1
Godine desete, desetog meseca, dvanaestog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći:
2
Sine čovečji, okreni lice svoje prema Faraonu caru misirskom, i prorokuj protiv njega i protiv svega Misira.
3
Govori i reci: Ovako veli Gospod Gospod: evo me na te, Faraone care misirski, zmaju veliki što ležiš usred reka svojih, koji reče: Moja je reka; ja sam je načinio sebi.
4
Zato ću ti metnuti u čeljusti udicu, i učiniću da se ribe u rekama tvojim nahvataju na krljušti tvoje; i izvući ću te iz reka tvojih i sve ribe iz reka tvojih nahvatane na krljušti tvoje.
5
I ostaviću u pustinji tebe i sve ribe iz tvojih reka, i pašćeš na zemlju i nećeš se pokupiti ni sabrati, zverima zemaljskim i pticama nebeskim daću te da te jedu.
6
I svi će stanovnici misirski poznati da sam ja Gospod; jer su štap od trske domu Izrailjevom.
7
Kad te uhvatiše u ruku, ti se slomi i raseče im sve rame; a kad se nasloniše na te, ti se prebi i probode im sva bedra.
8
Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću pustiti na te mač, i istrebiću iz tebe ljude i stoku.
9
I zemlja će se misirska opustošiti i biti pusta, i poznaće se da sam ja Gospod, jer reče: Moja je reka, i ja sam je načinio.
10
Zato evo me na tebe i na reke tvoje, i obratiću zemlju misirsku u pustoš i samu pustinju, od kule sinske do međe etiopske.
11
Neće prelaziti preko nje nogom svojom čovek, niti će živinče nogom svojom prelaziti preko nje, i neće se živeti u njoj četrdeset godina.
12
I učiniću od zemlje misirske pustoš među zemljama opustošenim, i gradovi će njeni među pustim gradovima biti pustoš četrdeset godina, i rasejaću Misirce među narode i razasuću ih po zemljama.
13
Jer ovako veli Gospod Gospod: Posle četrdeset godina skupiću Misirce iz naroda u koje budu rasejani.
14
I povratiću roblje misirsko, i dovešću ih opet u zemlju Patros, na postojbinu njihovu, i onde će biti malo carstvo.
15
Malo će biti mimo ostalih carstava, niti će se više uzdignuti nad narode, jer ću ih smanjiti da ne vladaju narodima.
16
I neće više biti domu Izrailjevom uzdanica da napominje bezakonje kad bi gledali za njima; i poznaće da sam ja Gospod Gospod.
17
A dvadeset sedme godine, prvog meseca, prvog dana, dođe mi reč Gospodnja govoreći:
18
Sine čovečji, Navuhodonosor car vavilonski zadade vojsci svojoj tešku službu protiv Tira; svaka glava oćelavi i svako se rame odre, a plate ne bi ni njemu ni vojsci njegovoj od Tira za službu kojom služiše protiv njega.
19
Zato ovako veli Gospod Gospod: Evo ja dajem Navuhodonosoru caru vavilonskom zemlju misirsku, i on će odvesti narod i odneti plen i pograbiti grabež, i to će biti plata njegovoj vojsci.
20
Za trud kojim se trudio oko toga dadoh mu zemlju misirsku, jer se za me trudiše, govori Gospod Gospod.
21
U onaj ću dan učiniti da naraste rog domu Izrailjevom, i tebi ću otvoriti usta među njima, i znaće da sam ja Gospod.
