu, doktrine vere (br. 2534, 7269); dok pravednik označava one koji žive životom ljubavi prema bližnjem, a u apstraktnom smislu, dobro ljubavi prema bližnjem. (Da Abel, koji je nazvan pravednim, označava dobro ljubavi prema bližnjem, vidi br. 342, 474.)

[8] Kod Isaije: Pravednik mre, i niko ne mari; i pobožni se ljudi uzimaju, i niko se ne sjeća da se pred zlo uzima pravednik (Isa. (57:1). I tvoj će narod biti sav pravedan, naslijediće zemlju na vijek; mladica koju sam posadio, djelo ruku kojih, biće na moju slavu (Isa. (60:21). Rosite nebesa, ozgo, i oblaci neka kaplju pravdom; ja Jehova govorim pravdu, javljam što je pravo (Isa. (45:8, 19). pravda označava ono što je od dobra ljubavi; ono što je pravo, označava ono što je od istina vere. Ponovo: Ovako veli Jehova: pazite na sud, i tvorite pravdu, jer će skoro doći spasenje moje, i pravda će se moja objaviti (Isa. (56:1); sudom se označava istina koja pripada veri; a pravdom, dobro koje pripada ljubavi prema bližnjem; stoga se kaže, tvorite pravdu. Da pravda označava dobro ljubavi prema bližnjem od Gospoda, označeno je sa pravda će se moja objaviti.

[9] U mnogim drugim odlomcima pominju sesud i pravda; sudom se označava istina, dok se pravdom označava dobro; kao kod Jeremije: Ovako veli Jehova, činite sud i pravdu, i kome se otima izbavljajte ga iz ruku nasilnikovijeh. Teško onomu koji gradi svoju kuću ne po pravdi, i klijeti svoje ne po pravici. Otac tvoj nije li jeo i pio? kad činjaše sud i pravdu, tada mu bijaše dobro (Jer. 22:3, 13, 15); sud označava one stvari koje pripadaju istini, dok pravda one koje pripadaju dobru.

Kod Jezikilja: A kad rečem bezbožniku: doista ćeš poginuti, a on se obrati od grijeha svojega i stane činiti sud i pravdu. Od svijeh grijeha što je zgriješio, ništa mu se ne će spomenuti. A kad s ezbožnik odvrati od svoje bezbožnosti i učini sud i pravdu, on će živ biti s toga (Jezik. ( ?? 33:16? 33:19): I na drugim mestima (Isa. (56:1; 9:7; 26:7; 33:5; Ps. 36:5, 6; 119:164, 172). kaže se sud i pravda, jer u Reči kad god se govori o istini, govori se i o dobru, zbog nebeskog braka, koji je brak istine i dobra, usvakoj pojedinosti njenoj (br. 683, 793, 801, 2173, 2516, 2712, 4137, 7945, 8339). Pošto pravda pripada dobru, a sud istini, u drugim se odlomcima kaže pravda i istina, kao kod Zah. 8:8; Ps. 15:2; 36:5-6; 85. 10-11.