9397. I pročita je u uši naroda (pred narodom). Da ovo označava ohrabrenje i poslušnost, vidi se iz značenja pročitati, što je ohrabrivati; jer kad se nešto čita, to je da bi se to čulo, opažalo, i da bi je tome pokoravalo; to jest, da bi se ohrabrilo; i iz značenja ušiju, što je poslušnost; jer uši i slušanje označavaju poslušnost (vidi br. 2542, 3869, 8990, 9311).

[2] Poštouši označavaju slušanje i pažnju, ali i poslušnost, stoga se one često pominju u Reči, govoreći u uši, čitajući u uši naroda, i ne govoreći i ne čitajući pred njima; kao u sledećim odlomcima: Ali čuj ovu riječ koju ću ja kazati pred tobom pred svijem narodom (Jer. 28:7). Oni kazivaju riječi ove u uši naroda (1 Sam. (11:4). Neka sluškinja tvoja kaže u tvoje uši (1 Sam. (25:24). Proglasi u uši naroda, govoreći (Sudije 7:3). Govori u uši naroda (Izlazak 11:2). Počuj, o Izrailje, uredbe i sudove koje kazujem u vaše uši danas (Zak. Ponov. (5:1). Govorim riječi ove u uši njihove (Zak. Ponov. (31:28). Mojsije reče sve riječi pjesme u uši naroda (Zak. Ponov. (32:44). On pročita u uši njihove sve riječi knjige zavjeta (2 o Carevima 23:2). I rekoše mu: sjedi i pročiaj u uši naše; i Baruh prpčita u uši njihove (Jer. 36:15). Kad Isus završi riječi ove u ušima naroda (Luka 7:1).

[3] Poštouši i slušanje označavaju primanje istine, opažanje, i poslušnost, a tako i prvo i posledje vere, stoga je često Gospod govorio, Neka onaj ko ima iši, posluša (Matt. (11:15; 13:8; Marko 4:9, 23; Luka 14:35). I pošto se gluhima, to jest, onima koji ne čuju, označavaju u duhovnom smislu oni koji nisu u istini vere, jer nisu u znanjima i opažanju [znanja], (br. 6989, 9209), stoga kad je Gospod izlečio gluhoga, On stavi svoj prst unjegove uši i reče, Eftata, što znači, otorite se. I odmah mu se uši otvoriše (Mark 7:32-35). (Da su sva čuda Gospodova označavala stanja crkve, vidi br. 8364, 9086.)

9086. Pa upadne vo ili magarac. Da ovo označava, koja [obmana] izokreće dobro ili istinu u Prirodnom, vidi se iz značenja upasti, što je izokrenuti (o čemu gore); iz značenja vola, što je osećanje zla u Prirodnom, stoga zlo u tome (o čemu gore, br.

9065.); I iz značenja magarca, što je istina u Prirodnom (br. 2781, 5492, 5741, 7024, 8078).

Da upasti u jamu, kada se radi o dobru I istini u Prirodnom, što je označeno volom I magarcem, označava izokrenuti, jasno je iz sadržaja sledećeg stiha, gde se govori o popravku pomoću istine, što se može izvesti s izokrenutim dobrima I istinama, ali ne s onima koje su ugašene; jer kada 2se dobro ili istina izokrene, one još uvek ostaju, ali se objašnjavaju na izokrenutnačin. Upasti tako isto označava spotaći se greškom. Jer je to označeno sa upasti u jamu, stoga je rekao Gospod: Koji od vas ne bi svojega magarca ili vola da mu padne u bunar odmah izvadio u dan subotni? (Luka 14:5); što je Gospod rekao kada je ozdravio čoveka od bolesti debele (oteklog), u dan Sabata. U toj crkvi, Sabat dan bio je najsvetiji jer je označavao nebeski brak, koji je spajanje dobra I istine od Gospoda (br. 8492, 8510); otuda to da je Gospod lečiona dan Sabata, jer lečenje se odnosi na lečenje duhovnog života; a bolest debela [ vodena/je izokretanje istine I dobra; stoga ozdravljenje označava popravak I nadoknadu za izokrenutu istinu; jer sva Gospodova čuda se odnose I označavaju stanja crkve (br. 8364), kao što su to označaval i sva Božanska čuda (br. 7337). Otuda sada Gospod kaže, Koji od vas ne bi svojega vola ili magarca da mu upadne u bunarodmah izvadio u dan subotni? čime je označeno u duhovnome smislu ono što je rečeno; jer što je god Gospod govorio, On je govorio od Božanskog, a pošto je govorio od Božanskog, tamao ima unutrašnji smisao u svakoj pojedinoj stvari (br. 9049, 9063kraj). Bunarom u ovome odlomku označeno ono slično što I jamom, naime, obmana (vidi br. 1688). A pošto jama označava obmanu, stoga je Gospod govorio o obmanama crkve, pa je rekao: Kad slijepi vodi slijepog, oboje padaju u jamu (Mateja 15:14); slep čovvek označava onoga koje je u zabludama; upasti u jamu označava izokretanje istine. Ove se stvari govore s upoređivanjima; a3 sva upoređivanja u Reči uzeta su iz značenja (br. 3579, 8989). Oni koji veruju da Božanska svetost, koja je u Reči, leži sakrivena ne dublje od smisla koji se pokazuje u slovu, vide dasvetost u ovome I drugim odlomcima Reči, dolazi samo iz jednog izvora, a to je verovanje da je ona Božanski nadahnuta, I da u njoj postoje neobjašnjive tajne poznate samo Bogu. A oni koji ni ovo ne verujum, ti preziru Reč, sve zbog njenog stila, koji je po izgledu je prostiji od stila koji je prilagođen geniju sveta, kao što je stil mnogih pisaca drevnih I modernih. Ali neka im je znano da Božanska svetost leži sakrivena u svakoj I svima stvarima Reči, samo što se on astoji u tome, da svaka I sve govore o Gospodu, Njegovom carstvu I crkvi. Ovo su najsvetije stvari, jer su Božanske, pošto su od Gospoda; stoga je u njima večni život, prema rečima Gospodovim kod Jovana: Riječi koje vam govorim su duh , I život Jovan 6:63. Ali ove najsvetije Božanske stvari stoje otvorene pred anđelima u nebu, jer oni ne shvataju Reč na prirodan način, u skladu sa smislom slova, nego na duhovan način, u skladu s unutrašnjim smislom. I ljudi bi shvatali Reč u skladu s ovim smislom, ako bi živeli anđeoskim životom, naime, životom vere I ljubavi. Stvari sadržane u unutrašnjem smislu Reči, ne razlikuju se od onih koje pripadaju pravoj doktrini koju crkva uči. Prava doktrina crkve uči Gospoda, veru u Njega, ljubav ka Njemu, I ljubav prema dobru koje je od Njega. Ova ljubav je ljubav prema bližnjemu (br. 6700, 6710, 8123). Oni koji žive ovim životom, I nikakvim drugim, oni su prosvetljeni od Gospoda , I vide svete stvari Reči (vidi predgovor Postanju XVIII.).

9087. (Stih 34.) Da nadoknadi gospodar od jame. Da ovo označava da onaj kod kojega postoji obmana, taj treba da se popravi, vidi se iz značenja gospodara jame, što je onaj kod kojega je obmana, jer jama označava obmanu (vidi br. 9084, 9086); I iz značenja nadoknaditi, što je popraviti se. Da nadoknaditi označava popraviti se, je stoga što nadoknada (globa) označava popravak (9045), a srebro kojim je trebao da plati, označava istinu, pomoću koje se izvodi popravak (o čemu niže).