¹ Dvadeset i jedna godina beše Sedekiji kad poče carovati, i carova jedanaest godina u Jerusalimu. Materi mu beše ime Amutala, kći Jeremijina, iz Livne.

² On činjaše što je zlo pred Gospodom sasvim kako je činio Joakim.

³ Jer od gneva Gospodnjeg zbi se Jerusalimu i Judi, te ih odbaci ispred sebe. A Sedekija se odmetnu od cara vavilonskog.

⁴ I tako, devete godine njegova carovanja, desetog dana dođe Navuhodonosor car vavilonski sa svom vojskom svojom na Jerusalim; i stadoše u logor pod njim, i načiniše opkope oko njega.

⁵ I grad bi opkoljen do jedanaeste godine carovanja Sedekijinog.

⁶ I devetog dana, četvrtog meseca, nasta velika glad u gradu, te narod zemaljski nemaše hleba.

⁷ Tada grad bi provaljen, i vojnici svi pobegoše i iziđoše iz grada noću na vrata između dva zida uz vrt carev, a Haldejci behu svuda oko grada; i otidoše putem k pustinji.

⁸ Ali vojska haldejska potera cara, i stigoše Sedekiju u polju jerihonskom, a sva vojska što beše s njim razbeže se od njega.

⁹ I uhvatiše cara i odvedoše ga k caru vavilonskom u Rivlu u zemlji ematskoj; i onde mu sudi.

¹⁰ I pokla car vavilonski sinove Sedekijine na njegove oči, i sve knezove Judine pokla u Rivli.

¹¹ I Sedekiji iskopa oči, i svezav ga u dvoje verige bronzane odvede ga car vavilonski u Vavilon i metnu ga u tamnicu gde osta do smrti svoje.

¹² A desetog dana petog meseca godine devetnaeste carovanja Navuhodonosora cara vavilonskog dođe u Jerusalim Nevuzardan, zapovednik stražarski, koji služaše caru vavilonskom.

¹³ I popali dom Gospodnji i dom carski i sve domove u jerusalimu; sve velike kuće popali ognjem.

¹⁴ I sve zidove jerusalimske u naokolo razvali sva vojska haldejska što beše sa zapovednikom stražarskim.

¹⁵ A narod siromašni i ostatak naroda što osta u gradu, i prebege što prebegoše k caru vavilonskom, i ostali prosti narod, odvede Nevuzardan, zapovednik stražarski.

¹⁶ Samo od siromašnog naroda u zemlji ostavi Nevuzardan zapovednik stražarski koji će biti vinogradari i ratari.

¹⁷ I stupove bronzane što behu u domu Gospodnjem, i podnožja i more bronzano koje beše u domu Gospodnjem, izlomiše Haldejci, i bronzu od njih odnesoše u Vavilon.

¹⁸ I lonce i lopate i viljuške i kotliće i kadionice i sve sve sudove bronzane kojima služahu, uzeše.

¹⁹ I umivaonice i klešta s kotlićima i loncima i svećnjacima i kadionicama i čašama, šta god beše zlatno i šta god beše srebrno, uze zapovednik stražarski.

²⁰ Dva stupa, jedno more, i dvanaest volova bronzanih što behu pod podnožjima, što načini car Solomun za dom Gospodnji, ne beše mere bronzi od svih tih sudova.

²¹ A stupovi behu svaki od osamnaest lakata u visinu, a u naokolo od dvanaest lakata, a četiri prsta beše svaki debeo i šupalj;

²² I ozgo na njemu beše oglavlje bronzano, i oglavlje beše visoko pet lakata, i pletenica i šipci oko oglavlja, sve od bronze; takav beše i drugi stup sa šipcima.

²³ I beše devedeset i šest šipaka sa svake strane; svega šipaka na pletenici u naokolo beše sto.

²⁴ Uze zapovednik stražarski i Seraju, prvog sveštenika, i Sofoniju, drugog sveštenika, i tri vratara.

²⁵ A iz grada uze jednog dvoranina, koji beše nad vojnicima, i sedam ljudi koji stajahu pred carem, koji se nađoše u gradu, i prvog pisara vojničkog, koji popisivaše narod po zemlji u vojsku, i šezdeset ljudi iz naroda zemaljskog, koji se nađoše u gradu.

²⁶ Uze ih Nevuzardan zapovednik stražarski i odvede k caru vavilonskom u Rivlu.

²⁷ A car ih vavilonski pobi i pogubi u Rivli u zemlji ematskoj. Tako bi preseljen Juda iz zemlje svoje.

²⁸ Ovo je narod što ga preseli Navuhodonosor: sedme godine tri hiljade i dvadeset i tri Judejca;

²⁹ Godine osamnaeste Navuhodonosorove preseli iz Jerusalima osam stotina i trideset i dve duše;

³⁰ Godine dvadeset treće Navuhodonosorove preseli Nevuzardan zapovednik stražarski Judejaca sedam stotina i četrdeset i pet duša; svega četiri hiljade i šest stotina duša.

³¹ A trideset sedme godine od kako se zarobi Joahin car Judin, dvanaestog meseca, dvadeset petog dana, Evil-Merodah car vavilonski iste godine zacarivši se izvadi iz tamnice Joahina, cara Judinog.

³² I lepo govori s njim, i namesti mu presto više prestola drugih careva koji behu kod njega u Vavilonu.

³³ I promeni mu haljine tamničke, i on jeđaše svagda s njim svega veka svog.

³⁴ I hrana mu se jednako davaše od cara vavilonskog, svaki dan, svega veka njegovog do smrti njegove.

¹ Ali sada ovako veli Gospod, koji te je stvorio, Jakove, i koji te je sazdao, Izrailju: ne boj se, jer te otkupih, pozvah te po imenu tvom; moj si.

² Kad pođeš preko vode, ja ću biti s tobom, ili preko reka, neće te potopiti; kad pođeš kroz oganj, nećeš izgoreti i neće te plamen opaliti.

³ Jer sam ja Gospod, Bog tvoj, Svetac Izrailjev, Spasitelj tvoj; dadoh u otkup za te Misir, Etiopsku i Sevu mesto tebe.

⁴ Otkako si mi postao drag, proslavio si se i ja te ljubih; i dadoh ljude za te i narode za dušu tvoju.

⁵ Ne boj se, jer sam ja s tobom; od istoka ću dovesti seme tvoje, i od zapada sabraću te.

⁶ Kazaću severu: Daj, i jugu: Ne brani; dovedi sinove moje iz daleka i kćeri moje s krajeva zemaljskih,

⁷ Sve, koji se zovu mojim imenom i koje stvorih na slavu sebi, sazdah i načinih.

⁸ Izvedi narod slepi koji ima oči, i gluvi koji ima uši.

⁹ Svi narodi neka se skupe, i neka se saberu plemena; ko je između njih napred kazao to ili nam kazao šta je bilo pre? Neka dovedu svedoke svoje i opravdaju se; ili neka čuju, i kažu: Istina je.

¹⁰ Vi ste moji svedoci, veli Gospod, i sluga moj koga izabrah, da biste znali i verovali mi i razumeli da sam ja; pre mene nije bilo Boga niti će posle mene biti.

¹¹ Ja sam, ja sam Gospod, i osim mene nema Spasitelja.

¹² Ja objavih, i spasoh, i napred kazah, i nikoji tuđ bog među vama, i vi ste mi svedoci, veli Gospod, i ja sam bog.

¹³ Ja sam od pre nego dan posta, i niko ne može izbaviti iz moje ruke; kad radim, ko će smesti?

¹⁴ Ovako govori Gospod Izbavitelj vaš, Svetac Izrailjev: Vas radi poslaću u Vavilon i pobacaću sve prevornice, i Haldejce s lađama, kojima se hvale.

¹⁵ Ja sam Gospod Svetac vaš, Stvoritelj Izrailjev, car vaš.

¹⁶ Ovako govori Gospod koji je načinio po moru put i po silnim vodama stazu,

¹⁷ Koji izvodi kola i konje, vojsku i silu, da svi popadaju i ne mogu ustati, da se ugase kao što se gasi sveštilo:

¹⁸ Ne pominjite šta je pre bilo i ne mislite o starim stvarima.

¹⁹ Evo, ja ću učiniti novo, odmah će nastati; nećete li ga poznati? Još ću načiniti u pustinji put, reke u suvoj zemlji.

²⁰ Slaviće me zveri poljske, zmajevi i sove, što sam izveo u pustinju vode, reke u zemlji suvoj, da napojim narod svoj, izabranika svog.

²¹ Narod koji sazdah sebi, pripovedaće hvalu moju.

²² A ti, Jakove, ne priziva me, i bejah ti dosadan, Izrailju.

²³ Nisi mi prineo jagnjeta na žrtvu paljenicu, i žrtvama svojim nisi me počastio; nisam te nagonio da mi služiš prinosima, niti sam te trudio da mi kadiš.

²⁴ Nisi mi kupio za novce kada, niti si me pretilinom žrtava svojih nasitio, nego si me mučio svojim gresima, i dosadio si mi bezakonjem svojim.

²⁵ Ja, ja sam brišem tvoje prestupe sebe radi, i grehe tvoje ne pominjem.

²⁶ Opomeni me, da se sudimo, kazuj, da se opravdaš.

²⁷ Otac tvoj prvi sagreši, i učitelji tvoji skriviše mi.

²⁸ Zato ću izbaciti iz svetinje knezove, i daću Jakova u prokletstvo i Izrailja u sramotu.