¹ I Gospod pohodi Saru, kao što beše rekao i učini Gospod Sari kao što beše kazao.

² Jer zatrudne i rodi Sara Avramu sina u starosti njegovoj u isto vreme kad kaza Gospod.

³ I Avram nadede ime sinu koji mu se rodi, kog mu rodi Sara, Isak.

⁴ I obreza Avram sina svog Isaka kad bi od osam dana, kao što mu zapovedi Bog.

⁵ A Avramu beše sto godina kad mu se rodi sin Isak.

⁶ A Sara reče: Bog mi učini smeh; ko god čuje, smejaće mi se.

⁷ I reče: Ko bi rekao Avramu da će Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj.

⁸ A kad dete doraste da se odbije od sise, učini Avram veliku gozbu onaj dan kad odbiše Isaka od sise.

⁹ I Sara vide sina Agare Misirke, koja ga rodi Avramu, gde se podsmeva;

¹⁰ Pa reče Avramu: Oteraj ovu robinju sa sinom njenim, jer sin ove robinje neće biti naslednik s mojim sinom, s Isakom.

¹¹ A to Avramu bi vrlo krivo radi sina njegovog.

¹² Ali Bog reče Avramu: Nemoj da ti je krivo radi deteta i radi robinje tvoje. Šta ti je god kazala Sara, poslušaj; jer će ti se u Isaku seme prozvati.

¹³ Ali ću i od sina robinjinog učiniti narod, jer je tvoje seme.

¹⁴ I Avram ustav ujutru rano, uze hleba i mešinu vode, i dade Agari metnuvši joj na leđa, i dete, i otpusti je. A ona otišavši lutaše po pustinji virsavskoj.

¹⁵ A kad nesta vode u mešini, ona baci dete pod jedno drvo,

¹⁶ Pa otide koliko se može strelom dobaciti, i sede prema njemu; jer govoraše: Da ne gledam kako će umreti dete. I sedeći prema njemu stade glasno plakati.

¹⁷ A Bog ču glas detinji, i anđeo Božji viknu s neba Agaru, i reče joj: Šta ti je Agaro? Ne boj se, jer Bog ču glas detinji odande gde je.

¹⁸ Ustani, digni dete i uzmi ga u naručje; jer ću od njega učiniti velik narod.

¹⁹ I Bog joj otvori oči, te ugleda studenac; i otišavši napuni mešinu vode, i napoji dete.

²⁰ I Bog beše s detetom, te odraste, i živeše u pustinji i posta strelac.

²¹ A živeše u pustinji Faranu. I mati ga oženi iz zemlje misirske.

²² U to vreme reče Avimeleh i Fihol vojvoda njegov Avramu govoreći: Bog je s tobom u svemu što radiš.

²³ Zakuni mi se sada Bogom da nećeš prevariti mene ni sina mog ni unuka mog nego da ćeš dobro onako kako sam ja tebi činio i ti činiti meni i zemlji u kojoj si došljak.

²⁴ A Avram reče: Hoću se zakleti.

²⁵ Ali Avram prekori Avimeleha za studenac, koji uzeše na silu sluge Avimelehove.

²⁶ A Avimeleh reče: Ne znam ko je to učinio; niti mi ti kaza, niti čuh do danas.

²⁷ Tada Avram uze ovaca i goveda, i dade Avimelehu, i uhvati veru među sobom.

²⁸ A Avram odluči sedam jaganjaca iz stada.

²⁹ A Avimeleh reče Avramu: Šta će ono sedam jaganjaca što si odlučio?

³⁰ A on odgovori: Da primiš iz moje ruke ono sedam jaganjaca, da mi bude svedočanstvo da sam ja iskopao ovaj studenac.

³¹ Otuda se prozva ono mesto Virsaveja, jer se onde zakleše obojica.

³² Tako uhvatiše veru na Virsaveji. Tada se diže Avimeleh i Fihol vojvoda njegov, i vratiše se u zemlju filistejsku.

³³ A Avram posadi lug na Virsaveji, i onde prizva ime Gospoda Boga Večnog.

³⁴ I Avram živeše kao došljak u zemlji filistejskoj mnogo vremena.

¹ A Josifa odvedoše u Misir; i Petefrije dvoranin Faraonov, zapovednik stražarski, čovek Misirac, kupi ga od Ismailjaca, koji ga odvedoše onamo.

² I Gospod beše s Josifom, te bi srećan, i živeše u kući gospodara svog Misirca.

³ I gospodar njegov vide da je Gospod s njim i da sve što radi Gospod vodi u napredak u ruci njegovoj.

⁴ I Josif steče milost u njega, i dvoraše ga; a najposle postavi ga nad celim domom svojim, i šta god imaše njemu dade u ruke.

⁵ A kad ga postavi nad domom svojim i nad svim što imaše, od tada Gospod blagoslovi dom toga Misirca radi Josifa; i blagoslov Gospodnji beše na svemu što imaše u kući i u polju.

⁶ I ostavi u Josifovim rukama sve što imaše, i ne razbiraše nizašta osim jela koje jeđaše. A Josif beše lepog stasa i lepog lica.

⁷ I dogodi se posle, te se žena gospodara njegovog zagleda u Josifa, i reče: Lezi sa mnom.

⁸ A on ne hte, nego reče ženi gospodara svog: Eto gospodar moj ne razbira nizašta šta je u kući, nego šta god ima dade meni u ruke.

⁹ Ni sam nije veći od mene u ovoj kući, i ništa ne krije od mene osim tebe, jer si mu žena; pa kako bih učinio tako grdno zlo i Bogu zgrešio?

¹⁰ I ona govoraše takve reči Josifu svaki dan, ali je ne posluša da legne s njom ni da se bavi kod nje.

¹¹ A jedan dan kad dođe Josif u kuću da radi svoj posao, a ne beše nikoga od domašnjih u kući,

¹² Ona ga uhvati za haljinu govoreći: Lezi sa mnom. Ali on ostavivši joj u rukama haljinu svoju pobeže i otide.

¹³ A kad ona vide gde joj ostavi u rukama haljinu svoju i pobeže,

¹⁴ Viknu čeljad svoju, i reče im govoreći: Gledajte, doveo nam je čoveka Jevrejina da nas sramoti; dođe k meni da legne sa mnom, a ja povikah glasno;

¹⁵ A on kad ču gde vičem, ostavi haljinu svoju kod mene i pobeže i otide.

¹⁶ I ona ostavi haljinu njegovu kod sebe dok mu gospodar dođe kući.

¹⁷ A tada mu reče ovako govoreći: Sluga Jevrejin, koga si nam doveo, dođe k meni da me osramoti;

¹⁸ A ja povikah glasno, te on ostavi haljinu svoju kod mene i pobeže.

¹⁹ A kad gospodar njegov ču reči žene svoje gde mu reče: To mi je učinio sluga tvoj, razgnevi se vrlo.

²⁰ I gospodar Josifov uhvati ga, i baci ga u tamnicu, gde ležahu sužnji carski: i bi onde u tamnici.

²¹ Ali Gospod beše s Josifom i raširi milost svoju nad njim i učini te omile tamničaru.

²² I poveri tamničar Josifu sve sužnje u tamnici, i šta je god trebalo onde činiti on uređivaše.

²³ I tamničar ne nadgledaše ništa što beše u Josifovoj ruci, jer Gospod beše s njim; i šta god činjaše, Gospod vođaše u napredak.