¹ Za Moava ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Teško Nevonu! Jer će se opustošiti; Kirijatajim će se posramiti i uzeti; Mizgav će se posramiti i prepasti.

² Neće se više hvaliti Moav Esevonom; jer mu zlo misle: Hodite da ga istrebimo da nije više narod. I ti, Madmane, opustećeš; mač će te goniti.

³ Čuje se vika iz Oronajima, pustošenje i satiranje veliko.

⁴ Moav se satre; stoji vika dece njegove.

⁵ Jer će se putem luitskim dizati plač bez prestanka; i kako se silazi u Oronajim, neprijatelji će čuti strašnu viku;

⁶ Bežite, izbavite duše svoje, i budite kao vres u pustinji.

⁷ Jer što se uzdaš u svoja dela i u blago svoje, zato ćeš se i ti uzeti, i Hemos će otići u ropstvo, sveštenici njegovi i knezovi njegovi skupa.

⁸ I doći će zatirač u svaki grad, neće se sačuvati ni jedan grad; dolina će propasti i ravnica će se opustošiti, jer Gospod reče.

⁹ Podajte krila Moavu, neka brzo odleti; jer će gradovi njegovi opusteti da neće niko živeti u njima.

¹⁰ Proklet bio ko nemarno radi delo Gospodnje, i proklet ko usteže mač svoj od krvi!

¹¹ Moav je bio u miru od detinjstva svog i počivao na droždini svojoj, niti se pretakao iz suda u sud, niti je u ropstvo išao; zato mu osta kus njegov, i miris se njegov nije promenio.

¹² Zato, evo, idu dani, govori Gospod, da mu pošaljem premetače, koji će ga premetnuti, i sudove njegove isprazniti i mehove njegove pokidati.

¹³ I Moav će se osramotiti s Hemosa, kao što se osramotio dom Izrailjev s Vetilja, gada svog.

¹⁴ Kako govorite: Jaki smo i junaci u boju?

¹⁵ Moav će se opustošiti i gradovi će njegovi propasti, i najbolji mladići njegovi sići će na zaklanje, govori car, kome je ime Gospod nad vojskama.

¹⁶ Blizu je pogibao Moavova, i zlo njegovo vrlo hiti.

¹⁷ Žalite ga svi koji ste oko njega, i koji god znate za ime njegovo, recite: Kako se slomi jaki štap, slavna palica?

¹⁸ Siđi sa slave svoje, i sedi na mesto zasušeno, kćeri, koja živiš u Devonu; jer će zatirač Moavov doći na tebe i raskopaće gradove tvoje.

¹⁹ Stani na putu, i pogledaj, koja živiš u Aroiru, upitaj onog koji beži i onu koja gleda da se izbavi, reci: Šta bi?

²⁰ Posrami se Moav; jer se razbi; ridajte i vičite; javite u Arnon da se Moava opustoši.

²¹ Jer sud dođe na zemlju ravnu, na Olon i na Jasu i Mifat,

²² I na Devon i na Nevon i na Vet-Devlatajim,

²³ I na Kirijatajim i na Vet-Gamul i na Vet-Meon,

²⁴ I na Keriot i na Vosoru, i na sve gradove zemlje moavske, koji su daleko i koji su blizu.

²⁵ Odbijen je rog Moavu, i mišica se njegova slomi, govori Gospod.

²⁶ Opojte ga, jer se podigao na Gospoda; neka se valja Moav u bljuvotini svojoj, i bude i on podsmeh.

²⁷ Jer, nije li tebi Izrailj bio podsmeh? Je li se zatekao među lupežima, te kad god govoriš o njemu poskakuješ?

²⁸ Ostavite gradove i naselite se u steni, stanovnici moavski, i budite kao golubica koja se gnezdi u kraju i raselini.

²⁹ Čusmo ponos Moavov da je veoma ponosit, oholost njegovu i ponos, razmetanje njegovo i obest njegovu.

³⁰ Znam ja, govori Gospod, obest njegovu; ali neće biti tako; laži njegove neće učiniti ništa.

³¹ Zato ću ridati za Moavom, vikati za svim Moavom, uzdisaće se za onima u Kir-eresu.

³² Više nego za Jazirom plakaću za tobom, lozo sivamska; odvode tvoje pređoše more, dopreše do mora jazirskog; zatirač napade na letinu tvoju i na berbu tvoju.

³³ I radost i veselje otide s rodnog polja, iz zemlje moavske, i učinih te nesta u kacama vina; niko neće gaziti pevajući; pesma neće se više pevati.

³⁴ Od vike esevonske, koja dopre do Eleale, podigoše viku do Jase, od Sigora do Oronajima, kao junica od tri godine, jer će i voda nimrimskih nestati.

³⁵ I učiniću, govori Gospod, da ne bude Moavu čoveka koji bi prinosio žrtvu na visini i kadio bogovima svojim.

³⁶ Zato će srce moje pištati za Moavom kao svirala, i srce će moje pištati kao svirala za ljudima u Kir-eresu, jer će mu sva tečevina propasti.

³⁷ Jer će sve glave biti ćelave i sve brade obrijane, i sve ruke izrezane, i oko bedara kostret.

³⁸ Na svim krovovima Moavovim i po ulicama njegovim biće sam plač, jer ću razbiti Moava kao sud na kome nema miline, govori Gospod.

³⁹ Ridajte: Kako je satrven! Kako Moav obrnu pleći sramotan? I posta Moav podsmeh i strahota svima koji su oko njega.

⁴⁰ Jer ovako govori Gospod: Evo, kao orao doleteće i raširiće krila svoja nad Moavom.

⁴¹ Keriot je pokoren i tvrda se mesta zauzeše, i srca će u junaka Moavovih biti u onaj dan kao srce u žene koja se porađa.

⁴² I Moav će se istrebiti da ne bude narod, jer se podiže na Gospoda.

⁴³ Strah i jama i zamka oko tebe je, stanovniče moavski, govori Gospod.

⁴⁴ Ko uteče od straha, pašće u jamu, a ko izađe iz jame, uhvatiće se u zamku; jer ću pustiti na njega, na Moava, godinu pohođenja njihovog, govori Gospod.

⁴⁵ U senu esevonskom ustaviše se koji bežahu od sile; ali će oganj izaći iz Esevona i plamen isred Siona, i opaliće kraj Moavu i teme nemirnicima.

⁴⁶ Teško tebi, Moave, propade narod Hemosov, jer sinove tvoje zarobiše, i kćeri tvoje odvedoše u ropstvo.

⁴⁷ Ali ću povratiti roblje Moavovo u poslednje vreme, govori Gospod. Dovde je sud Moavu.

¹ Gle, Gospod će isprazniti zemlju i opusteti je, prevrnuće je i rasejaće stanovnike njene.

² I biće sveštenik kao narod, gospodar kao sluga, gospođa kao sluškinja, prodavac kao kupac, koji daje u zajam kao koji uzima u zajam, koji uzima dobit kao koji daje.

³ Sasvim će se isprazniti zemlja, i sasvim će se opleniti. Jer Gospod reče ovu reč.

⁴ Tužiće zemlja i opasti, iznemoći će vasiljena i opasti; iznemoći će glavari naroda zemaljskog.

⁵ Jer se zemlja oskvrni pod stanovnicima svojim, jer prestupiše zakone, izmeniše uredbe, raskidoše zavet večni.

⁶ Zato će prokletstvo proždreti zemlju, i zatrće se stanovnici njeni; zato će izgoreti stanovnici zemaljski, i malo će ljudi ostati.

⁷ Tužiće vino, uvenuće loza vinova, uzdisaće svi koji su veselog srca.

⁸ Prestaće veselje uz bubnje, nestaće graja onih koji se vesele, prestaće veselje uz gusle.

⁹ Neće piti vino uz pesme, ogorčaće silovito piće onima koji ga piju.

¹⁰ Razbiće se pusti grad, zatvorene će biti sve kuće da niko ne ulazi.

¹¹ Tužnjava će biti po ulicama radi vina, proći će svako veselje, otići će radost zemaljska.

¹² Pustoš će ostati u gradu, i vrata će se razvaliti.

¹³ Jer će biti u zemlji i u narodima kao kad se oberu masline, i kao kad se paljetkuje posle berbe.

¹⁴ Ovi će podignuti glas svoj i pevaće, radi veličanstva Gospodnjeg podvikivaće od mora.

¹⁵ Zato slavite Gospoda u dolinama, na ostrvima morskim ime Gospoda Boga Izrailjevog.

¹⁶ S kraja zemlje čusmo pesme u slavu Pravednom; ali rekoh: Ološah! Ološah! Teško meni! Nevernici neveru čine, baš nevernici neveru čine.

¹⁷ Strahota i jama i zamka pred tobom je, stanovniče zemaljski!

¹⁸ I ko uteče čuvši za strahotu, pašće u jamu; a ko izađe iz jame, uhvatiće se u zamku; jer će se ustave na visini otvoriti i zatrešće se temelji zemlje.

¹⁹ Sva će se zemlja razbiti, sva će se zemlja raspasti, sva će se zemlja uskolebati.

²⁰ Sva će se zemlja ljuljati kao pijan čovek, i premestiće se kao koliba, jer će joj otežati bezakonje njeno, te će pasti i neće više ustati.

²¹ I u to će vreme pohoditi Gospod na visini vojsku visoku i na zemlji sve careve zemaljske.

²² I skupiće se kao što se skupljaju sužnji u jamu, i biće zatvoreni u tamnicu, i posle mnogo vremena biće pohođeni.

²³ I posramiće se mesec i sunce će se zastideti kad Gospod nad vojskama stane carovati na gori Sionu i u Jerusalimu, i pred starešinama svojim proslavi se.