¹ Kad lečim Izrailja, tada se pokazuje bezakonje Jefremovo i zloća samarijska; jer čine laž, i lupež ulazi, i napolju udara četa.

² I ne govore u srcu svom da ja pamtim svako bezakonje njihovo; sada stoje oko njih dela njihova, preda mnom su.

³ Nevaljalstvom svojim vesele cara i lažima svojim knezove.

⁴ Svi čine preljubu; kao pećsu koju užari hlebar, koji prestane stražiti kad zamesi testo pa dokle uskisne.

⁵ Na dan cara našeg razboleše se knezovi od meha vina, i on pruži ruku svoju podsmevačima.

⁶ Jer na zasede svoje upravljaju srce svoje, koje je kao peć; hlebar njihov spava celu noć, ujutru gori kao plamen ognjeni.

⁷ Svi su kao pećugrejani i proždiru svoje sudije; svi carevi njihovi padaju, nijedan između njih ne viče k meni.

⁸ Jefrem se pomešao s narodima; Jefrem je pogača neprevrnuta.

⁹ Inostranci jedu mu silu, a on ne zna; sede kose popadaju ga, a on ne zna.

¹⁰ I ponositost Izrailjeva svedoči mu u oči, ali se ne vraćaju ka Gospodu Bogu svom niti Ga traže uza sve to.

¹¹ I Jefrem je kao golub, lud, bezuman; zovu Misir, idu u Asirsku.

¹² Kad otidu, razapeću na njih mrežu svoju, kao ptice nebeske svući ću ih, karaću ih kako je kazivano u zboru njihovom.

¹³ Teško njima, jer zađoše od mene; pogibao će im biti, jer me izneveriše; ja ih iskupih, a oni govoriše na me laž.

¹⁴ Niti me prizivaše iz srca svog, nego ridaše na odrima svojim; žita i vina radi skupljajući se odstupaju od mene.

¹⁵ Kad ih karah, ukrepih im mišice; ali oni misliše zlo na me.

¹⁶ Vraćaju se, ali ne ka Višnjem, postaše kao luk lažljiv; knezovi će njihovi popadati od mača s obesti jezika svog; to će im biti podsmeh u zemlji misirskoj.

¹ Teško Arilu, Arilu, gradu gde je stajao David. Dodajte godinu na godinu, neka kolju žrtve praznične.

² Ali ću pritesniti Arila, i biće žalost i tuga, jer će mi biti kao Aril.

³ Jer ću te opkoliti vojskom, i stegnuću te opkopima i podignuću suprot tebi kule.

⁴ Te ćeš oboren govoriti sa zemlje i iz praha ćeš mucati, i glas će ti biti sa zemlje kao u bajača i iz praha ćeš šapćući govoriti.

⁵ A mnoštvo neprijatelja tvojih biće kao sitan prah i mnoštvo nasilnika kao pleva kad se razmeće; i to će biti začas, iznenada.

⁶ Gospod nad vojskama pohodiće ga gromom i trusom i hukom velikom, vihorom i burom i plamenom ognjenim koji proždire.

⁷ I mnoštvo svih naroda koji vojuju na Aril i svi koji udaraju na nj i na zidove njegove i koji ga pritešnjuju, biće kao utvara noćna u snu.

⁸ Biće kao kad gladan sni da jede, pa kad se probudi a duša mu prazna; ili kad sni žedan da pije, pa kad se probudi, a on iznemogao i duša mu žedna; tako će biti mnoštvo svih naroda što vojuju na goru sionsku.

⁹ Stanite i čudite se; vapijte i vičite: Pijani su, ali ne od vina; posrću, ali ne od silovitog pića.

¹⁰ Jer je Gospod izlio na vas duh tvrdog sna i zatvorio vam oči, oslepio proroke i videoce, glavare vaše.

¹¹ I svaka utvara biće vam kao reči u zapečaćenoj knjizi, koju daju čoveku koji zna čitati govoreći: Čitaj to; a on reče: Ne mogu, jer je zapečaćeno.

¹² Ili da daju knjigu onom koji ne zna čitati govoreći: Čitaj to; a on reče: Ne znam čitati.

¹³ Zato reče Gospod: Što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovest je ljudska kojoj su naučeni,

¹⁴ Zato ću evo još raditi čudesno s tim narodom, čudesno i divno, i mudrost mudrih njegovih poginuće i razum razumnih nestaće.

¹⁵ Teško onima koji duboko sakrivaju od Gospoda nameru, koji rade u mraku i govore: Ko nas vidi? I ko nas zna?

¹⁶ Naopake misli vaše nisu li kao kao lončarski? Govori li delo za onog koji ga je načinio: Nije me načinio? I lonac govori li za onog koji ga je načinio: Ne razume?

¹⁷ Neće li se doskora i Livan pretvoriti u polje, i polje se uzimati za šumu?

¹⁸ I u taj će dan gluvi čuti reči u knjizi, i iz tame i mraka videće oči slepih.

¹⁹ I krotki će se veoma radovati u Gospodu, i ništi između ljudi veseliće se sa Sveca Izrailjevog.

²⁰ Jer nasilnika neće biti, i nestaće podsmevača, i istrebiće se svi koji gledaju da čine bezakonje,

²¹ Koji okrivljuju čoveka za reč, i meću zamku onom koji kara na vratima, i obaraju pravednog lažju.

²² Zato Gospod, koji je otkupio Avrama, ovako govori za dom Jakovljev: Neće se više Jakov postideti, niti će mu lice pobledeti.

²³ Jer kad vidi usred sebe decu svoju, delo ruku mojih, tada će oni svetiti ime moje, svetiće Sveca Jakovljevog i bojaće se Boga Izrailjevog.

²⁴ I koji lutaju duhom orazumiće se, i vikači će primiti nauku.