10252. Smirne najčistije . Da ovo označava opažanje čulne istine, vidi se iz značenja najčistije smirne, a to je opažanje čulne istine, jer njen miris označava ono što je opaženo, kao gore, a smirna označava čulnu istinu. Predmet o kome se govori u onome što sledi je ulje pomazanja, kojim se označava nebesko dobro, koje je Božansko Dobro Gospodove Božanske Ljubavi u najdubljem nebu. Njegova je priroda opisana mirisavim stvarima od kojih je bilo sastavljeno Božansko Dobro, koje je bilo označeno najčistijom smirnom, aromatičnim cimetom, aromatičnim kalamusom, kasijom, i maslinovim uljem, koji označavaju nebeske istine i dobra u njihovom redu, od poslednjeg do prvog, ili od najudaljenijeg do najdubljeg; poslednje ili najudaljenije dobro je označeno smirnom. Nebesko dobro, ili ono u najdubljem nebu, opisuje se na ovaj način jer to dobro postoji kroz one istine koje su označene, i koje opstoji kroz njih. Ali, pošto je ovo predmet koji zahteva dublje istraživanje od običnog, to će se dalje objasniti. Da bi nebesko dobro, koje je najdublje dobro, moglo da se rodi u čoveku, pošto se ovo izvodi preporodom od Gospoda, istine se moraju steći iz Reči, ili iz doktrine istine koja je iz Reči. Ove se istine prvo rađaju i počivaju u memoriji prirodnog ili spoljašnjeg čoveka; one izlaze oz ovoga u unutrašnjeg čoveka , a što Gospod izvodi, kad god čovek živi u skladu s njima; a koliko one deluju na čoveka, ili koliko ih on voli, toliko se više uzdiže, ili vodi u dobru od Gospoda; jer Gospod je izvor dobra, stoga On je Dobro. To je put kojim se dobro rađa. Stoga je očito da dobro postoji pomoću istine iz Reči, prvo u najviše spoljašnjem ili čulnom čoveku, potom njegovim uzdizanjem u Intelektualno, a na kraju u Najdublje, gde postaje nebesko dobro. A kad opstoji kao što je postojalo, onda je potpuno, jer tada više stvari opstoje, počivaju, i odmaraju se na nižim stvarima po redu, kao na svojim osnovama, i na najviše spoljašnjim ili poslednjim stvarima, koje su doslovne čulne istine , kao na svom temelju.

Ove se istine opisuju u Otkrovenju dragim kamenjem koji su bili temelj zidova svetog Jerusalima koji se spustio s neba (Otkr. 21:19, 20). Dragim kamenjem označene su Božanske Istine primljene u dobro. vidi br. 9476, 9873, 9905. Da najčistija smirna označava čulnu istinu, vidi se kod Davida,

Ljubiš pravdu i mrziš bezakonje. Sve haljine tvoje mirišu smirnom, alojem, i kasijom (Psalam 45:7, 8). Ove se stvari kažu o Gospodu, koji je jedini pomazanik Jehovin, pošto je Božansko Dobro Božanske Ljubavi, koje je bilo označeno uljem pomazanja, bilo u Njemu, br. 9954. Njegovim haljinama, za koje se kaže da su pomazane smirnom, alojem i kasijom, označavaju se Božanske istine od Božanskog Dobra u prirodnom, br. 5954, 9212, 9216, 9814; stoga se smirnom označava Božanska Istina u Čulnom, jer se ona pominje na prvome mestu. I kod Mateje, mudraci s istoka otvorajući svoje blago, dadoše Gospodu, koji se tada rodio, poklone, zlato, tamjan i smirnu Mateju 2:11. Zlato u ovome odlomku označava dobro, tamjan unutrašnju istinu, a smirna spoljašnju istinu, svaka od njih od dobra. Zlato se tu pominje na prvome mestu, jer zlato označava najdublje dobro; tamjan na drugome mestu, jer označava unutrašnju istinu od dobra; a smirna se imenuje na trećem ili poslednjem mestu, jer označava spoljašnju istinu od dobra. Da zlato označava dobro, vidi odlomke navedene br. 9874, 9881; i da tamjan označava unutrašnju istinu od dobra, videće se u onome što sledi kod stiha 34. ovoga poglavlja. Mudraci s istoka su dali te stvari Gospodu, koji se tada rodio, da bi se označilo da je Njegovo Božansko u Ljudskom; jer oni su znali značenje zlata, tamjana i smirne, jer su imali znanje o korespondencijama i reprezentativima. Ovo su bila glavna znanja onih vremena koja su znanja imali Arabljani, Etiopljani, i drugi na istoku; stoga se u Reči Arabijom, Etiopijomm i sinovima istoka, označavaju oni koji poznaju nebeske stvari, br. 1171, 3240, 3242, 3762. Ali je to znanje nestalo s vremenom, jer kada je dobro života nestalo, to znanje se okrenulo u magiju; i prvo je nestalo da postoji kod Izrailjske nacije, a posle kod ostalih. A danas se ne zna ni da je ono ikad postojalo; to je toliko slučaj u Hrišćanskom svetu, da kad bi se reklo da se u Reči u doslovnom smislu označavaju, u unutrašnjem smislu, nebeske stvari, i da stoga postoji unutrašnji smisao, ne bi se znalo šta to znači.

Pošto smirna označava najviše spoljašnju istinu, koja je čulna istina, i njeno opažanje, stoga su se tela mrtvih nekad pomazivala smirnom i alojem označavajuči tako održavanje svih istina i dobara kod čoveka, kao i uskrsnuće; stoga se takva supstanca koristila da bi označavala poslednje života u čoveku, a to se poslednje naziva čulnom istinom. Da je telo Gospodovo bilo pomazano ovakvim stvarima, i uvijeno u laneno platno, i da je to bio običaj kod Jevreja, vidi Jovan 19:39, 40; i kod Luke 23:55, 56. Ali, treba da se zna da se stvari koje se kažu o

Gospodu u Reči, treba da razumeju u najvišem smislu; stoga stvari tamo [pomenute] označavaju Njegov Božanski Život u Čulnom, koji je život svojstven telu, kao i vaskrsenje. Da je Gospod ustao sa celim telom koje je imao u svetu, za razliku od svih drugih ljudi, poznato je, jer ništa od Njega nije ostavio u grobu; stoga je rekao učenicima koji su , gledajući Gospoda, pomislili da vide duha, Šta se plašite? Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom: jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam Luka 24:38, 39).