¹ Treće godine Kira, cara persijskog, objavi se reč Danilu, koji se zvaše Valtasar; i reč beše istinita i o velikim stvarima; i razabra reč i razume utvaru.

² U to vreme ja Danilo bejah u žalosti tri nedelje dana.

³ Jela ugodna ne jedoh, ni meso ni vino ne uđe u moja usta, niti se namazah uljem dok se ne navršiše tri nedelje dana.

⁴ A dvadeset četvrtog dana prvog meseca bejah na bregu velike reke Hidekela.

⁵ I podigoh oči svoje i videh, a to jedan čovek obučen u platno, i pojas beše oko njega od čistog zlata iz Ufaza;

⁶ A telo mu beše kao hrisolit, i lice mu kao munja, a oči mu kao lučevi zapaljeni, a ruke i noge kao bronza uglađena, a glas od reči njegovih kao glas mnogog ljudstva.

⁷ I ja Danilo sam videh utvaru, a ljudi što behu sa mnom ne videše je, ali ih popade strah velik, te pobegoše i sakriše se.

⁸ I ostah sam i videh tu veliku utvaru, i ne osta snage u meni, i lepota mi se nagrdi, i ne imah snage.

⁹ I čuh glas od reči njegovih, i kad čuh glas od reči njegovih, izvan sebe padoh ničice licem na zemlju.

¹⁰ I gle, ruka me se dotače i podiže me na kolena moja i na dlanove moje.

¹¹ I reče mi: Danilo, mili čoveče! Slušaj reči koje ću ti kazati, i stani pravo, jer sam sada poslan k tebi. I kad mi reče tu reč, ustah drhćući.

¹² I reče mi: Ne boj se, Danilo, jer prvog dana kad si upravio srce svoje da razumevaš i da mučiš sebe pred Bogom svojim, uslišene biše reči tvoje, i ja dođoh tvojih reči radi.

¹³ Ali knez carstva persijskog staja mi nasuprot dvadeset i jedan dan; ali, gle, Mihailo jedan od prvih knezova dođe mi u pomoć; tako ja ostah onde kod careva persijskih.

¹⁴ I dođoh da ti kažem šta će biti tvom narodu posle; jer će još biti utvara za te dane.

¹⁵ I kad mi govoraše tako, oborih oči svoje na zemlju i zanemeh.

¹⁶ I gle, kao čovek dotače se usana mojih, i otvorih usta svoja, i progovorih i rekoh onom koji stajaše prema meni: Gospodaru moj, od ove utvare navališe moji bolovi na mene i nema snage u meni.

¹⁷ A kako može sluga mog gospodara govoriti s gospodarem mojim? Jer od ovog časa u meni nesta snage i ni dihanje ne osta u meni.

¹⁸ Tada onaj što beše kao čovek opet me se dotače i ohrabri me.

¹⁹ I reče: Ne boj se, mili čoveče; mir da ti je! Ohrabri se, ohrabri se. I dokle mi govoraše, ohrabrih se i rekoh: Neka govori gospodar moj, jer si me ohrabrio.

²⁰ A on reče: Znaš li zašto sam došao k tebi? A sada ću se vratiti da vojujem na kneza persijskog; potom ću otići, i gle, doći će knez grčki.

²¹ Ali ću ti kazati šta je napisano u knjizi istinitoj. Nema nikoga da junački radi sa mnom u tom osim Mihaila, kneza vašeg.

¹ Budući da mnogi počeše opisivati događaje koji se ispuniše među nama,

² Kao što nam predaše koji isprva sami videše i sluge reči biše:

³ Namislih i ja, ispitavši sve od početka, po redu pisati tebi, čestiti Teofile,

⁴ Da poznaš temelj onih reči kojima si se naučio.

⁵ U vreme Iroda cara judejskog beše neki sveštenik od reda Avijinog, po imenu Zarija, i žena njegova od plemena Aronovog, po imenu Jelisaveta.

⁶ A behu oboje pravedni pred Bogom, i življahu u svemu po zapovestima i uredbama Gospodnjim bez mane.

⁷ I ne imahu dece; jer Jelisaveta beše nerotkinja, i behu oboje većstari.

⁸ I dogodi se, kad on služaše po svom redu pred Bogom,

⁹ Da po običaju sveštenstva dođe na njega da iziđe u crkvu Gospodnju da kadi.

¹⁰ I sve mnoštvo naroda beše napolju i moljaše se Bogu u vreme kađenja.

¹¹ A njemu se pokaza anđeo Gospodnji koji stajaše s desne strane oltara kadionog.

¹² I kad ga vide Zarija uplaši se i strah napade na nj.

¹³ A anđeo reče mu: Ne boj se, Zarija; jer je uslišena tvoja molitva: i žena tvoja Jelisaveta rodiće ti sina, i nadeni mu ime Jovan.

¹⁴ I biće tebi radost i veselje, i mnogi će se obradovati njegovom rođenju.

¹⁵ Jer će biti veliki pred Bogom, i neće piti vino ni siker; i napuniće se Duha Svetog još u utrobi matere svoje;

¹⁶ I mnoge će sinove Izrailjeve obratiti ka Gospodu Bogu njihovom;

¹⁷ I on će napred doći pred Njim u duhu i sili Ilijinoj da obrati srca otaca k deci i nevernike k mudrosti pravednika, i da pripravi Gospodu narod gotov.

¹⁸ I reče Zarija anđelu: Po čemu ću ja to poznati? Jer sam star i žena je moja vremenita.

¹⁹ I odgovarajući anđeo reče mu: Ja sam Gavrilo što stojim pred Bogom, i poslan sam da govorim s tobom i da ti javim ovu radost.

²⁰ I evo, onemećeš i nećeš moći govoriti do onog dana dok se to ne zbude; jer nisi verovao mojim rečima koje će se zbiti u svoje vreme.

²¹ I narod čekaše Zariju, i čuđahu se što se zabavi u crkvi.

²² A izišavši ne mogaše da im govori; i razumeše da mu se nešto utvorilo u crkvi; i on namigivaše im; i osta nem.

²³ I kad se navršiše dani njegove službe otide kući svojoj.

²⁴ A posle ovih dana, zatrudne Jelisaveta žena njegova, i krijaše se pet meseci govoreći:

²⁵ Tako mi učini Gospod u dane ove u koje pogleda na me da me izbavi od ukora među ljudima.

²⁶ A u šesti mesec posla Bog anđela Gavrila u grad galilejski po imenu Nazaret

²⁷ K devojci isprošenoj za muža, po imenu Josifa iz doma Davidovog; i devojci beše ime Marija.

²⁸ I ušavši k njoj anđeo reče: Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama.

²⁹ A ona, videvši ga, poplaši se od reči njegove i pomisli: Kakav bi ovo bio pozdrav?

³⁰ I reče joj anđeo: Ne boj se, Marija! Jer si našla milost u Boga.

³¹ I evo zatrudnećeš, i rodićeš Sina, i nadeni Mu ime Isus.

³² On će biti veliki, i nazvaće se Sin Najvišega, i daće Mu Gospod Bog presto Davida oca Njegovog;

³³ I carovaće u domu Jakovljevom vavek, i carstvu Njegovom neće biti kraja.

³⁴ A Marija reče anđelu: Kako će to biti kad ja ne znam za muža?

³⁵ I odgovarajući anđeo reče joj: Duh Sveti doći će na tebe, i sila Najvišeg oseniće te; zato i ono što će se roditi biće sveto, i nazvaće se Sin Božji.

³⁶ I evo Jelisaveta, tvoja tetka, i ona zatrudne sinom u starosti svojoj, i ovo je šesti mesec njoj, koju zovu nerotkinjom.

³⁷ Jer u Boga sve je moguće što kaže.

³⁸ A Marija reče: Evo sluškinje Gospodnje; neka mi bude po reči tvojoj. I anđeo otide od nje.

³⁹ A Marija ustavši onih dana, otide brzo u gornju zemlju, u grad Judin.

⁴⁰ I uđe u kuću Zarijinu, i pozdravi se s Jelisavetom.

⁴¹ I kad Jelisaveta ču čestitanje Marijino, zaigra dete u utrobi njenoj, i Jelisaveta se napuni Duha Svetog,

⁴² I povika zdravo i reče: Blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje.

⁴³ I otkud meni ovo da dođe mati Gospoda mog k meni?

⁴⁴ Jer gle, kad dođe glas čestitanja tvog u uši moje, zaigra dete radosno u utrobi mojoj.

⁴⁵ I blago onoj koja verova, jer će se izvršiti šta joj kaza Gospod.

⁴⁶ I reče Marija: Veliča duša moja Gospoda;

⁴⁷ I obradova se duh moj Bogu Spasu mom,

⁴⁸ Što pogleda na poniženje sluškinje svoje; jer gle, odsad će me zvati blaženom svi naraštaji;

⁴⁹ Što mi učini veličinu silni, i sveto ime Njegovo;

⁵⁰ I milost je Njegova od koljena na koljeno onima koji Ga se boje.

⁵¹ Pokaza silu rukom svojom; razasu ponosite u mislima srca njihovih.

⁵² Zbaci silne s prestola, i podiže ponižene.

⁵³ Gladne napuni blaga, i bogate otpusti prazne.

⁵⁴ Primi Izrailja, slugu svog, da se opomene milosti.

⁵⁵ Kao što govori ocima našim, Avraamu i semenu njegovom doveka.

⁵⁶ Marija pak sedi s njom oko tri meseca, i vrati se kući svojoj.

⁵⁷ A Jelisaveti dođe vreme da rodi, i rodi sina.

⁵⁸ I čuše njeni susedi i rodbina da je Gospod pokazao veliku milost svoju na njoj, i radovahu se s njom.

⁵⁹ I u osmi dan dođoše da obrežu dete, i hteše da mu nadenu ime oca njegovog, Zarija.

⁶⁰ I odgovarajući mati njegova reče: Ne, nego da bude Jovan.

⁶¹ I rekoše joj: Nikoga nema u rodbini tvojoj da mu je takvo ime.

⁶² I namigivahu ocu njegovom kako bi on hteo da mu nadenu ime.

⁶³ I zaiskavši daščicu, napisa govoreći: Jovan mu je ime. I začudiše se svi.

⁶⁴ I odmah mu se otvoriše usta i jezik njegov i govoraše hvaleći Boga.

⁶⁵ I uđe strah u sve susede njihove; i po svoj gornjoj Judeji razglasi se sav ovaj događaj.

⁶⁶ I svi koji čuše metnuše u srce svoje govoreći: Šta će biti iz ovog deteta? I ruka Gospodnja beše sa njim.

⁶⁷ I Zarija otac njegov napuni se Duha Svetog, i prorokova govoreći:

⁶⁸ Blagosloven Gospod Bog Jakovljev što pohodi i izbavi narod svoj,

⁶⁹ I podiže nam rog spasenja u domu Davida sluge svog,

⁷⁰ Kao što govori ustima svetih proroka svojih od veka

⁷¹ Da će nas izbaviti od naših neprijatelja i iz ruku svih koji mrze na nas;

⁷² Učiniti milost ocima našim, i opomenuti se svetog zaveta svog,

⁷³ Kletve kojom se kleo Avraamu ocu našem da će nam dati

⁷⁴ Da se izbavimo iz ruku neprijatelja svojih, i da mu služimo bez straha,

⁷⁵ I u svetosti i u pravdi pred Njim dok smo god živi.

⁷⁶ I ti, dete, nazvaćeš se prorok Najvišega; jer ćeš ići napred pred licem Gospodnjim da Mu pripraviš put;

⁷⁷ Da daš razum spasenja narodu njegovom za oproštenje greha njihovih,

⁷⁸ Po dubokoj milosti Boga našeg, po kojoj nas je pohodio istok s visine;

⁷⁹ Da obasjaš one koji sede u tami i u senu smrtnom; da uputiš noge naše na put mira.

⁸⁰ A dete rastijaše i jačaše duhom, i beše u pustinji dotle dok se ne pokaza Izrailju.