10137. I kojega da bude naleva četvrt ina vina. Da ovo označava onoliko duhovne istine koliko je nužno radi povezivanja, vidi se iz značenja vina, vidi br. 1071, 1798, 6377, u ovom slučaju [povezivanja] duhovne istine koja korespondira duhovnom od nebeskog dobra, koje je označeno belim brašnom izmešanim s uljem, vidi upravo gore, br. 1036. Jer , u Reči, gde se govori o dobru, govori se i o istini, i u stvari, o istini iste klase od koje je i dobro izvedeno, jer sve u nebu, i u svetu, odnosi se na dobro i na istinu, i na jedno na drugo, kako bi to bilo nešto; jer dobro bez istine nije dobro, a istina bez dobra nije istina, kao što se može videti iz onoga što je navedeno, br. 9263, 9314. To je razlog što, kad je prinošen hleb, tada je prinošeno i vino kao piće; slično je i u Svetoj Večeri. Ovde se vinom kao pićem označava istina koja korespondira dobru označenom ponudom u hrani; i iz značenja četvrtog dela ina, što je onoliko koliko je dovoljno za povezivanje, vidi upravo gore, br. 10136. Svak može da vidi da se pod ponudom hleba i vina ne misli na sami hleb i vino, nego na nešto što pripada Crkvi i nebu, stoga se misli na duhovne i nebeske stvari, koje pripadaju Crkvi i nebu. Inače, šta bi bila svrha da se hleb i vino spaljuju na oltaru? Da li bi ti bilo ugodno Jehovi? i da li bi to Njemu bio miris ugodni , kako se nazivao, i da li je to moglo da očisti čoveka? Onaj ko misli s poštovanjem o Reči, ne može da pretpostavi da takva jedna zemaljska stvar može da bude ugodna Jehovi osim ako u tome nije sadržano nešto više i nešto unutrašnje. Onaj ko veruje da je cela Reč Božanska i duhovna, treba da misli da u svakom izrazu leži sakrivena neka misterija.

Razlog, osim toga, zašto se nije pre znalo gde je ta misterija sakrivena, je to što se za postojanje jednog unutrašnjeg smisla, duhovnog i Božanskog, u svakom delu Reči, nije pre znalo; ni da su anđeli kod svakoga čoveka, koji [anđeo] opaža ono što čovek misli, i koji [anđeo], dok čovek čita Reč, razume sve duhovno; i dalje, da ono što je sveto, da se to uliva preko njih od Gospoda, što se završava povezivanjem neba sa čovekom, i stoga Gospoda sa čovekm preko neba. Iz ovoga je razloga Reč ovako napisana bila data čoveku, preko koje Gospod priprema čoveku spasenje. Da hleb kao dar označava dobro ljubavi, i da piće označava dobro vere, i da ih anđeli tako opažaju, vidi se iz onih stvari koje se pominju u Reči o ponudama jela i pića kod Joila,

Nesta dara i naleva iz doma Jehovinog; tuže sveštenici, sluge Jehovine; njiva je opustošena, zemlja tuži, žito je opustošeno, novo vino usahlo, a smokva uvenule; ridajte, vi sluge Jehovine, jer se ote dar i piće od doma Boga našega; jer je dan Jehovin blizu, i dolazi pustoš od Boga Kušatelja (Šadai) Joilo 1:9-15. Jer je ovde predmet poslednje vreme Crkve, kada u njoj više nema dobra i istine vere, što je označeno danom Jehovinim koji je blizu, i koji dolazi kao pustoš od Boga Kušatelja . Stoga je očito da dar i nalev koji su oduzeti od doma Jehovinog, njiva koja je opustošena, zemlja koja tuži, žito koje je opustošeno, novo vino koje se isušilo, ulje koje tuži, i vinova loza i smokva koji venu, da se time označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu.

Unutrašnji smisao, međutim, uči značenje iz kojega se vidi da se njivom označava Crkva u pogledu primanja istine, kao što se može videti, br. 3766, 4982, 7502, 7571, 9295; zemljom Crkva u pogledu dobra, u onome što je navedeno, br. 9325; žitom svako dobro Crkve, br. 5295, 5410, 5959; novim vinom svaka istina Crkve, br. 3580; uljem dobro ljubavi, br. 4582, 4638, 9780; vinom unutrašnje dobro duhovne Crkve, br. 5113, 6376, 9277; a smokvinim stablom spoljašnje dobro, br. 217, 4231, 5113. Isto tako jasno je da dar i nalev označavaju bogoštovanje od dobra ljubavi i dobra vere. I kod Malahije,

Neću primiti dara iz vaše ruke. Jer od ustanka sunčanoga do zalaska njegovog veliko je ime Jehovino među narodima; i na svakme mestu će se prinositi tamjan imenu mojemu, i čisti dar Malahija 1:10, 11).

Da se u ovome odlomku darom (prinosom) ne misli na dar, niti se pod kadom misli na kad (tamjan), vidi se , jer je predmet o kome se govori Crkva među narodima, kod kojih još nije bilo prinosa , jer se kaže, od ustanka sunčanoga do njegovog zalaska ime Jehovino je veliko među narodima, i svako je mesto [određeno] za prinos i kad. Da kad označava obožavanje od dobra vere može se videti, br. 9475. Slično kod Davida,

Moje su molitve primljene; one su kao kad (tamjan) pred licem tvojim; dizanje ruku mojih je prinos večernji (Psalam 141:2). Prinos večernji je dobro ljubavi spoljašnjeg čoveka. I kod Isaije,

Koji se upaljuješ za bogovima pod svakm drvetom zelenijem, i njima (bogovima) levaš nalev svoj, i prinosiš dar s uljem caru , nogim mirisima svojim; ponizuješ se do groba (Isaija 57:5, 6, 9). (prim. prev. i ovde kao i na drugim mestima, autor skraćuje tekst, da bi se istakli izrazi koji potvrđuju doktrinu o unutrašnjem smislu). Ovde se govori o bogoštovanju koje je od zala i obmana koje su iz pakla. Bogovi u unutrašnjem smislu označavaju obmane ; jer oni koji ih bogoštuju, ti ih doista nazivaju po imenima, ali koji su bili obmane od zala koja se bogoštuju. Da strani bogovi u Reči označavaju obmane, može se videti, br. 4402 na kraju, 8941. Zeleno drvo označava celo opažanje i poznavanje koje teži da potvrdi obmanu, br. 2722, 297 , 4552, 7692. Zeleno označava ono što je čulno, br. 7691. Upaljivati se označava žar bogoštovanja; jer vatra, od koje ovo potiče, označava ljubav u oba smisla, br. 5215, 6832, 7575; naljevati naljev označava bogoštovanje od obmana od zla. Prinositi dar caru u ulju, označava bogoštovanje Satane od zala. Dar u ulju je prinos. Umnožavati mirise označava umnožavati tamjan, što označava obožavanje, br. 9475; stoga se kaže i da se ponizuje do pakla (do groba). Iz ovih se stvari vidi da prinosi u hlebu, u nalevu, u vinu, označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu, to jest, da označavaju nebesku hranu i piće, baš kao što ih označavaju u Svetoj Večeri; a to je sve stoga kako bi se nebo povezalo sa čovekom pomoću Reči, stoga Gospod sa čovekom preko neba pomoću Reči. Pošto se Božansko u Reči sastoji od ovakvih stvari, ona ne samo da hrani ljudske umove, nego i anđeoske, i čini da nebo i svet postaju jedno.

Iz svih ovih stvari se vidi da sve što je rečeno i zapoveđeno u Reči o ponudama i nalevima, ili o hlebu i vinu, unutra sadrži Božanske misterije; kao na primer da prinosi treba da budu od belog (finog) brašna, na koje treba da se nalije ulja i mira , i da treba da bude posoljeno, i da bune beskvasno ili nefermentisano; tako isto da treba da bude jedan zakon kad se žrtvuje jagnje, a drugi kada ovan, drugi kada tele, a opet drugi kad se prinosi žrtva za grešku i za greh koji treba da se razlikuju od onih zakona kod ostalih žrtava. Slično zakon o vinu bio je različit od onoga o nalevu. Da svaka od ovih stvari ne obuhvata nebeske misterije, ovakve stvari nikad ne bi bile zapoveđene da se izvode kod bogoštovanja. Kako bi se ove stvari predstavile zajedno, one treba da se postave u red.

Kod žrtava mirnih i žrtava paljenica treba da bude za svako jagnje prinos desetina efe belog brašna pomešana s četvrtinom ina ulja. A uz ovna da se donese prinos dve desetine beloga brašna pomešana s trećinom ina ulja; vina kao aleva da bude treći dio ina. A kad se prinosi tele na dar, tri desetine efe bijeloga brašna pomiješana s po ine ulja; i vina kao naleva pola ina (Brojevi 15:4-12; 28:10-12, 20-21, 28-29; 29:3, 4, 9, 10, 14, 15, 18, 21, 24, 27, 30, 33, 37). Proporcija belog brašna, ulja, i vina za jagnje bila je različita od one za ovna i tele, jer je jagnje označavalo najdublje dobro nevinosti, a ovan srednje dobro nevinosti, a mlado tele poslednje ili spoljašnj obro nevinosti; jer postoje tri neba, najdublje, srednje, i poslednje, stoga postoje tri stepena dobra nevinosti; njegovo povećanje (rast) od prvog do poslednjeg označen je povećanjem proporcije belog brašna, ulja, i vina. Treba da se zna da je dobro nevinosti sama duša neba, jer samo ovo dobro prima ljubav, ljubav prema bližnjem, i veru, koji sačinjavaju nebesa. Da jagnje označava najdublje dobro nevinositi, može se videti, br. 3994, 10132; da ovan označava srednje ili unutrašnje dobro nevinosti, br. 10042; i da mlado tele označava poslednje ii spoljašnje dobro nevinosti, br. 9391, 9990. Ali za žrtvu zahvalnu određeni su bili presni kolači pomešani s uljem, presne pogače pomazane uljem, belo brašno poprženo s uljem i pogače bez kvasca (Levitska 7:11, 12); a za žrtve za krivicu i greh prinosi, deseti deo efe beloga brašna, ali bez ulja ili kada (mirisa) (Levitska 5:11).

Nije trebalo stavljati ulja ili kada na ponude za krivicu ili greh, jer ulje označava dobro ljubavi, a kad istinu od toga dobra; a žrtvom za greh i krivicu označava se očišćenje i iskupljenje od zala i njihovih obmana, zbog čega se one (žrtve) nisu smele izmešati s dobrom i njegovom istinom. Osim toga, u vezi sa ponudom Arona i njegovih sinova na dan kada su bili pomazani, može se videti, Levitska 6:13-15; o prinosu prvina žetve, Levitska 2:14, 15; 23:10, 12, 13, 17; o ponudi Nazireja, Brojevi 6; o žrtvi posvetnoj, Brojevi 5; i žrtvi onoga koji se čisti od gube, Levitska 14; i o prinosu koji se peče u peći; o prinosu koji se prži u tavi (tiganju); o prinosu u kotliću, Levitska 2:3-7. Da ne bude kvasca ni meda u prinosu, jer kvasac u duhovnom smislu označava obmanu od zla, a med označava spoljašnje uživanje, pa stoga pomešano s uživanjem ljubavi prema svetu, zbog koje i nebeska dobra i istine prolaze kroz vrenje (fermentaciju), i tako se rasipaju; i treba da bude sasvim posoljeno, jer so označava istinu koja je željna dobra, sto označava njihovo povezivanje. Da kvasac označava obmanu od zla, može se videti, br. 2342, 7906, 8512, 9992; da med označava spoljašnje uživanje, ili uživanje ljubavi u oba smisla, br. 5620; i da so označava istinu željnu dobra, br. 9207.

4402. I nazva ga: Silni Bog Izrailjev. Da ovo označava (da sve ovo dolazi) od Božanskog Duhovnog, vidi se iz značenja Bog Silni (objašnjeno u onome što je niže); i iz značenja Izrailja, što je duhovno (vidi br. 4286, 4292). U pogledu onoga što reklo o stihu 17 ovoga poglavlja do sada, slučaj je ovakav: U ovom poglavlju, u najvišem smislu, govori se o Gospodu, i to prevazilazi čovekovu misao (jer je to Božansko), pa je stoga dopušteno rasvetliti te stvari onim što što se pokazuje u idejama koje pokazuju kako Gospod preporađa čovekovo Prirodno; jer u unutrašnjem smislu, ovde se radi i o preporodu čovekovog Prirodnog , jer preporod čoveka je slika Gospodove glorifikacije (proslavljenja) (br. 3138, 3212, 3296, 3490). Jer je Gospod Sebe proslavio, to jest, učinio je SebeBožanskim, u skladu s Božanskim redom; a u skladu s tim redom, On preporađa čoveka, to jest, čini ga duhovnim i nebeskim; ovde, kako On čini čoveka duhovnim, jer Izrailj označava duhovnog čoveka.

2. Duhovni čovek nije unutarnji racionalni čovek, nego unutarnji prirodni. Unutarnji racionalni čovek je ono što se naziva nebeski čovek. Šta je razlika između duhovnog i nebeskog čoveka, više puta je već bilo rečeno. Čovek postaje duhovan tako štose kod njega istine povezuju sdobrom, to jest, ono što pripada veri, povezje se s onim što pripada ljubavi ka bližnjemu, a sve ovo u njegovom Prirodnom. Tamo se prvo istine povezuju s dobrom, onda unutarnje istine. Povezivaje spoljašnjih istina u Prirodnom razmatrano je u ovome poglavlju od stiha 1 do 17; a povezivanje unutarnjih istina s dobrom, od stiha 17

do kraja. Unutarnje se istine ne povezuju s dobrom ni na koji drugi način nego prosvetljenjem koje se uliva preko unutrašnjeg čoveka u spoljašnjeg. Preko ovoga prosvetljenja, Božanske istine postaju očite samo na opšti način, kao kad se bezbroj predmeta vidi okom kao neka tamna jednostavna stvar koja se neističe ničim. Ovo prosvetljenje, u kojemu se istine pokazuju samo na opšti način, bilo je označeno Isavovim rečima Jakovu, a ono da ti ostavimnekoliko ljudi što su sa mnom; i Jakovljevim odgovorom, Na šta? daj da nađem milost pred gospodarom svojim (u tvojim očima) (o čemu vidi br. 4385, 4386) 3. Da je duhovni čovek relativno u tami, vidi br. 2708, 715, 2716, 2718, 283, 849, 2935, 2937, 3241, 3246, 3833. Ovaj duhovni čovek predstavljen je Izrailjem (br. 4286). Duhovni se čovek tako naziva jer se svetlo neba, u kome je inteligencija i mudrost, uliva u one stvari kod čoveka koje su u svetlu sveta, i čini da se stvari koje su u svetlu neba predstavljaju u onima koje su u svetlu sveta, i da na taj način korespondiraju. Govoreći preciznije, duhovno je Božanska svetlost sama koja je od Gospoda; stoga je ona shvatanje istine o otuda i mudrost. Ali kod duhovnog čoveka ova svetlost pada u stvari koje pripadaju veri kod čoveka, i za koje on veruje da su istinite; dok kod nebeskog čoveka ona pada u dobro ljubavi. Međutim, ove su stvari jasne onima koji su u svetlosti neba, a zatamnjene onima koji su u svetlosti sveta, a to zanči (zatamnjene su) većini ljudi u naše dane, toliko su zatamnjene da u skoro nerazumljive; pa ipak, pošto se o njima govori u unutrašnjem smislu, i pošto su takve prirode, treba ih otkriti; vreme dolazi kada će biti prosvetljenost.

4. Razlog da je oltar nazvan Silni Bog Izrailjev, i što se time označavalo unutarnje bogoštovanje od Božanskog Duhovnog, je to, što u najvišem smislu, Bog Silni je isto što i Božansko Duhovnom, a tako isto što i Izrailj. (Da Izrailj označava Gospoda u pogledu Božanskog Duhovnog a u reprezentativno smislu, Gospodovu duhovnu crkvu ili, što je isto, čoveka koji je duhovan, može se videti gore, br. 4286, 4292).

U izvornom jeziku El Elohe znači Bog Bog, a najbliže je rečima Bog bogova. (prim. prev. Bog znači Sila, Snaga, Mo , u našem jeziku kao i u Sanskritu, jeziku Hinduskih Veda). U Reči, Jehova ili Gospod se na mnogim mestima označava sa El, u jednini, a isto taklo i sa Eloah; a On se naziva i Elohim, u množini; ponekad oba u istom stihu, ili u istom nizu. Onaj koji nije upoznat s unutrašnjim smislom Reči, taj n ože znati zašto je ovako. Da El sadrži jedno, a Eloah drugo, a Elohim opet nešto drugo, svako može da prosudi iz toga što je Reč Božanska, to jest, poreklom je od Božanskog, i ona je nadahnuta u svakoj reči, štaviše, u svakoj najmanjoj tački.

5. Šta El sadrži kad se pomene, a šta Elohim, može se videti iz onoga što je ponekad pokazano gore, naime, da se El i Elohim, ili Bog pominje kada se govori o istini (vidi br. 709, 2586, 2769, 2807, 2822{ign95} 3921kraj, 4287). Otuda to, da El i Elohim, u najvišem smislu, označavaju Božansko Duhovno, jer je ovo isto što i Božanska istina, s tom razlikom što El označava istinu u volji i delu, što je isto što i dobro od istine (br. 4337, 4353, 4390). Izraz Elohim se koristi u množini, jer se istinom Božaskom označavaju sve istine koje su od Gospoda. Otuda se i anđeli ponekad nazivaju u Reči Elohim, ili bogovi (br. 4295), kao što će se pokazati iz odlomaka navedenih iz Reči niže. Sada, pošto u najvišem smislu, El i Elohim označavaju Gospoda u pogledu istine, oni isto tako označavaju Njega i u pogledu moći, jer istina je takojoj se pripisuje moć(br. 3091, 4015). Stoga, gde god se govori o istini u Reči, Gospod se naziva El i Elohim, to jest, Bog. Otuda isto tako, da u izvornom jeziku El oznčava onoga ko je silan.

6. Da se El i Elohim ili Bog, pominju u Reči gde se govori o Božanskom Duhovnom ili, što je isto, o Božanskoj istini, a otuda i o Božanskoj sili, a što je još vidljivije iz sledećih odlomaka.

Kod Mojsija: Bog reče Izrailju noći u utvari; Jakove! Jakove! A on reče: evo me! I Bog mu reče: ja sam Bog, Bog oca tvojega; ne bojse otići u Egipt, jer ću od tebe učinii velik narod. (Postanje 46:2, 3). Pošto su ove reči upućene Izrailju, kojega će On učiniti velikim narodom, pa je stoga predmet o kome se raspravlja istina i njena sila, to se kaže ElElohim, što, u približnom smislu, znači Bog bogova, a u približnom smislu, Elohim znači bogove, jer se time opisuju istine i njihova sila, što je jasno kod istoga: I ondje načini žrtvenik, i nazva ono mjesto: Bog Betiljski, jer mu se ondje javi Bog, kada je bježao od brata svojega (Postanje 35:7). I na drugome mestu kod istoga: Jer je Jehova Bog vaš, Bog nad bogovima i gospodar nd gospodarma, Bog veliki, silni i strašni, koji ne gleda ko je ko, niti prima poklona(Zak. Ponovljeni 10:17). gde se Bog bogova izražava sElohe Elohim, a posle sa Bog ili El, kome se pripisuje veličina i moć .

7. Kod Davida: Jer je Jehovas velik Bog i velik car nad svijem bogovima. U njegovoj ruci su dubine zemaljske, i visine gorske njegove su. (Psalam 95:3, 4). ovde se koristi reč Bog ili El, jer se govori o Božaskoj istini i sili; kaže se bogovi, jer se govori o istinama koje otuda potiču; jer u unutrašnje mislu, car označava istinu (br. 1672, 2015, 2069, 3009, 3670). Otuda je očito šta označava veliki car iznad svih bogova. UNjegovoj su ruci dubine zemaljske ozačava istine crkve, koje se nazivaju visine gorske, zbog moći (sile) od dobra.

Kod istoga: Ko da se u nebu poredi s Jehovom? ko je među sinovima bogova (Elim) sličan Jehovi? Bog ili (El) silni je u tajnama svetih. O Jehova nad vojskama! ko je silan kao Ti, o Jah? (Psalam 89:6-8). Ovde sinovi bogova ili Elima, označavaju istine Božanske, čija je moć očita; jer se kaže Bog, El, svemogući, Jehova Bog nad vojskama, ko je silan kao Ti? 8. Tako i nadrugome mestu kod Davida: Dajte Jehovi, sinovi Božiji, dajte Jehovi slavu i čast! Psalam 29:1).

Kod Mojsija: A oni popadoše ničice i rekoše. Bože, Bože duhovima i svakom tijelu! ovaj je jedan zgriješio, i na sav li ćeš se zbor gnjeviti? (Brojevi 16:22).

Kod Davida: Rekoh, bogovi ste (Elohim) i sinovi ste Najvišega (Psalam 82:6; Jovan 10:34); gde se nazivaju bogovima zbog istina, jer sinovi su istine (vidi br. 489, 491, 533, 147, 2628, 3373, 3704).

Opet: Slavite Jehovu, jer je dobar; jer je do vijeka milost njegova. Slavite Boga nad bogovima, jer je do vijeka milost njegova (Psalam 136:1, 2).

Kod Danila: I taj će car činiti što hoće, i podignuće se i uzvisiće se iznad svakoga boga (El), čudno će govoriti na Boga nad bogovima (Elohim), i biće srećan dokle se ne svrši gnjev, jer će se izvršiti što je određeno. (Danijel 11:36. iz ovoga se vidi da, u približnom smislu, bogovi se odnose na istine koje su od Gospoda.

9. Da se kaže El ili Bog, u jednini, kada se govori o sili koja dolazi od Božanske istine, ili, što je isto, od moći koja je od Božanske istine, ili, što je isto, od Gospodovog Božanskog Duhovnog, može se videti iz sledećih odlomaka.

Kod Mojsija: neka moja ruka bude kao ruka Boga (El) na onoga koji čini zlo (Moga bih vam dosaditi , u Daničićevom prevodu) (Postanje 31:29). I opet: Nema sile za Boga (El) ( Zak. Ponovljeni 28:32) (prim. prev. ovo je prevod u skladu s prevodom sličnoga teksta u Psalmu 89:26, 27, vidi citat iz toga Psalma niže); inače, ovaj se tekst ne nalazi na označenom mestu).

Kod Miheja: Nema sile za Boga (El) Mihej 2:1. (prim. prev. onaj tekst se ne nalazi na označenome mestu.) Sile za Boga (ruka za Boga) označava da treba da ima moći. (Da ruka označava moć, može se videti, br. 878, 3387; da se ruka kaže za istinu, br. 3091.) Kod Davida: Pružiću na more ruku njegovu, i na rijeke desnicu njegovu. On će me zvati: ti si otac moj, Bog (El) moj i grad spasenja mojeg (89:25, 26). govoreći o moći od istina.

Kod istoga: O Jehova, grade moj, zaklone moj, koji se ne može oboriti, izbavitelju moj, Bože (El) moj, kamena goro, na kojoj se ne bojim zla,štite moj, rože spasenja mojega, utičište moje! (Psalam 18:2-4).

Kod istoga: Zao čovek kaže u srcu svome: Bog je zaboravio, okrenuo je lice svoje, ne će vidjeti nigda. Ustani, Gospode! digni ruku svoju, ne zaboravi nevoljnijeh!Za što bezbožnik da ne mariza Boga (Elohim) govoreći u srcu svome da ti ne ćeš vidjeti? (Psalam 10:10-13).

10. Kod Isaije: Ostatak će se vratiti, ostatak Jakovljev, Bogu (El) silnome (Isaija 10:21).

Kod istoga: Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savjetnik, Bog (El) silni, otac vječni, knez mirni (Isaija 9:6).

Kod istoga: Gle, Bog (El) je spasenje moj, uzdaću se i ne ću se bojati, jer mi je sila i pjesma Gospod Bog (El), on mi bi spasitelj. (Izaija 12:2).

Kod istoga: Ja sam Bog (El). Ja sam od prije svijet posta, i niko nemože izbavii iz ruke moje; kad radim, ko će smetati? (Isaija 43:12, 13). kaže se za silu.

Kod Jeremije: Bože (El) veliki i silni! kojemu je ime Jehova nad vojskama Jeremija 32:18. U drugoj knjizi Samuilovoj: S tobom razbijam vojsku, s Bogom (El) svojim skačem preko zida. Put je Božji vjeran, riječ Jehovina čista. On je štit svjema kojise uzdaju u nj. jer ko je Bog (El) osim Jehove? i ko je stijena osim Boga (Elohim) našega? Bog (El) je krjepost moja i sila moja (22:3033). 11.

Kod Mojsija: Bog (El) nije čovek da laže, ni sin čovječiji da se pokaje. Što kaže neće li učiniti? i što kaže, ne će li izvršiti? On ga je izveo iz Egipta. on mu je kao snaga jednorogova. Jer nema čini na Jakova ni vračanja na Izrailja; u ovo doba govoriće se o Jakovu i o Izrailju, šta je učinio Bog (El). (Brojevi 23:19, 22, 23); gde se, u unutrašnjem smislu, govori o moći i istini.

Kod istoga: Bog (El) ga je izveo izEgipta, i on mu je kao snaga jednorogova; poješće narode koji su mu neprijatelji, i kosti će njihove potrti, i strijelama svojim postrijaljati ih Brojevi 24:8. Da rogovi i snaga jednorogova označavaju moćistine od dobra, vidi br. 2832; da ne pominjemo druge odlomke. Pošto većina stvari u Reči imaju i suprotno značenje, tako isto i bog i bogovi, koje se reči koriste kada se govori o obmani i o moći obmane; kao kod Jezikilja: Najgrabriji unaci (bogovi, Elim) govoriće mu isred groba njehovijeh, koji sidoše i leže neobrezani, pobijeni mačem Jezekilj 32:21).

Kod Isaije: Koji se upaljujete ulugovima pod svakijem zelenijem drvetom (pod bogovima Elim), koljete sinove svoje u potocima, pod vrletima kamenijem (Isaija 57:5. gde se reč bogovi koristi zbog obmana. Slično i na drugim mestima.

NASTAVAK O VELIKOM ČOVEKU I KORESPONDENCIJI, OVDE KORESPONDENCIJI S OKOM I SA SVETLOŠĆU.