10252. Smirne najčistije . Da ovo označava opažanje čulne istine, vidi se iz značenja najčistije smirne, a to je opažanje čulne istine, jer njen miris označava ono što je opaženo, kao gore, a smirna označava čulnu istinu. Predmet o kome se govori u onome što sledi je ulje pomazanja, kojim se označava nebesko dobro, koje je Božansko Dobro Gospodove Božanske Ljubavi u najdubljem nebu. Njegova je priroda opisana mirisavim stvarima od kojih je bilo sastavljeno Božansko Dobro, koje je bilo označeno najčistijom smirnom, aromatičnim cimetom, aromatičnim kalamusom, kasijom, i maslinovim uljem, koji označavaju nebeske istine i dobra u njihovom redu, od poslednjeg do prvog, ili od najudaljenijeg do najdubljeg; poslednje ili najudaljenije dobro je označeno smirnom. Nebesko dobro, ili ono u najdubljem nebu, opisuje se na ovaj način jer to dobro postoji kroz one istine koje su označene, i koje opstoji kroz njih. Ali, pošto je ovo predmet koji zahteva dublje istraživanje od običnog, to će se dalje objasniti. Da bi nebesko dobro, koje je najdublje dobro, moglo da se rodi u čoveku, pošto se ovo izvodi preporodom od Gospoda, istine se moraju steći iz Reči, ili iz doktrine istine koja je iz Reči. Ove se istine prvo rađaju i počivaju u memoriji prirodnog ili spoljašnjeg čoveka; one izlaze oz ovoga u unutrašnjeg čoveka , a što Gospod izvodi, kad god čovek živi u skladu s njima; a koliko one deluju na čoveka, ili koliko ih on voli, toliko se više uzdiže, ili vodi u dobru od Gospoda; jer Gospod je izvor dobra, stoga On je Dobro. To je put kojim se dobro rađa. Stoga je očito da dobro postoji pomoću istine iz Reči, prvo u najviše spoljašnjem ili čulnom čoveku, potom njegovim uzdizanjem u Intelektualno, a na kraju u Najdublje, gde postaje nebesko dobro. A kad opstoji kao što je postojalo, onda je potpuno, jer tada više stvari opstoje, počivaju, i odmaraju se na nižim stvarima po redu, kao na svojim osnovama, i na najviše spoljašnjim ili poslednjim stvarima, koje su doslovne čulne istine , kao na svom temelju.

Ove se istine opisuju u Otkrovenju dragim kamenjem koji su bili temelj zidova svetog Jerusalima koji se spustio s neba (Otkr. 21:19, 20). Dragim kamenjem označene su Božanske Istine primljene u dobro. vidi br. 9476, 9873, 9905. Da najčistija smirna označava čulnu istinu, vidi se kod Davida,

Ljubiš pravdu i mrziš bezakonje. Sve haljine tvoje mirišu smirnom, alojem, i kasijom (Psalam 45:7, 8). Ove se stvari kažu o Gospodu, koji je jedini pomazanik Jehovin, pošto je Božansko Dobro Božanske Ljubavi, koje je bilo označeno uljem pomazanja, bilo u Njemu, br. 9954. Njegovim haljinama, za koje se kaže da su pomazane smirnom, alojem i kasijom, označavaju se Božanske istine od Božanskog Dobra u prirodnom, br. 5954, 9212, 9216, 9814; stoga se smirnom označava Božanska Istina u Čulnom, jer se ona pominje na prvome mestu. I kod Mateje, mudraci s istoka otvorajući svoje blago, dadoše Gospodu, koji se tada rodio, poklone, zlato, tamjan i smirnu Mateju 2:11. Zlato u ovome odlomku označava dobro, tamjan unutrašnju istinu, a smirna spoljašnju istinu, svaka od njih od dobra. Zlato se tu pominje na prvome mestu, jer zlato označava najdublje dobro; tamjan na drugome mestu, jer označava unutrašnju istinu od dobra; a smirna se imenuje na trećem ili poslednjem mestu, jer označava spoljašnju istinu od dobra. Da zlato označava dobro, vidi odlomke navedene br. 9874, 9881; i da tamjan označava unutrašnju istinu od dobra, videće se u onome što sledi kod stiha 34. ovoga poglavlja. Mudraci s istoka su dali te stvari Gospodu, koji se tada rodio, da bi se označilo da je Njegovo Božansko u Ljudskom; jer oni su znali značenje zlata, tamjana i smirne, jer su imali znanje o korespondencijama i reprezentativima. Ovo su bila glavna znanja onih vremena koja su znanja imali Arabljani, Etiopljani, i drugi na istoku; stoga se u Reči Arabijom, Etiopijomm i sinovima istoka, označavaju oni koji poznaju nebeske stvari, br. 1171, 3240, 3242, 3762. Ali je to znanje nestalo s vremenom, jer kada je dobro života nestalo, to znanje se okrenulo u magiju; i prvo je nestalo da postoji kod Izrailjske nacije, a posle kod ostalih. A danas se ne zna ni da je ono ikad postojalo; to je toliko slučaj u Hrišćanskom svetu, da kad bi se reklo da se u Reči u doslovnom smislu označavaju, u unutrašnjem smislu, nebeske stvari, i da stoga postoji unutrašnji smisao, ne bi se znalo šta to znači.

Pošto smirna označava najviše spoljašnju istinu, koja je čulna istina, i njeno opažanje, stoga su se tela mrtvih nekad pomazivala smirnom i alojem označavajuči tako održavanje svih istina i dobara kod čoveka, kao i uskrsnuće; stoga se takva supstanca koristila da bi označavala poslednje života u čoveku, a to se poslednje naziva čulnom istinom. Da je telo Gospodovo bilo pomazano ovakvim stvarima, i uvijeno u laneno platno, i da je to bio običaj kod Jevreja, vidi Jovan 19:39, 40; i kod Luke 23:55, 56. Ali, treba da se zna da se stvari koje se kažu o

Gospodu u Reči, treba da razumeju u najvišem smislu; stoga stvari tamo [pomenute] označavaju Njegov Božanski Život u Čulnom, koji je život svojstven telu, kao i vaskrsenje. Da je Gospod ustao sa celim telom koje je imao u svetu, za razliku od svih drugih ljudi, poznato je, jer ništa od Njega nije ostavio u grobu; stoga je rekao učenicima koji su , gledajući Gospoda, pomislili da vide duha, Šta se plašite? Vidite ruke moje i noge moje: ja sam glavom: jer duh tela i kostiju nema kao što vidite da ja imam Luka 24:38, 39).

9905. I metni na naplećak sudski Urim i Tumim. Da ovo označava sjaj Božanske istine od Gospoda u poslednjim (stvarima), vidi se iz značenja sudskog naprsnika, što je Božanska istina koja sija iz Gospodovog Božanskog dobra (vidi br. 9857); i iz značenja Urima i Tumima, što je svetlost i sjaj iz toga. DaUrim i Tumim označavaju sjaj, je stoga što je preko kamenova na naprsniku nebeska svetlost sijala različito u skladu s odgovorima koji su davani preko njih. Iz toga su razloga oni bili raznih boja. Jer se Božanska istina koja proizlazi od Gospoda pokazuje pred anđelima kao svetlost, i od nje je sva svetlost u nebu. Boje koje iz nje potiču, a koje su modifikacije ove svetlosti kod anđela, jesu promene inteligencije i mudrosti kod njih; jer su mudrost i inteligencija od Božanske istine ili svetlosti. Iz ovoga se može videti da se sijanjem raznih boja od ove svetlosti, Božanske istine, koje su odgovori, pokazuju vidu preko Urima i Tumima, kada se Božanskom postavlja pitanje. Ali treba znati i to, da kada se video sjaj, u isto vreme davani su odgovori i glasom koji se čuo. Ovo se radilo preko anđela, kojima je Gospod davao odgovor reko ovoga sijanja [svetlosti preko kamenova]; jer, kao što je rečeno, Božanske se istine, koje su odgovori, pokazuju na ovaj način u nebima.

[2] (Da je svetlost neba Božanska istina od Gospodovog Božankog dobra, vidi br. 1053, 1521-1533, 3339, 3341, 8861, 9399, 9407, 9570, 9571; a da se boje pokazuju u nebima, i da su one modifikacije ove svetlosti kod anđela, stoga da su promene inteligencije i mudrosti kod anđela, br. 3993, 4530, 4677, 4742, 4922, 9466-9467, 9865.)/3] Da je ovakav slučaj, vidi se i iz značenja Urima i Tumima; jer Urim znači vatra koja sija; a Tumim znači sjaj iz ove [iz vatre]; vatra koja sija označava Božansku istinu od Božanskog dobra Gospodove Božanske ljubavi, dok sjaj iz nje označava ovu istu istinu u poslednjim [stvarima], stoga u efektu. Ali neka se zna da u Hebrejskm jeziku Tumin znači poštenje (integritet); a na anđeoskom jeziku [znači] sijanje. Kaže sena anđeoskom jeziku jer anđeli razgovaraju među sobom iz same suštine predmeta koji opažaju unutar samih sebe, stoga u skladu s njegovim kvalitetom. Zbog ovoga [njihov] govor se uliva u ugodan zvuk koji je čujan anđelima samo. Sijanje Božanske istine je, po zvuku, tumim, otkuda mu ime. Anđeli opažaju nešto slično kada se čita tum u Hebrejskom jeziku, čime se označava ono što je celovito [potpuno], ili poštenje (integritet). Zbg ovoga celovitost (integritet), u unutrašnjem smislu Reči, označava Božansku istinu u efektu, što je život u skladu sa Božanskim zapovestima (kao što se može videti iz mnogih odlomaka u Reči; kao kod Jošue 24:14; Sudije 9;16, 19; Psalam 25:21; 37:37; 84:11; 101:2; 119:1).

[4] I zbog ovoga se Urim i Tumim nazivaju se i sudom sinova Izrailjevih, kao i naprsnikom suda, a isto tako i sudom Urima; jer sud označava Božansku istinu u doktrini i u životu, kao što se može videti gore (br. 9857). Iz svega ovoga sada se može videtida je preko Urima i Tumima, to jest, preko sijanja nebeske svetlosti, naprsnik otkrivao Božanske istine u prirodnloj sferi, stoga u poslednjim [stvarima]. Slično sijanje (sjaj) postoji i kod onih koji su su istinama iz dobra, koji (sjaj) određuje [diktira], tako reći daje odgovore, kada se istina traži osećanjem iz srca, i kada se ona voli kao dobro. Da ovakav sjaj [sijanje/postoji, preko čega se iz neba otkriva Božanska istina u prirodnom čoveku, kod onih koji su prosvetljeni iz Reči, ne opaža se u svetu, zato što se ne zna da svetlost iz neba prosvetljava čovekov razum. A kakav je slučaj, meni je bilo dato da opažam, a tako isto i da vidim. Neka se zna i to da se ovo sijanje pokazuje u poslednjim [stvarima], jer sve stvari koje pripadaju svetlosti od Božanske istine, spušaju se sve do poslednji ranica; a pošto se spuštaju do ovih, one iz njih i sijaju tamo, i od njih dalje. To je bio razlog da se naprsnik stavljao na oplećak, a iznad njegovog pojasa; jer je oplećak pretstavljao Božansku istinu u poslednjim [stvarima, granicama] (br. 9824); a pojas je pretstavljao opštu sponu, kojom se drže sve stvari povezane (br. 9828, 9837). Stoga se kaže, tako neka vežu naprsnik grivnom njegovom za grivnu oplećka vrvcom od porfire, da stoji nad pojasom od oplećka, i da se ne odvajanaprsnik od oplećka (stih 28 ovoga poglavlja). Razlog da su imena sinova Izrailjevih morala biti urezana na njemu, bio je to što su dvanaest plemena pretstavljala sve stvari Božanskog dobra i istine u nebima, stoga nebo zajedno sa svim društvima tamo; i da su pretstavljala razičite stvari u skladu s redom kojm se pominju u Reči (vidi br. 3858, 3862, 7973, 7996, 7997).