10137. I kojega da bude naleva četvrt ina vina. Da ovo označava onoliko duhovne istine koliko je nužno radi povezivanja, vidi se iz značenja vina, vidi br. 1071, 1798, 6377, u ovom slučaju [povezivanja] duhovne istine koja korespondira duhovnom od nebeskog dobra, koje je označeno belim brašnom izmešanim s uljem, vidi upravo gore, br. 1036. Jer , u Reči, gde se govori o dobru, govori se i o istini, i u stvari, o istini iste klase od koje je i dobro izvedeno, jer sve u nebu, i u svetu, odnosi se na dobro i na istinu, i na jedno na drugo, kako bi to bilo nešto; jer dobro bez istine nije dobro, a istina bez dobra nije istina, kao što se može videti iz onoga što je navedeno, br. 9263, 9314. To je razlog što, kad je prinošen hleb, tada je prinošeno i vino kao piće; slično je i u Svetoj Večeri. Ovde se vinom kao pićem označava istina koja korespondira dobru označenom ponudom u hrani; i iz značenja četvrtog dela ina, što je onoliko koliko je dovoljno za povezivanje, vidi upravo gore, br. 10136. Svak može da vidi da se pod ponudom hleba i vina ne misli na sami hleb i vino, nego na nešto što pripada Crkvi i nebu, stoga se misli na duhovne i nebeske stvari, koje pripadaju Crkvi i nebu. Inače, šta bi bila svrha da se hleb i vino spaljuju na oltaru? Da li bi ti bilo ugodno Jehovi? i da li bi to Njemu bio miris ugodni , kako se nazivao, i da li je to moglo da očisti čoveka? Onaj ko misli s poštovanjem o Reči, ne može da pretpostavi da takva jedna zemaljska stvar može da bude ugodna Jehovi osim ako u tome nije sadržano nešto više i nešto unutrašnje. Onaj ko veruje da je cela Reč Božanska i duhovna, treba da misli da u svakom izrazu leži sakrivena neka misterija.

Razlog, osim toga, zašto se nije pre znalo gde je ta misterija sakrivena, je to što se za postojanje jednog unutrašnjeg smisla, duhovnog i Božanskog, u svakom delu Reči, nije pre znalo; ni da su anđeli kod svakoga čoveka, koji [anđeo] opaža ono što čovek misli, i koji [anđeo], dok čovek čita Reč, razume sve duhovno; i dalje, da ono što je sveto, da se to uliva preko njih od Gospoda, što se završava povezivanjem neba sa čovekom, i stoga Gospoda sa čovekm preko neba. Iz ovoga je razloga Reč ovako napisana bila data čoveku, preko koje Gospod priprema čoveku spasenje. Da hleb kao dar označava dobro ljubavi, i da piće označava dobro vere, i da ih anđeli tako opažaju, vidi se iz onih stvari koje se pominju u Reči o ponudama jela i pića kod Joila,

Nesta dara i naleva iz doma Jehovinog; tuže sveštenici, sluge Jehovine; njiva je opustošena, zemlja tuži, žito je opustošeno, novo vino usahlo, a smokva uvenule; ridajte, vi sluge Jehovine, jer se ote dar i piće od doma Boga našega; jer je dan Jehovin blizu, i dolazi pustoš od Boga Kušatelja (Šadai) Joilo 1:9-15. Jer je ovde predmet poslednje vreme Crkve, kada u njoj više nema dobra i istine vere, što je označeno danom Jehovinim koji je blizu, i koji dolazi kao pustoš od Boga Kušatelja . Stoga je očito da dar i nalev koji su oduzeti od doma Jehovinog, njiva koja je opustošena, zemlja koja tuži, žito koje je opustošeno, novo vino koje se isušilo, ulje koje tuži, i vinova loza i smokva koji venu, da se time označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu.

Unutrašnji smisao, međutim, uči značenje iz kojega se vidi da se njivom označava Crkva u pogledu primanja istine, kao što se može videti, br. 3766, 4982, 7502, 7571, 9295; zemljom Crkva u pogledu dobra, u onome što je navedeno, br. 9325; žitom svako dobro Crkve, br. 5295, 5410, 5959; novim vinom svaka istina Crkve, br. 3580; uljem dobro ljubavi, br. 4582, 4638, 9780; vinom unutrašnje dobro duhovne Crkve, br. 5113, 6376, 9277; a smokvinim stablom spoljašnje dobro, br. 217, 4231, 5113. Isto tako jasno je da dar i nalev označavaju bogoštovanje od dobra ljubavi i dobra vere. I kod Malahije,

Neću primiti dara iz vaše ruke. Jer od ustanka sunčanoga do zalaska njegovog veliko je ime Jehovino među narodima; i na svakme mestu će se prinositi tamjan imenu mojemu, i čisti dar Malahija 1:10, 11).

Da se u ovome odlomku darom (prinosom) ne misli na dar, niti se pod kadom misli na kad (tamjan), vidi se , jer je predmet o kome se govori Crkva među narodima, kod kojih još nije bilo prinosa , jer se kaže, od ustanka sunčanoga do njegovog zalaska ime Jehovino je veliko među narodima, i svako je mesto [određeno] za prinos i kad. Da kad označava obožavanje od dobra vere može se videti, br. 9475. Slično kod Davida,

Moje su molitve primljene; one su kao kad (tamjan) pred licem tvojim; dizanje ruku mojih je prinos večernji (Psalam 141:2). Prinos večernji je dobro ljubavi spoljašnjeg čoveka. I kod Isaije,

Koji se upaljuješ za bogovima pod svakm drvetom zelenijem, i njima (bogovima) levaš nalev svoj, i prinosiš dar s uljem caru , nogim mirisima svojim; ponizuješ se do groba (Isaija 57:5, 6, 9). (prim. prev. i ovde kao i na drugim mestima, autor skraćuje tekst, da bi se istakli izrazi koji potvrđuju doktrinu o unutrašnjem smislu). Ovde se govori o bogoštovanju koje je od zala i obmana koje su iz pakla. Bogovi u unutrašnjem smislu označavaju obmane ; jer oni koji ih bogoštuju, ti ih doista nazivaju po imenima, ali koji su bili obmane od zala koja se bogoštuju. Da strani bogovi u Reči označavaju obmane, može se videti, br. 4402 na kraju, 8941. Zeleno drvo označava celo opažanje i poznavanje koje teži da potvrdi obmanu, br. 2722, 297 , 4552, 7692. Zeleno označava ono što je čulno, br. 7691. Upaljivati se označava žar bogoštovanja; jer vatra, od koje ovo potiče, označava ljubav u oba smisla, br. 5215, 6832, 7575; naljevati naljev označava bogoštovanje od obmana od zla. Prinositi dar caru u ulju, označava bogoštovanje Satane od zala. Dar u ulju je prinos. Umnožavati mirise označava umnožavati tamjan, što označava obožavanje, br. 9475; stoga se kaže i da se ponizuje do pakla (do groba). Iz ovih se stvari vidi da prinosi u hlebu, u nalevu, u vinu, označavaju stvari koje pripadaju Crkvi i nebu, to jest, da označavaju nebesku hranu i piće, baš kao što ih označavaju u Svetoj Večeri; a to je sve stoga kako bi se nebo povezalo sa čovekom pomoću Reči, stoga Gospod sa čovekom preko neba pomoću Reči. Pošto se Božansko u Reči sastoji od ovakvih stvari, ona ne samo da hrani ljudske umove, nego i anđeoske, i čini da nebo i svet postaju jedno.

Iz svih ovih stvari se vidi da sve što je rečeno i zapoveđeno u Reči o ponudama i nalevima, ili o hlebu i vinu, unutra sadrži Božanske misterije; kao na primer da prinosi treba da budu od belog (finog) brašna, na koje treba da se nalije ulja i mira , i da treba da bude posoljeno, i da bune beskvasno ili nefermentisano; tako isto da treba da bude jedan zakon kad se žrtvuje jagnje, a drugi kada ovan, drugi kada tele, a opet drugi kad se prinosi žrtva za grešku i za greh koji treba da se razlikuju od onih zakona kod ostalih žrtava. Slično zakon o vinu bio je različit od onoga o nalevu. Da svaka od ovih stvari ne obuhvata nebeske misterije, ovakve stvari nikad ne bi bile zapoveđene da se izvode kod bogoštovanja. Kako bi se ove stvari predstavile zajedno, one treba da se postave u red.

Kod žrtava mirnih i žrtava paljenica treba da bude za svako jagnje prinos desetina efe belog brašna pomešana s četvrtinom ina ulja. A uz ovna da se donese prinos dve desetine beloga brašna pomešana s trećinom ina ulja; vina kao aleva da bude treći dio ina. A kad se prinosi tele na dar, tri desetine efe bijeloga brašna pomiješana s po ine ulja; i vina kao naleva pola ina (Brojevi 15:4-12; 28:10-12, 20-21, 28-29; 29:3, 4, 9, 10, 14, 15, 18, 21, 24, 27, 30, 33, 37). Proporcija belog brašna, ulja, i vina za jagnje bila je različita od one za ovna i tele, jer je jagnje označavalo najdublje dobro nevinosti, a ovan srednje dobro nevinosti, a mlado tele poslednje ili spoljašnj obro nevinosti; jer postoje tri neba, najdublje, srednje, i poslednje, stoga postoje tri stepena dobra nevinosti; njegovo povećanje (rast) od prvog do poslednjeg označen je povećanjem proporcije belog brašna, ulja, i vina. Treba da se zna da je dobro nevinosti sama duša neba, jer samo ovo dobro prima ljubav, ljubav prema bližnjem, i veru, koji sačinjavaju nebesa. Da jagnje označava najdublje dobro nevinositi, može se videti, br. 3994, 10132; da ovan označava srednje ili unutrašnje dobro nevinosti, br. 10042; i da mlado tele označava poslednje ii spoljašnje dobro nevinosti, br. 9391, 9990. Ali za žrtvu zahvalnu određeni su bili presni kolači pomešani s uljem, presne pogače pomazane uljem, belo brašno poprženo s uljem i pogače bez kvasca (Levitska 7:11, 12); a za žrtve za krivicu i greh prinosi, deseti deo efe beloga brašna, ali bez ulja ili kada (mirisa) (Levitska 5:11).

Nije trebalo stavljati ulja ili kada na ponude za krivicu ili greh, jer ulje označava dobro ljubavi, a kad istinu od toga dobra; a žrtvom za greh i krivicu označava se očišćenje i iskupljenje od zala i njihovih obmana, zbog čega se one (žrtve) nisu smele izmešati s dobrom i njegovom istinom. Osim toga, u vezi sa ponudom Arona i njegovih sinova na dan kada su bili pomazani, može se videti, Levitska 6:13-15; o prinosu prvina žetve, Levitska 2:14, 15; 23:10, 12, 13, 17; o ponudi Nazireja, Brojevi 6; o žrtvi posvetnoj, Brojevi 5; i žrtvi onoga koji se čisti od gube, Levitska 14; i o prinosu koji se peče u peći; o prinosu koji se prži u tavi (tiganju); o prinosu u kotliću, Levitska 2:3-7. Da ne bude kvasca ni meda u prinosu, jer kvasac u duhovnom smislu označava obmanu od zla, a med označava spoljašnje uživanje, pa stoga pomešano s uživanjem ljubavi prema svetu, zbog koje i nebeska dobra i istine prolaze kroz vrenje (fermentaciju), i tako se rasipaju; i treba da bude sasvim posoljeno, jer so označava istinu koja je željna dobra, sto označava njihovo povezivanje. Da kvasac označava obmanu od zla, može se videti, br. 2342, 7906, 8512, 9992; da med označava spoljašnje uživanje, ili uživanje ljubavi u oba smisla, br. 5620; i da so označava istinu željnu dobra, br. 9207.

3994. I sve što je crno između ovaca (jagnjadi). Da ovo označava proprium koji je nevin a koji pripada dobru koje je označeno Labanom, vidi se iz značenja crno, što je čovekov proprium (o kojemu maločas gore br. 3993); i iz značenja jagnjeta, što je nevinost (o čemu vidi niže). Što se tiče propriuma koji je nevin, označenog crnim međujaganjcima (mladim ovcama), slučaj je ovakav. U svakom dobru mora da bude i nevinosti da bi dobro bilo dobro. Ljubav ka bližnjemu bez neviniosti nije ljubav ka bližnjemu; a još je manje ljubav ka Gospodu moguća bez nevinosti. Iz ovog razloga nevinost je sama suština ljubavi i ljubavi ka bližnjemu, pa stoga i dobra. Proprium koji je nevin je u tome da se veruje, ne ustima nego srcem, da od čovekovog vlastitog (od propriuma) dolazi samo zlo, i da svako dobro dolazi od Gospoda; te stoga, da ono što pripada propriumu, da je samo crnilo; tako reći, (crnilo je) ne samo proprium negove volje, nego i proprium njegovog razuma, koji (proprium) je obmana. Kada čovek veruje i ispoveda ovo od srca, Gospod utiče s dobrom i istinom, i usađuje u njega nebeski proprium, koji je beo i svetao. Niko ne može biti u istinskoj poniznosti ako nije u ovome priznanju i verovanju od srca; jer ona (poniznost) tada poništava ego (vlastito), i čini da čovek prezire sebe, te je tako kao otsutan od sebe; i na ovaj način on je u stanju da može da prima Božansko od Gospoda. Pomoću ovoga Gospod se uliva s SEKCIJA 2 dobrom u ponizno i skrušeno srce. Takav je proprium koji je nevin, što je ovde označeno crnim međujaganjcima, koje je Jakov za sebe izabrao; dok su beli jaganjci samo-zasluga koja se stavlja u dobra. (Da je belo zasluga, bilo je gore pokazano, br. 3993. Ovo (samo-zaslugu) Jakov nije izabrao, jer je to protivno nevinosti; jer onaj koji stavlja samo-zaslugu u dobra (prim. prev. koji veruje da zaslužuje spasenje jer on, a ne Gospod kroz njega, čini dobro), tj priznaje i veruje da je sve dobro od njega samog; stoga što u dobrima gleda samo sebe, a ne Gospoda, pa stoga traži nagradu za svoju zaslugu. Takav prezire druge u upoređenju sa sobom, pa ih čak i osuđuje, pa stoga u toj meri odstupa od nebeskog reda, to jest, od dobra i istine. Iz svega ovoga sada se vidi da ljubav ka bližnjem i ljubav prema Gospodu nisu mogući osim ako u njima ima nevinosti; sledstveno, da niko ne može doći u neboosim ako u njemu (duhu) ima nevinosti; a prema Gospodvim rečima: Zaista vam kažem, ko god ne primi carstvo Božije kao malo dijete, ne će ući u nebo (Marko 10:15; Luka 17:17). Malim detetom se ovde i na drugim mestima označava nevinost, (vidi šta je do sad rečeno o ovome, naime, Da detinjstvo nije nevinost, nego da nevinost ima stanište u mudrosti, br. 2305, 3494): šta je nevinost detinjstva, a šta nevinost mudrosti, br. 2306{ign95} 3183: isto tako, Šta je čovekov proprium kada ga Gospod oživi nevinošću i ljubavlju ka bližnjemu, br. 154: da nevinost čini dobro dobrim, br. 2526, 2780.) Da jagnjad oznčavaju nevinost, SEKCIJA 3 može se videti iz mnogih odlomaka u Reči, od kojih kao potvrdu navodimo sledeće.

Kod Isaije: I vuk će boraviti s jagnjetom, i ris će ležati s jaretom, tele i lavić i ugojeno živinče biće zajedno, i malo dijete vodiće ih (Isaija 11:6. Predmet o kome se govori je Gospodovo carstvo, kao i stanje mira i nevinosti u njemu. Vuk označava one koji su protivu nevinosti; a jagnje, one koji su evinosti. Opet kod istoga Proroka: Vuk i jagnje zajedno će pasti, i lav će jesti slamu kao vo; a zmiji će biti hrana prah; ne će uditi ni potirati na svoj svetoj gori Mojoj (Isaija 65:25. Kao i gore, i ovde vuk označava one koji su protivu nevinosti; a jagnje, one koji su u nevinosti. Pošto su vuk ijagnje protivni jedan drugome, to je Gospod rekao sedmorici koje je slao: Evo vas šaljem kao jagnad među vukove (Luka 10:3).

Kod Mojsija: I davaše mu da sisa med iz stijene i ulje iz tvrdoga kamena, maslo od krava i mlijeko od ovaca, spretilinom (maslom) jagnjadi i jaraca Bazanskih (Zak. Ponovljeni 32:13, 14). Ovde se u unutrašnjem smislu govori o nebeskim stvarima Drevne Crkve, gde maslo (pretilina) jaganjaca označava ljubav prema bližnjemu koja pripada nevinosti. U izvornom jeziku, jaganjcima se daju razna imena, kojima se SEKCIJA 4 označavaju različiti stepeni nevinosti; kao što je rečeno, u svakom dobru treba da bude nevinosti koja sačinjava dobro; stoga ona (nevinost) treba da bude i u istini. Jaganjci se ovde označavaju istim izrazom kao i ovce (kao u Levitskoj 1:10; 3:7; 5:6; 16:3; 22:19; Brojevi 18:17); tu je označena nevinost u veri i u ljubavi ka bližnjemu, kao kod Isaije: Šaljite jaganjce gospodaru zemaljskom, od Sele do pustinje ka gori kćeri Sionske (Isaija 16:1. A drugom reči kod istoga Proroka: Evo, Gospod Jehova ide na jakoga, i mišicaće njegovobladati njime. Kao pastir pašće stado svoje; u naručje svoje sabraće jaganjce, i u njedrima će ih nositi. (Izaija 40:10, 11). Ovde sabraće jaganjce u svoje naručje, označava one koji su u ljubavi ka bližnjemu u kojima je i nevinsot.

Kod SEKCIJA 5 Jovana: A kad objedovaše (kad se pokaza) s učenicima, reče Isus Šimunu (Simonu) Petru; Šimune Jonin! ljubiš li Me većma nego ovi? Reče Mu: da, Gospode, Ti znaš da te ljubim. Reče mu Isus: pasi ovce moje Jovan 21:15, 16). Petrom se ovde i na drugim mestima označava vera (vidi uvod u Knjigu Postanja XVIII, i uvod poglavlju XXII. , i br. 3750): a pošto vera nije vera ako u njoj nema ljubavi ka bližnjemu, a ljubav (nije ljubav) ako u njoj nema nevinosti, to je iz ovga razloga Gospod pitao prvo Petra da li Ga ljubi, to jest, da li ima ljubavi i veri, pa je tada rekao: Pasi ovceMoje, to jest, one koji su u nevinosti. A tada, posle istog (poniovljenog) SEKCIJA 6 pitanja, reče; Pasi ovce Moje. To jest, one koji su u ljubavi ka bližnjemu. Pošto je Gospod nevinost sama koja je u Njegovom carstvu, i pošto je sva nevinost od Njega, On se naziva jagnjetom, kao kod Jovana: Sledećeg dana, Jovan Krstitelj vidjevši Isusa gdje dolazi, reče, Evo jagnjeta Božijeg koje uzima grijeh svijeta Jovan 1:29, 36). I u Otkrovenju: Ovi će se pobiti s jagnjetom, i jagnje će ih pobijediti; jer On je Gospodar na ospodarima, i Car nad carevima; i koji jesu s Njim, jesu pozvani i izabrani Otkrivenju 17:14, i nadrugim mestima u Otkrovenju, kao u 5:6; 6:1, 16; 7:9, 14, 17; 12:11; 13:8; 14:1, 4; 19:7, 9; 21:22, 23, 26, 27; 22:1, 13).

Da je u najvišem smislu Gospod jagnje, dobro je poznato; Pasha označava Gospodovo proslavljenje (slavu), to jest, Njegovo postajanje Božanskim u pogledu Ljudskog; a u reprezentativnom smislu to označava čovekov preporod; a pashalno (uskršnje) jagnje označava SEKCIJA 7 ono što je suštinsko u preporađanju, a to je nevinost (prim. prev. Nevinost u unutrašnjem smislu označava volju da čoveka Gospod vidi u svemu; ne istina, nego Gospod Sam, što je glavna oznaka Najvišeg ili Trećeg neba). Pošto je nevinost glavna stvar u Gospodovom carstvu, i pošto je ona njegova suština, i pošto su žrtve i prinosi predstavljali duhovne i nebeske stvari Gospodovog carstva, pa stoga i samo suštinsko Gospodovog carstva, a to je nevinost, pa je stoga (nevinost) bila predstavljenajaganjcima. Iz ovoga razloga su na žrtvu prinošeni jaganjci svakoga dana, jedno ujutro, a drugo uveče (Izlazak 29:37-39; Brojevi 28:3, 4), a dupla žrtva u dane Sabata (Subote) (Brojevi 28:9, 10, a još više jagnjadi na odrečene svetkovine (Levitska 23:12; Brojevi 28:11, 17, 19, 27; XXIX). Razlog zašto je žena, posle čišćenja iza poroda, prinosila na žrtvu jagnje, i grlicu ili goluba (Levitska 12:6), bilo je to da bi na taj način bila označena bračna ljubav (jer da je bračna ljubav nevinost, može se videti gore, br. 2736); a i stoga što je nevinost označena malom decom.