4601. Otide Ruben i leže s Balom (Bilom) inočom oca svojega. Da ovo označava profanaciju dobra preko vere odvojene od ljubavi ka bližnjemu, i da Izrailj ču označava da je ova vera bila odbačena, vidi se iz rerezentacije Rubena, što je vera u doktrini i u razumu, što je prva (prvenstvena) stvar crkve (vidi br. 3861, 3866), ovde ove vere odvojene od ljubavi ka bližnjemu (o čemu u onme što sledi); i iz značenja leže s Balom (Bilom) inočom oca svojega, što je profanacija dobra, jer izvršiti preljubu označava izokrenuti ili preljubočiniti dobra (br. 2466, 2729, 3399), ali leći s inočom oca svojega je profanisati ih; i iz značenja Izrailj ču, što znači je da je ova vera bila odbačena. U pravom smislu, time što je Izrailj čuo, označava se da je duhovna crkva znala ovo id a je pristala na to; jer se slušanjem označava prionuti, a Izrailjem, duhovna crkva; ali da se istinska crkva ne slaže, pokazaće se iz onog što će se reći o Rubenu. Ali u unutrašnjem smislu, označava se da je ova vera bila odbačena, jer je se kaže šta je Jakov osećao i mislio o ovome zlom djelu; pa ipak, da mu je to bilo odvratno i da se toga užasavao, jasno je iz proroštva o Rubenu (Ruvimu): Rubene, ti si prvenac moj, krjepost moja i početak sile moje; prvi gospodstvom i prvi snagom. Navro si kao voda, ne ćeš biti prvi jer si stao na postelju oca svojega, i oskrnuo je legav na nju (Postanje 49:3, 4). pošto je Ruben zbog ovoga bio lišen prvenaštva (1 Dnevnika 5:1). Otuda se vidi da Izrailj ču označava da je ova vera bila odbačena. (Da je prvenaštvo vera crkve, može se videti gore, br. 352, 2435, 3325) 2. Profanacija dobra je rezultat vere odvojene od istine crkve i njenoga dobra kada se istina i njeno dobro priznaju i veruju, a čovek živi suprotno njima. Jer kod onih koji odvajaju stvari vere od stvari ljubavi ka bližnjemu u razumu a onda i u životu, zlo se povezuje sa istinom, a obmana s dobrom; a ova povezanost je ono što se naziva profanacijom. Drugi je slučaj s onima koji, iako znaju šta su isine i dobra vere, u srcu ih ne veruju. (Vidi što je rečeno i pokazano pre o profanaciji, br. 301-303, 571, 582, 593, 1001, 1003, 1008, 1010, 1059, 1327, 1328, 2951, 2426, 3398, 3399, 4302, 3498, 3399, 3402, 3489, 3898, 4050, 4289; isto tako, da je profanacija dobra verom odvojenom ime, bila predstavljena Kainom koji ubija Avelja; i time što je Ham bio proklet od svog oca;

kao i Egipćanima koji su se udavili u Crvenome Moru, br. 3325; a ovde Rebenom, br. 3326, 3870.) 3. da bi oni koji pripadaju duhovnoj crkvi moglida se spasu, Gospod jena čudesan način odvojio njehov intelektualni deo od njihovog voljnog dela, i dao Intelektu moć da primi novu volju (br. 963, 875, 895, 927, 928, 1023, 1043, 1044, 2256, 4328, 4493). Kada stoga Intelektualno shvati i opazi dobro vere, i usvoji ga, a čovekovo Voljno (to jest, njegova zla volja) još uvek vlada i zapoveda, tada dolazi do povezivanja istine i zla, i dobra i obmane. Ovo povezivanje je profanacija, i označena je nedostojnim jedenjem i pijenjem pri Svetoj Večeri, što se kaže za one kod kojih se dobro koje je ovde označeno telom, i istina koja jeovde označena krvlju, ne mogu odvojiti, jer stvari koje su spojene na ovaj način, ne mgu se odvojiti ni u večnosti, pa takve stoga čeka najdublji pakao. Ali oni koji znaju šta su istina i dobro vere, ali ih u srcu ne veruju (kao što je slučaj s većinom ljudi danas) , oni ih ne mogu profanisati, jer ih Intelektuslno ne prima i ne požima se njima.

4. Ovde se govori o odbacivanju vere odvojene (od ljubavi ka bližnjemu), jer, u onome što sledi, o istinama i dobrima govori se po njihovom istinskom redu, a neposredno posle toga, o njihovom povezivanju s Racionalnim ili Intelektualnim. Jakovljevi sinovi, koji se ubrzo pominju, su istine i dobra u njihovom istinskom redu, a Isak je Racionalno ili Inelektualno. Dolazak Jakovljev i njegovih sinova Isaku je, u unutrašnjem smislu, ova povezanost s Intelektualnim.

2256. Ni pogubiti pravednika s nepravednikom, da bude pravedniku kao i nepravedniku: da ovo označava da dobar ne može umreti, jer se zlo može odvojiti od njega, vidi se iz značenja pravednika, koji je dobro, i nepravednika koji je zlo, o čemu vidi gore, br. 2250; otuda učiniti da pravednik umre s nepravednikom, je učiniti da dobro umre sa zlom. Pošto ove stvari ne treba da se dese, i pošto sama misao o tome izaziva užas, to su one uklonjene iz unutrapšnjeg smisla, i tada se pokazuje samo to da dobro ne može umreti, jer zlo se može od njega odvojiti. Kako ova stvar stoji, poznato je malom broju, a možda i nikome. Neka se zna da sve dobro koje je čovek mislio i učinio od detinjstva sve do kraja života, da sve ostaje; na sličan način i zlo, tako da njegov ni najmanji deo ne nestaje; to je sve upisano u čovekovu knjigu života, to jest, u njegovo sećanje i u njegovu prirodu, to jest, u raspoloženje i u genije; iz ovih stvari on sebi oblikuje život, tako reći, dušu, koja je takve prirode posle smrti. (prim. prev. knjiga života se pominje u Otkrovenju Jovanovom, a ona je nazvana i unutarnjom memorijom u drugom spisima ovoga autora. U esoteriji, knjiga života se nazina akašik hronika, ili eterska hronika, gde su sačuvani kao na film vi kako lični čovekovi događaji tako i istorijska zbovanje. Tako da nema ništa tajno, što neće biti javno, po Gospodovim rečima. Autor je opisao par scena gde je on prisustvovao pojedinim suđenjima dušama posle zemaljske smrti, gde je, na primer, jedan čovek odricvao da je otrovao nekoga koga je nasledio. . . Pošto se pokazhala cela priča kao na filmu, duša je priznala svoj zločin itd). Ali dobra nisu nikada tako pomešana sa zlima da se ne mogu odvojiti; jer u slučaju da su izmešana, čovek ni zauvek nestao. To je Gospodovo proviđenje. Kad čovek dođe u drugi život, ako je živeo u dobrima ljubavi i milosrđa, tada Gospod odvaja zla, i preko dobara u njemu, On ga podiže u nebo; ali kad je živeo u zlima, u onome što je suprotno ljubavi i milosrđu, tada Gospod odvaja dobra od njega, a zla ga vode u pakao. Takva je sudbina svakoga posle smrti. Osim toga, pošto je čovekova volja sasvim razrušena, Gospod odvaja ovaj razrušeni deo od drugog dela, koji je njegov intelktualni deo, i u njega usađuje pomoću toga jednu novu volju, kod onih koji se ponovo rađaju; to su oni kod kojih postoji savest. Na taj način, uglavnom, Gospod razdvaja zlo od dobra. Ovo su tajne koje su, u unutarnjem smislu, sakrivene pod činjenicom da dobro ne može umreti, jer se zlo može odvojiti od njega.