9335. I da se zvjerje poljsko ne namnoži na njoj. Da ovo označava ulivanje obmana od uživanje ljubavi prema sebi i svetu, vidi se iz značenja namnožiti se, kada se kaže o žurnom uklanjanju zala i obmana, što je ulivanje; i iz značenja zvjerja poljskog , što su obmane od uživanja ljubavi prema sebi i svetu. Zvjerjem raznih vrsta koje se pominje u Reči, označavaju se dobra i zla osećanja (vidi br. 9280); stoga se divljim zvjerjem označavaju osećanja obmana koja potiču od uživanja ljubavi prema sebi i svetu. Osim toga, ova se osećanja u drugom životu pretstavljaju divljim zverima, kao panterima, tigrovima, divljim veprovima, vukovima, i medvedima. Oni su kao divlje zveri, jer oni koji su u tim ljubavima, su u zlima svake vrste i u obmanama iz ovih, i kao divlje zveri oni gledaju na i postupaju tako prema svojim drugovima. (Da sva zla i obmane izviru iz ovih ljubavi, vidi br. 2041, 2045, 8487, 8678).

[2] Dabi se zbog žurnog uklanjanja zala i obmana, obmane od tih zala ulile, to je zato što dobra i istine treba da uklone zla i obmane, tako što se ove usađujuu postepeno; jer se obmane mogu ukloniti samo preko istina; a zla se mogu ukloniti samo preko dobara. Ako se ovo ne radi postupno i u skladu sa redom, obmane koje odobravaju ova zla će se uliti; a istine se ne će više priznavati. Jer pre nego se nanovo rodi, ove ljubavi vladaju u svakom čoveku, a kada se obmane uliju, istine se više ne priznavaju. Osim toga, čovek koji se preporađa, on se drži u osećanju istine, i dok je u ovome osećanju, traži na svim stranama istine među sećanjima-znanjima u prirodnom; a tada mu se obmane spoljašnjih čula pokazuju - jer ih tamo ima u obilju – i kad on udahne uživanja ovih ljubavi prema sebi i svetu, on iz ovih ljubavi uzima samo obmane, koje se ulivaju, spunjavaju njegov um, ako se obmane od zla uklone odjednom. Ovo su stvari koje su označene u unutrašnjem smislu sa Ne ću ih otjerati ispred tebe za jednu godinu, da neopusti zemlja i da se zvjerje poljsko ne namnoži na njoj.

[3] Dadivlje zveri označavaju obmanu i zlo koji izviru iz ljubavi prema sebi i svetu, jasno je iz odlomaka u Reči gde se pominju; kao u sledećim: I ondje će biti nasap i put, koji će se zvati sveti put; ne će po njemu ići nečisti, nego će biti za njih. Ne će ondje biti lava, i ljuta zvijer ne će ići po njemu (Isa (35:8. 9). Kad pustim na vas glad i ljute zvijeri, koje će ti djecu izjasti (Jez. 5:17). Ako pustim ljute zvijeri na zemlju, te pomore ljude, i ona opusti da niko ne može prolaziti od zvjerja (Jezek. 14:15). I ostaviću u pustinji tebe i sve ribe iz tvojih rijeka, i pašćeš na zemlju i ne ćeš se pokupiti ni sabrati, a zvijerima zemaljskim i pticama nebeskim daću te da te jedu (Jezek. 29:5). I učiniću s njima zavjet mirni (zavjet o miru) i istrijebiću divlje zvijeri iz zemlje, i oni će živjeti u pustinji bez straha. I ne će više biti plijen narodima, i zvijeri zemaljske ne će ih jesti (Jezek. 34;25ccc ?, 28).

[4] I potrću čokote njezine i smokve za koje govori: plata su mi, što mi dadoše milosnici moji; i obratiću ih u šumu da ih jede zvijerje poljsko (Ozeja 2:12). Za to će tužiti zemlja, i što god živi na njoj prenemoći će, i zvijeri poljske i ptice nebeske; i ribe će će morske pomrijeti (Ozeja 4:3). Gorski vepar podgriza ga, i poljska zvijer jede ga. Bože nad vojska, obrati se! i pogledaj s neba i vidi, obiđi vinograd svoj (Psalam 80:13-14). Stereš tamu i biva noć, po kojoj izlazi sve zvjerje šumsko (Psalam 104:20). Ako uživite po mojim uredbama i zapovjesti moje uzdržite i uščinite, . . učiniću te će nestati divljh zvijeri. Ali ako povrgnete uredbe moje i duši vašoj omrznu zakoni moji da ne tvorite zapovjesti moje, pustiću zvijeri poljske koje će vam djecu izjesti i stoku potrti, i opustiće putovi vaši (Levitska 26:3, 6, 15, 22). Jehova Bog tvoj malo po malo potrti će narode ispred tebe; ne ćeš ih moći od jedan put istrijebiti, da se ne bi umnožilo zvijerje poljasko na tebe (Zak. Ponov. (7:22). U ovim odlomcima se divljim zvijerima poljaskim, i divljim zvijerima zemaljskimi divljimzvijerima šumskim označavaju obmane i zla koja pripadaju ljubavi prema sebi i svetu.

[5] Pošto se divljom zvijeri označava obmana, a obmana ima duplo poreklo, naime, od onoga što je zlo, i od onoga što je pravo (br. 9258), stoga sedivljim zverima u Reči označavaju i pravedni Neznabošci, koji, iako u obmani, ipak su u pravednom životu. U ovome smislu, termin divlja životinja se koristi u ovim odlomcima: jer je moje sve gorsko zvjerje, i stoka po planinama na tusuće. Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska pred nom ne (Psalam 50:10-11). Hvalite Jehovu, divlje životinje, i svaka zvijeri! (Psalam 148:7, 10). Sve zvijeri poljaske, hodite da jedete, sve zvijeri šumske (Isa. (56:9). Na granama njegovijem vijahu gnijezda sve ptice nebeske, i pod granama njegovijem sve zvijeri poljske lezijahu se, i u hladu njegovu sjeđahu svi veliki narodi (Jezek. 31:6).

9258. Nemoj da ga ostaviš. Da ovo označava ne primanje istine, vidi se iz značenja ne ostaviti, što je ne poučiti i popraviti, ovde ne biti u stanju primiti pouku, stoga ne primiti istinu, jer se kaže za obmanu koja se ne slaže s dobrom crkve, i ova je obmana takve prirode. Da u duhovnom smislu ne ostaviti ovo označava, vidi se iz toga što se reči odnose na predmet; na taj način u smislu slova ne ostaviti odnosi se na teret po kojim leži magarac; a u unutrašnjem smislu odnosi ne na obmanu koja se ne slaže s dobrom crkve; pa stoga u ovome smislu označava se ne uklanjanje obmane pomoću ispravljanja, to jest, ne primanja istine pomoću koje se propravlja ili uklanja [obmana]. Ima obmana koje se slažu s dobrom crkve, a ima i obmana koje se ne slažu s tim. Obmane koje se slažu su one koje u kojima dobro leži sakriveno, i koje, zbog dobra, mogu da se saviju prema istinama. Ali istine koje se ne slažu s dobrom crkve, su one u kojima zlo leži sakriveno, i koje se zbog toga ne mogu saviti prema istinama.

[2] Dobro koje leži sakriveno unutar pravih istina, ili unutar istina ne pravih, koje su upravo gore nazvane obmanama, i zlo koje leži sakriveno u obmanama, kao i u isinama, su kao plodna klica u semenu ploda. Kad se plod oblikuje, sva njegova tkiva gledaju prema plodnoj klici semena, i pomoću soka koji je prožima ona (tkiva) hrane ga i oblikuju; ali kada se oblikuje, tkiva se povlače, i odvode sok od semena, čineći da se sok ploda skupi i kvari, da bi kasnije poslužio plodnoj klici kao zemljište. Isti je slučaj i sa samim semenom, kada se njegova plodna klica ponovo stavi u zemlju. Plodna klica korespondira dobru kod čoveka. Sama klica korespondira unutrašnjim stvarima, a meso [kaša] ploda koje opkoljava seme, korespondira spoljašnjim stvarima. Kada se čovekovo unutrašnje obnavlja, ili preporađa, sećanja-znanja i istine spoljašnjeg čoveka su kao tkiva ploda, preko kojih se on prenosi unutrašnjem; a posle, kada se čovek preporodi, sećanja-znanja i istine spoljašnjeg čoveka se isto tako odvajaju, i služ ao zemljište. Isti je slučaj i s unutrašnjim čovekom, kome semenke korespondiraju. U ovome slučaju dobro koje se oblikovalo na ovaj način, stvara novoga čoveka, isto kao što plodna klica u semenu stvara novo drvo, ili novu biljku. Tako sve stvari postaju nove, a kasnije se umnožavaju i donose plod u večnosti; stoga novi čovek postaje kao vrt i kao raj, s kojim je i upoređen u Reči: Carstvo nebesko je kao zrno gorušično koje uzme čovjek i posije na njivi svojoj; koje je istina najmanje od sviju sjemena, ali kad uzraste, veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze, i sjedaju na njegovijem granama (Mat. 13:31-32). Iz ovoga se može videti kakav je slučaj s istinama, i pravim i ne pravim, da imaju dobro unutar sebe, naime, da posle kad se dobro u njima oblikjuje, ona [istina] stvara istine koje se slažu s dobrom; pa čak i ako ove istine nisu prave, ipak se prihvataju kao da su prave, jer odovih one imaju svoju suštinu i život. Jer se dobro umnožava i samo sebe rađa u neprekidnom naporu da stvori novo dobro, i kome će da bude ono što liči na prodnu klicu; isto kao što plodna klica semena deluje u slučaju biljke ili drveta, kad izbija iz zemlje radi novoga ploda, i novog semena. Ali različitosti su beskonačne, i one su u skladu s dobrima koja se oblikuju kroz životljubavi prema bližnjemu u skladu sa zapovestima vere.

[4] Iz obrnutoga može se videti kakav je slučaj s obmanama u kojima je zlo, naime, da su one kao drveta koja nose zao plod, a koja treba iskoreniti i bacii u oganj, u skladu s Gospodovim rečima u ovim odlomcima: I tako svako drvo dobro rodove dobre rađa, a drvo zlo rodove zle rađa. Ne može drvo dobro rodove rđave rađati, ni drvo zlo rodova dobrijeh rađati. Svako drvo koje ne rađa roda dobra, sijeku i u oganj bacaju. I tako dakle po rodovimanjihovijem poznaćete ih (Matt. (7:17-20; 12:33). Isus reče: Kao što loza ne može roda roditi sama od sebe ako ne bude na čokotu, tako i vi ako ne budete u meni. Ja sam čokot a vi loze, i koji bude u meni i ja u njemu, on će roditi mnogi rod; jer bez mene ne možete činiti ništa. Ko u meni ne ostane, izbaciće se na polje kao loza, i osušiće se, i skupiće je, i u oganj baciti, i spaliti (Jovan 15:4-6). Iz ovoga se vidi da je sve dobro koje će doneti ploda, od Gospoda, i ako nije od njega, onda nije dobro.