1
I treći dan dođe David sa svojim ljudima u Siklag, a Amalici behu udarili na južnu stranu i na Siklag, i razvalili Siklag i ognjem ga spalili.
2
I behu zarobili ženskinje koje beše onde, i malo i veliko; ali ne behu ubili nikoga, nego ih behu odveli i otišli svojim putem.
3
I kad David dođe sa svojim ljudima u grad, a to grad spaljen ognjem, i žene njihove i sinovi i kćeri njihove zarobljene.
4
I podiže David i narod koji beše s njim glas svoj, i plakaše dokle većne mogoše plakati.
5
I obe žene Davidove zarobiše se, Ahinoama iz Jezraela i Avigeja iz Karmila, žena Navalova.
6
I David beše na muci velikoj, jer narod govoraše da ga zaspu kamenjem; jer žalostan beše sav narod, svaki za sinovima svojim i za kćerima svojim; ali se David ohrabri u Gospodu Bogu svom.
7
I reče David Avijataru svešteniku sinu Ahimelehovom: Uzmi oplećak za me. I uze Avijatar oplećak za Davida.
8
I upita David Gospoda govoreći: Hoću li poterati tu četu? Hoću li je stignuti? A Gospod mu reče: Poteraj, jer ćeš zacelo stignuti i izbavićeš.
9
I pođe David sa šest stotina ljudi što behu s njim, i dođoše do potoka Vosora; i onde ostaše jedni.
10
A David sa četiri stotine ljudi potera dalje, a dvesta ljudi osta, koji sustaše te ne mogoše preći preko potoka Vosora.
11
I nađoše jednog Misirca u polju, i dovedoše ga k Davidu, i dadoše mu hleba da jede i vode da pije,
12
I dadoše mu grudu smokava i dva grozda suva. I pojedavši oporavi se, jer tri dana i tri noći ne beše ništa jeo niti vode pio.
13
Tada mu reče David: Čiji si ti? I odakle si? A on reče: Ja sam rodom Misirac, sluga jednog Amalika, a gospodar me ostavi, jer se razboleh pre tri dana.
14
Udarismo na južnu stranu heretejsku i na Judinu i na južnu stranu Halevovu, i Siklag spalismo ognjem.
15
A David mu reče: Bi li me mogao odvesti k toj četi? A on reče: Zakuni mi se Bogom da me nećeš pogubiti ni izdati u ruke mom gospodaru, pa ću te odvesti k toj četi.
16
I odvede ga; i gle, oni se behu raširili po svoj zemlji onoj jedući i pijući i veseleći se velikim plenom koji zapleniše iz zemlje filistejske i iz zemlje Judine.
17
I David ih bi od večera do večera drugog dana, te niko ne uteče, osim četiri stotine mladića, koji sedavši na kamile pobegoše.
18
I tako izbavi David sve što behu uzeli Amalici, i obe žene svoje izbavi David.
19
I ništa ne izgubiše, ni malo ni veliko, ni sinove ni kćeri, ni šta od plena i od svega što im behu uzeli; sve povrati David.
20
Takođe uze David i ostale sve ovce i volove, koje goneći pred svojom stokom govorahu: Ovo je plen Davidov.
21
I kad se vrati David k onim dvesta ljudi koji behu sustali te ne mogaše ići za Davidom, i koje ostavi na potoku Vosoru, iziđoše na susret Davidu i narodu koji beše s njim. I David pristupivši k narodu pozdravi ih.
22
Tada progovoriše svi zli i nevaljali ljudi između onih koji su išli s Davidom, i rekoše: Što nisu išli s nama, zato da im ne damo od plena koji izbavismo, nego svaki ženu svoju i sinove svoje neka uzmu, pa nek idu.
23
Ali David reče: Nemojte tako činiti, braćo moja, s onim što nam je dao Gospod koji nas je sačuvao i dao nam u ruke četu koja beše izašla na nas.
24
I ko će vas poslušati u tome? Jer kakav je deo onom koji ide u boj takav je i onom koji ostane kod prtljaga; jednako treba da podele.
25
Tako bi od tog dana unapredak, i to posta uredba i zakon u Izrailju do danas.
26
I kad dođe David u Siklag, posla on plena starešinama Judinim, prijateljima svojim, govoreći: Evo vam dar od plena neprijatelja Gospodnjih;
27
Onima u Vetilju, i onima u Ramotu na jugu, i onima u Jatiru,
28
I onima u Aroiru, i onima u Sifmotu, i onima u Estemoji,
29
I onima u Rahalu, i onima u gradovima jerameilskim, i onima u gradovima kenejskim,
30
I onima u Ormi, i onima u Hor-Asanu, i onima u Atahu,
31
I onima u Hevronu i po svim mestima u koja je dolazio David s ljudima svojim.
