¹ Car Valtasar učini veliku gozbu hiljadi knezova svojih, i pijaše vino pred hiljadom njih.

² Napiv se vina Valtasar zapovedi da se donesu sudovi zlatni i srebrni, koje beše odneo Navuhodonosor otac mu iz crkve jerusalimske, da iz njih piju car i knezovi mu i žene njegove i inoče njegove.

³ I donesoše zlatne sudove koje behu odneli iz crkve doma Gospodnjeg u Jerusalimu, i pijahu iz njih car i knezovi njegovi, žene njegove i inoče njegove.

⁴ Pijahu vino, i hvaljahu bogove zlatne i srebrne i bronzane i drvene i kamene.

⁵ U taj čas iziđoše prsti ruke čovečije i pisahu prema svećnjaku po okrečenom zidu od carskog dvora, i car vide ruku koja pisaše.

⁶ Tada se promeni lice caru, i misli ga njegove uznemiriše i pojas se oko njega raspasa i kolena mu udarahu jedno o drugo.

⁷ Povika car glasno, te dovedoše zvezdare, Haldeje i gatare; i progovori car i reče mudracima vavilonskim: Ko pročita ovo pismo i kaže mi šta znači, onaj će se obući u skerlet, i nosiće zlatnu verižicu o vratu, i biće treći gospodar u carstvu.

⁸ Tada pristupiše svi mudraci carevi; ali ne mogoše pročitati pisma niti kazati caru šta znači.

⁹ Tada se car Valtasar vrlo uznemiri, i lice mu se sasvim izmeni; i knezovi se njegovi prepadoše.

¹⁰ Dođe carica radi toga što se dogodi caru i knezovima njegovim u kuću gde beše gozba, i progovori carica i reče: Care, da si živ doveka! Da te ne uznemiruju misli tvoje, i da ti se lice ne menja.

¹¹ Ima čovek u tvom carstvu, u kome je duh svetih bogova; i u vreme oca tvog nađe se u njega videlo i razum i mudrost, kakva je u bogova, i car Navuhodonosor, otac tvoj, care, postavi ga glavarem vračarima, zvezdarima, Haldejima i gatarima;

¹² Jer velik duh i znanje i razum za kazivanje snova i pogađanje zagonetki i razmršivanje zamršenih stvari nađe se u Danila, kome car nade ime Valtasar; neka sada dozovu Danila, i on će kazati šta znači.

¹³ Tada Danilo bi doveden pred cara. Car progovori Danilu i reče: Jesi li ti Danilo između roblja Judina, koje dovede iz judejske car otac moj?

¹⁴ Čuh za tebe da je duh svetih bogova u tebi, i videlo i razum i mudrost velika da se nađe u tebe.

¹⁵ A sada su dovedeni preda me mudraci, zvezdari, da pročitaju pismo i kažu mi šta znači; ali ne mogu da kažu šta to znači.

¹⁶ A za tebe ja čuh da možeš protumačiti i zamršene stvari razmrsiti. Ako, dakle, možeš pročitati ovo pismo i kazati mi šta znači, obući ćeš se u skerlet, i zlatnu verižicu nosićeš o vratu, i bićeš treći gospodar u carstvu.

¹⁷ Tada odgovori Danilo i reče pred carem: Darovi tvoji neka tebi, i podaj drugom poklone svoje; a pismo ću ja pročitati caru i kazati šta znači.

¹⁸ Care, Bog Višnji dade carstvo veličinu i slavu i čast Navuhodonosoru, ocu tvom.

¹⁹ I od veličine koju mu dade svi narodi, plemena i jezici drhtahu pred njim i bojahu ga se; ubijaše koga hoćaše, i ostavljaše u životu koga hoćaše, uzvišavaše koga hoćaše, i ponižavaše koga hoćaše.

²⁰ Ali kada mu se podiže srce i duh mu se posili u oholosti, bi smetnut s carskog prestola svog, i uzeše mu slavu.

²¹ I bi prognan između ljudi i srce mu posta kao u zveri, i stan mu beše s divljim magarcima, hraniše ga travom kao goveda, i rosa nebeska kvasi mu telo, dokle pozna da Bog Višnji vlada carstvom ljudskim, i koga hoće postavlja nad njim.

²² A ti, Valtasare, sine njegov, nisi ponizio srca svog premda si znao sve ovo.

²³ Nego si se podigao na Gospoda nebeskog, i sudove doma Njegovog donesoše preda te, i piste iz njih vino ti i knezovi tvoji, žene tvoje i inoče tvoje, i ti hvali bogove srebrne i zlatne, bronzane, gvozdene, drvene i kamene, koji ne vide niti čuju, niti razumeju, a ne slavi Boga, u čijoj je ruci duša tvoja i svi putevi tvoji.

²⁴ Zato od Njega bi poslana ruka i ovo pismo bi napisano.

²⁵ A ovo je pismo napisano: MENE, MENE, TEKEL, UFARSIN.

²⁶ A ovo znače te reči: MENE, brojao je Bog tvoje carstvo i do kraja izbrojao.

²⁷ TEKEL, izmeren si na merila, i našao si se lak.

²⁸ FERES, razdeljeno je carstvo tvoje, i dano Midijanima i Persijanima.

²⁹ Tada zapovedi Valtasar, te obukoše Danila u skerlet, i metnuše mu zlatnu verižicu oko vrata, i proglasiše za nj da je treći gospodar u carstvu.

³⁰ Istu noćbi ubijen Valtasar, car haldejski.

³¹ A Darije Midijanin preuze carstvo, i beše mu oko šezdeset i dve godine.

¹ Srce je carevo u ruci Gospodu kao potoci vodeni; kuda god hoće, savija ga.

² Svaki se put čoveku čini prav, ali Gospod ispituje srca.

³ Da se čini pravda i sud, milije je Gospodu nego žrtva.

⁴ Ponosite oči i naduto srce i oranje bezbožničko greh je.

⁵ Misli vrednog čoveka donose obilje, a svakog nagla siromaštvo.

⁶ Blago sabrano jezikom lažljivim taština je koja prolazi među one koji traže smrt.

⁷ Grabež bezbožnih odneće ih, jer ne hteše činiti što je pravo.

⁸ Čiji je put kriv, on je tuđ; a ko je čist, njegovo je delo pravo.

⁹ Bolje je sedeti u uglu od krova nego sa ženom svadljivom u kući zajedničkoj.

¹⁰ Duša bezbožnikova želi zlo, ni prijatelj njegov ne nalazi milosti u njega.

¹¹ Kad podsmevač biva karan, ludi mudra; i kad se mudri poučava, prima znanje.

¹² Uči se pravednik od kuće bezbožnikove, kad se bezbožnici obaraju u zlo.

¹³ Ko zatiskuje uho svoje od vike ubogog, vikaće i sam, ali neće biti uslišen.

¹⁴ Dar u tajnosti utišava gnev i poklon u nedrima žestoku srdnju.

¹⁵ Radost je pravedniku činiti što je pravo, a strah onima koji čine bezakonje.

¹⁶ Čovek koji zađe s puta mudrosti počinuće u zboru mrtvih.

¹⁷ Ko ljubi veselje, biće siromah; ko ljubi vino i ulje, neće se obogatiti.

¹⁸ Otkup za pravednike biće bezbožnik i za dobre bezakonik.

¹⁹ Bolje je živeti u zemlji pustoj nego sa ženom svadljivom i gnevljivom.

²⁰ Dragoceno je blago i ulje u stanu mudroga, a čovek bezuman proždire ga.

²¹ Ko ide za pravdom i milošću, naći će život, pravdu i slavu.

²² U grad jakih ulazi mudri, i obara silu u koju se uzdaju.

²³ Ko čuva usta svoja i jezik svoj, čuva dušu svoju od nevolja.

²⁴ Ponositom i obesnom ime je podsmevač, koji sve radi besno i oholo.

²⁵ Lenjivca ubija želja, jer ruke njegove neće da rade;

²⁶ Svaki dan želi; a pravednik daje i ne štedi.

²⁷ Žrtva je bezbožnička gad, a kamoli kad je prinose u grehu?

²⁸ Lažni svedok poginuće, a čovek koji sluša govoriće svagda.

²⁹ Bezbožnik je bezobrazan, a pravednik udešava svoje pute.

³⁰ Nema mudrosti ni razuma ni saveta nasuprot Bogu.

³¹ Konj se oprema za dan boja, ali je u Gospoda spasenje.