9335. I da se zvjerje poljsko ne namnoži na njoj. Da ovo označava ulivanje obmana od uživanje ljubavi prema sebi i svetu, vidi se iz značenja namnožiti se, kada se kaže o žurnom uklanjanju zala i obmana, što je ulivanje; i iz značenja zvjerja poljskog , što su obmane od uživanja ljubavi prema sebi i svetu. Zvjerjem raznih vrsta koje se pominje u Reči, označavaju se dobra i zla osećanja (vidi br. 9280); stoga se divljim zvjerjem označavaju osećanja obmana koja potiču od uživanja ljubavi prema sebi i svetu. Osim toga, ova se osećanja u drugom životu pretstavljaju divljim zverima, kao panterima, tigrovima, divljim veprovima, vukovima, i medvedima. Oni su kao divlje zveri, jer oni koji su u tim ljubavima, su u zlima svake vrste i u obmanama iz ovih, i kao divlje zveri oni gledaju na i postupaju tako prema svojim drugovima. (Da sva zla i obmane izviru iz ovih ljubavi, vidi br. 2041, 2045, 8487, 8678).

[2] Dabi se zbog žurnog uklanjanja zala i obmana, obmane od tih zala ulile, to je zato što dobra i istine treba da uklone zla i obmane, tako što se ove usađujuu postepeno; jer se obmane mogu ukloniti samo preko istina; a zla se mogu ukloniti samo preko dobara. Ako se ovo ne radi postupno i u skladu sa redom, obmane koje odobravaju ova zla će se uliti; a istine se ne će više priznavati. Jer pre nego se nanovo rodi, ove ljubavi vladaju u svakom čoveku, a kada se obmane uliju, istine se više ne priznavaju. Osim toga, čovek koji se preporađa, on se drži u osećanju istine, i dok je u ovome osećanju, traži na svim stranama istine među sećanjima-znanjima u prirodnom; a tada mu se obmane spoljašnjih čula pokazuju - jer ih tamo ima u obilju – i kad on udahne uživanja ovih ljubavi prema sebi i svetu, on iz ovih ljubavi uzima samo obmane, koje se ulivaju, spunjavaju njegov um, ako se obmane od zla uklone odjednom. Ovo su stvari koje su označene u unutrašnjem smislu sa Ne ću ih otjerati ispred tebe za jednu godinu, da neopusti zemlja i da se zvjerje poljsko ne namnoži na njoj.

[3] Dadivlje zveri označavaju obmanu i zlo koji izviru iz ljubavi prema sebi i svetu, jasno je iz odlomaka u Reči gde se pominju; kao u sledećim: I ondje će biti nasap i put, koji će se zvati sveti put; ne će po njemu ići nečisti, nego će biti za njih. Ne će ondje biti lava, i ljuta zvijer ne će ići po njemu (Isa (35:8. 9). Kad pustim na vas glad i ljute zvijeri, koje će ti djecu izjasti (Jez. 5:17). Ako pustim ljute zvijeri na zemlju, te pomore ljude, i ona opusti da niko ne može prolaziti od zvjerja (Jezek. 14:15). I ostaviću u pustinji tebe i sve ribe iz tvojih rijeka, i pašćeš na zemlju i ne ćeš se pokupiti ni sabrati, a zvijerima zemaljskim i pticama nebeskim daću te da te jedu (Jezek. 29:5). I učiniću s njima zavjet mirni (zavjet o miru) i istrijebiću divlje zvijeri iz zemlje, i oni će živjeti u pustinji bez straha. I ne će više biti plijen narodima, i zvijeri zemaljske ne će ih jesti (Jezek. 34;25ccc ?, 28).

[4] I potrću čokote njezine i smokve za koje govori: plata su mi, što mi dadoše milosnici moji; i obratiću ih u šumu da ih jede zvijerje poljsko (Ozeja 2:12). Za to će tužiti zemlja, i što god živi na njoj prenemoći će, i zvijeri poljske i ptice nebeske; i ribe će će morske pomrijeti (Ozeja 4:3). Gorski vepar podgriza ga, i poljska zvijer jede ga. Bože nad vojska, obrati se! i pogledaj s neba i vidi, obiđi vinograd svoj (Psalam 80:13-14). Stereš tamu i biva noć, po kojoj izlazi sve zvjerje šumsko (Psalam 104:20). Ako uživite po mojim uredbama i zapovjesti moje uzdržite i uščinite, . . učiniću te će nestati divljh zvijeri. Ali ako povrgnete uredbe moje i duši vašoj omrznu zakoni moji da ne tvorite zapovjesti moje, pustiću zvijeri poljske koje će vam djecu izjesti i stoku potrti, i opustiće putovi vaši (Levitska 26:3, 6, 15, 22). Jehova Bog tvoj malo po malo potrti će narode ispred tebe; ne ćeš ih moći od jedan put istrijebiti, da se ne bi umnožilo zvijerje poljasko na tebe (Zak. Ponov. (7:22). U ovim odlomcima se divljim zvijerima poljaskim, i divljim zvijerima zemaljskimi divljimzvijerima šumskim označavaju obmane i zla koja pripadaju ljubavi prema sebi i svetu.

[5] Pošto se divljom zvijeri označava obmana, a obmana ima duplo poreklo, naime, od onoga što je zlo, i od onoga što je pravo (br. 9258), stoga sedivljim zverima u Reči označavaju i pravedni Neznabošci, koji, iako u obmani, ipak su u pravednom životu. U ovome smislu, termin divlja životinja se koristi u ovim odlomcima: jer je moje sve gorsko zvjerje, i stoka po planinama na tusuće. Znam sve ptice po gorama, i krasota poljska pred nom ne (Psalam 50:10-11). Hvalite Jehovu, divlje životinje, i svaka zvijeri! (Psalam 148:7, 10). Sve zvijeri poljaske, hodite da jedete, sve zvijeri šumske (Isa. (56:9). Na granama njegovijem vijahu gnijezda sve ptice nebeske, i pod granama njegovijem sve zvijeri poljske lezijahu se, i u hladu njegovu sjeđahu svi veliki narodi (Jezek. 31:6).

2045. Da se obrezuje. Da ovo označava čišćenje od prljavih ljubavi (objašnjeno gore, br. 2039. Oni koji su u ljubavima prema sebi i svetu, oni ne mogu da veruju da su u ovako prljavim i nečistim stvarima, jer su u zadovoljstvima i uživanjima koja im prijaju, koja odobravaju, i koja namaljuju, te čine da vole takav život, pa tako pretpostavljaju da u njemu nema ništa zlo; jer sve ono što pogoduje nečijoj ljubavi, za to se veruje da je dobro. Otuda dolazi da Racionalno odobrava (da se saglašava), i da sugeriše obmane koje potvrđuju i uzrokuju takvo slepilo, tako da ne vide ništa od prirode nebeske ljubavi; a kada bi je videli, rekli bi u srcu da je to nešto bezvredno, ili nešto kao fantazija koja obuzme čovekov um, i kao bolest. Ali da je život iz ljubavi prema sebi i svetu, skupa sa njihovim zadovoljstvima i uživanjima, pljav i nečist, može da vidi svako ko je spreman da o njima misli po razumu kojim je obdaren. Ljubav prema sebi je izvor svih zala koja razaraju civilizovano društvo. Jer iz nje, kao iz neke nečiste jame, izviru sve mržnje, sve osvete, sve okrutnosti, čak i preljube; jer onaj koji voli sebe, taj prezire, zlogrdi, ili mrzi sve one koji mu ne služe, ili koji mu ne daju počast, ili koji mu ne odobravaju. A kada mrzi, tada odiše mržnjom i okrutnošću, i to u srazmeri u kojoj voli sebe; te je tako ova ljubav takva da razara civilizovano društvo i ljudsku rasu. (Da je ovakva njena priroda, može se videti iz Prvog Dela, br. 693, 694, 760, 1307, 1308, 1321, 1506, 1594, 1691, 1862).

Da je u drugom životu ljubav prema sebe najprljavija (ljubav), i da je dijametralno suprotna uzajamnoj ljubavi koja čini nebo, biće, po Božanskoj milosti Gospodovoj, pokazano u onom što sledi. I pošto je ljubav prema sebi izvor mržnji, okrutnosti, osveta, i preljuba, to je ona isto tako izvor svega onoga što se naziva grehom, zloćom, gadostima, i profanacijama; stoga kada se ova ljubav nađe u racionalnom delu čovekovom, i kada je u požudama i fantazijama spoljašnjeg čoveka, uticaj nebeske ljubavi od Gospoda se odbija, izvrće, agađuje. To je kao izmet, koji rasipa, i prlja svaki miomiris; to je kao neki predmet koji neprestano pretvara zrake koje na njega padaju, u tamne i odvratne boje; ona je kao tigar, ili kao zmija, koji odbijaju svaki dodir, i ubija ugrizom i otrovom one koji joj nude hranu; ili kao opak čovek koji izokreće i najbolje namere drugih, i njihovu dobrotu u nešto što je za osudu i što je pakost. Otuda je jasno da su ove ljubavi – ljubav prema sebi i ljubav prema svetu – ono što je pretstavljeno okrajcima koji treba da se otseku.