10227. Bogati da ne da više, a siromah da ne da manje od pola sikla, kad daju prilog Jehovi. Da ovo označava da svi, ma kakvi da su, treba da tako pripisuju Gospodu sve stvari istine od dobra, vidi se iz značenja bogate osobe, što označava onoga koji obiluje istinama i dobrima, kao i njihovim poznavanjem, o čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja siromašne osobe, što označava onoga ko ne obiluje ovim stvarima, a o čemu ćemo uskoro govoriti; i iz značenja ne davati više ili manje, što označava sve podjednako; i iz značenja pola sikla, što su sve stvari istine od dobra, vidi br. 10221; i iz značenja davati Jehovi, što znači pripisivati Gospodu, jer Jehova u Reči označava Gospoda, vidi šta je navedeno, br. 9373. Iz ovih je stvari očito da se bogatom osobom , koja da ne da više , a siromašna osoba manje nego pola sikla Jehovi, da se označava da ma kakvi da su, treba da pripisuju podjednako sve stvari istine od dobra Gospodu.

Ovde je slučaj ovakav: svi imaju moć da shvataju i da budu mudri, ali neki su manje mudri od drugih zato što ne pripisuju sve što pripada inteligenciji, to jest, svu istinu i dobro Gospodu. Oni koji pripisuju sve Gospodu mudriji su od ostalih, jer sve stvari koje pripadaju istini i dobru, koje čine mudrost, ulivaju se iz neba, to jest, od Gospoda tamo. Pripisivanje svega Gospodu čini da se čovek otvara iznutra prema nebu, jer ovo ga vodi da prizna da ništa od istine i dobra nije od njega; jer koliko to čini, toliko odstupa ljubav prema sebi, a u isto vreme odlazi i mrkla tama koja potiče od obmana i zala; a toliko ulazi u nevinost, i u ljubav i veru prema Gospodu; a kao rezultat on se povezuje sa Božanskim; a influks i prosvetlenje slede. Iz svega ovoga je očito zašto je neko mudriji a drugi manje mudar, kao i to zašto bogati da ne daje više nego siromašni; jer svi oni imaju podjednaku moć da rastu u mudrosti.

Pod moći da se raste u mudrosti ne označava se moć razmišljanja o istinama i dobrima od znanja, niti na moć da čovek potvrdi sve što mu se dopada, nego da se uočava šta je istinito i dobro, da se bira ono što je pogodno, i da se koristi za ostvarenje svrha u životu. Oni koji pripisuju sve stvari Gospodu, oni razaznaju i biraju a tako isto i primenjuju; dok oni koji ovo ne čine, to pripisuju sve seb amima, i oni su vešti u umovanju o istinama i dobrima, i govore samo ono što su stekli od drugih, i to ne iz razuma, nego iz memorije. Pošto ne mogu da vide istinu iznutra, oni su izvan nje, i potvrđuju sve što primaju, bilo da je istinito ili lažno. Oni koji su sposobni da ovo čine sa više učenosti jer imaju znanje iz nauka, za te svet misli da su mudriji od ostalih; međutim, što više pripisuju sebi, to jest, što više vole ono što sami misle od sebe, to su više ludi, jer potvrđuju obmane više nego istine, a zla više nego dobra. Jer takvim osobama izvor svetlosti su obmane i prividi sveta, a to je njihovo vlastito svetlo, koje se naziva prirodnim svetlom, a koje je odvojeno od svetlosti neba; a ovo svetlo, kada se odvoji od istina i dobara neba, samo je mrkli mrak.

Da bogatstva i obilje označavaju ono što se odnosi na inteligenciju i mudrost, a stoga i na poznavanje istine i dobra, nazvano duhovnim bogatstvom i obiljem, jasno je iz odlomaka u Reči gde se imenuju; kao kod Isaije,

Tada ću obići plod ohologa srca cara Asirskoga, jer reče: krepošću ruke svoje učinih i mudrošću svojom, jer sam razuman i; i premestih međe narodima i blago njihovo zaplenih i kao junak oborih stanovnike. I ruka moja nađe kao gnezdo bogatstvo u naroda (Isaija 10:12-14. Predmet o kome se ovde govori u unutrašnjem smislu su oni koji se uzdaju u vlastitu inteligenciju i veruju da istinska mudrost ne dolazi od neba, nego od njih samih. Car Asirski označava umovanje; u ovome slučaju, od svoje vlasitite inteligencije, br. 1186; otuda zapleniti blago i bogatstvo naroda je razrušiti one stvari koje se odnose na istinu od inteligencije i mudrosti. Ponovo, Proroštvo na stoci južnoj: odneće blago svoje kamilama na grbama u Egipat (Isaija 30:6, 7). Stoka južna označava one koji su unutar Crkve, stoga u svetlosti istine od Reči, ali koji čitaju Reč samo radi znanja , a ne radi svrha u životu; jer jug označava tamo gde je svetlost istine, stoga gde je Reč, br. 3195, 3708, 5672, 9642; magare označava znanje, a kamila označava isto. Da magare ima ovo značenje, vidi br. 5492, 5741, 7024; tako isto i kamila, br. 3048, 3071, 3145, 4516; a tako i Egipat, vidi što je navedeno, br. 9391.

Da ova proroštva treba razumeti u unutrašnjem smislu, vidi se iz toga što bez toga niko ne bi znao na šta se misli pod južnom stokom , i nošenjem blaga na grbama kamila, u Egipat. Ponovo, kod istoga proroka, I daću ti blago tajno i bogatstvo sakriveno, da poznaš da sam ja Jehova (Isaija 45:3. ; gde tajno blago i bogatstvo sakriveno ozačavaju one stvari koje se odnose na nebesku inteligenciju i mudrost, koji su sakriveni od prirodnog čoveka. I kod Jeremje,

Greh je Judin zapisan gvozdenom pisaljkom. Goro s poljem, daću imanje tvoje, sve imanje tvoje daću da se razgrabi Jeremija 17:1, 3). Juda se naziva gorom s poljem, jer je Juda bi eprezentativ nebeske Crkve; jer gora označava ljubav nebeske Crkve, br. 6435, a polje označava Crkvu, br. 2971, 3766, 7502, 9295; bogatstvo i blago koje će biti dato kao plen, označava sve istine i dobra Crkve, koja će se rasuti. Ponovo, Jer što se uzdaš u svoja dela i u blago svoje, za to ćeš se i ti uzeti Jeremija 48:7. ; blago i u ovome odlomku označava doktrinarne postavke i znanje Crkve. Ponovo, Mač na konje njegove, i na svu mešavinu što je usred njega; mač na blago njegovo, i ragrabiće se. Suša na vode njegove, i usahnuće Jeremija 50:37, 38). Ove su reči usmerene protiv Haldejaca, kojima se označavaju oni koji se drže spoljašnjeg bogoštovanje bez unutrašnjeg, stoga one koji ustima ispovedaju istine Reči, ali u srcu ih poriču; mač označava obmanu koja se bori protivu istina, br. 2799, 4499, 327, 5321; konji označavaju Intelektualno, br. 2760-2762, 3217, 8294; kola označavaju stvari koje se odnose na doktrinu (nauk), br. 5321, 8215; blago koje će biti razgrabljeno označava istine i dobra Crkve koja će se izokrenuti i nestati kroz primenu na zla ljubavi prema sebi i svetu; suša na vodi, nedostatak i rasipanje istina vere; da voda označava istine vere, vidi br. 2702, 3058, 8568, 9323).

Ko ne može da vidi da doslovni smisao ne daje pravo značenje ovih reči?

Jer šta ima veze sa svetošću Crkve, ili neba, u ovim izrazima, i kakav je to u njima smisao, da će mač ići protivu konja, protivu kola, protivu izmešane gomile, protivu blaga, i da će biti suša na vodi koja će se isušiti? Iz ovoga i drugih odlomaka Reči, može se stoga videti da postoji duhovni smisao, različit od prirodnog, u svakom izrazu, i da se Reč bez toga smisla ne može nazivati svetom, i da se u mnogim odlomcima ne može razumeti. Ponovo, kod Jeremije,

O Babele, koji ležiš kraj vode velike i imaš mnogo blaga! Jeremija 51:13. ; Babel označava one koji imaju Reč, pa stoga i sva dobra i istine Crkve, ali koji ih koriste za ljubav prema sebi, i koji ih tako oskrvnjuju, br. 1326. Ovo je tako isto bilo predstavljeno carem Vavilonskim koji je uzeo sve posude hramovske koji su bilie zlatne i srebrene, i da je pio iz njih, i da je slavio bogove zlatne i srebrne (Danilo 5:2-4 i sledeći stihovi); otuda se za Babel kaže da sedi (stanuje) na mnogim vodama, i da je pun blaga. Vode označavaju istine, a u obrnutom značenju obmane, br. 2702, 3958, 8568, 9323. Ovo je dalje opisano u Otkrovenju, gde se blaga Vavilona, koja se nazivaju trgovinom, i nabrajaju (pogl. XVIII.). I kod Jezekilja,

Evo, ja ću dovesti na Tir Navukodonosora cara Vavilonskoga sa severa; koji će kopitama svojih konja gaziti po ulicama tvojim; popleniće blago i opleniti trg tvoj Jezekilj 26:7? 26:12). Tirom se označava Crkva u pogledu poznavanja dobra i istine, br. 1201; Navukodonosorom, carem Vavilonskim, koji će svetogrditi i pustošiti (br. 1327), a što je slučaj kad istine i dobra Crkve služe kao sredstva da se povlađuje zlima ljubavi prema sebi i svetu, preko krivih primena; je takvom slučaju zla tih ljubavi su unutra u srcu, dok su svete stvari Crkve na usnama; kopita konja označavaju najviše prirodne stvari koje su poznavanja , ali samo u memoriji, br. 7729, a ulice [označavaju] istine vere , br. 2336; blago i trgovina označavaju poznavanja dobra i istine.

Zato što se Tirom označavaju poznavanja dobra i istine, br. 1201, stoga se tamo gde se u Reči o Tiru govori, tu se govori i o trgovini i bogatstvu, kao kod istoga proroka, Tarsis (Tir) trgovaše s tobom mnogim svakojakim blagom: sa srebrom, i gvožđem, s kositrom, i s olovom Sinovi Dedanovi (Damaskus) su s tobom trgovali mnogim blagom, tako si obogatio careve zemaljske Jezekilj 27:1 do kraja). Ponovo, Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim, i nasuo si zlata i srebra u riznice svoje Jezekilj 28:4? 28:5); predmet je i ovde Tir, što jasno pokazuje, da se bogatstvom i blagom u Reči označava duhovno bogatstvo i blago, a to su poznavanja dobra i istine, a koja su sredstava preko koji se dolazi do mudrosti. Tako isto i kod Zaharije,

I Tir sagradi sebi grad, i sabra srebra kao praha, i zlata kao kala po putu. Gle, Gospod će ga oterati, i svrći u more silu njegovu Zaharija 9:3, 4). I kod Davida,

Sva je ukrašena kći careva iznutra, haljina joj je zlatom iskićena (Psalam 45:13). U ovome se odlomku opisuje Crkva u pogledu osećanja za istinu, i naziva je carskom kćeri, br. 2362, 3963, 466, 6148; pa se kaže da će kći careva nuditi dar, i da će bogati tražiti tvoju milost, gde bogati označavaju one koji obiluju u istinama i dobrima. I kod Osije,

Baš se obogatih, i stekoh blago Osija 12:8, 9); ovde se sa obgatiti se, i steći blago, označava da se obogatio ne svetskim nego nebeskim blagom i bogatstvom; jer se Efraimom označava Intelektualno Crkve, koje je prosvetljeno kad se čita Reč, br. 5354, 6222, 6238, 6267. I u Otkrovenju, Anđelu crkve u Laodikiji, jer govoriš: bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem ; a ne znaš da si nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go. Savjetujem te da kupiš u mene zlata žeženoga u ognju, da se obogatiš, u bele haljine da se obučeš Otkrivenju 3:17, 18). Predmet o kome se govori je Crkva koja čini da je jedino što se odnosi na Crkvu, da su to gola poznavanja , pa se sama uzdiže pred drugima, iako su poznavanja samo sredstva kojima se popravlja i usavršava život. Stoga , onaj koji ih poseduje, a bez života u skladu s njima, taj je siromah, nevoljan, potrebit, slep, i go. Kupiti zlato prečišćeno (žeženo u ognju) označava sebi priskrbiti ono što je istinski dobro od Gospoda, a bele haljine označavaju sebi pribaviti od Gospoda stvarne istine od toga dobra. Da zlato označava dobro ljubavi, vidi ono što je navedeno, br. 4545, 5245, 9814, 9952. I kod Jeremije,

I, Jehove, dajem svakome prema putovima njegovijem i po plodu dela njegovijeh. Kao što jarebica leži na jajima, i ne izleže, tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom, u polovini dana svojih ostaviće ga, i najposle će biti lud Jeremija 17:10, 11).

Predmet o kome se ovde govori su oni koji sebi stiču poznavanja ne gledajući na to kako da se obogate, to jest, kako bi gomilali znanja, iako bi trebalo da svoje usluge usmere ka životu; to je ono što je označeno jarebicom, ali koja ne izleže, i bogaćenjem ali ne razumom (nego s nepravdom). I kod Luke,

Tako dakle svaki od vas koji se ne odrekne svega što ima, ne može biti moj učenik Luka 14:33. Onaj ko ne zna da bogatstvo, u unutrašnjem smislu, označava duhovno bogatstvo i blago, a to su znanja iz Reči, taj doista misli da treba da se liši svega bogatstva da bi bio spasen. Ali to nije značenje ovih reči, jer blago ovde označava sve što čovek stekne pomoću svoje vlastite inteligencije; jer niko ne može da bude mudar od sebe, nego samo od Gospoda. Stoga, odreći se svoga bogatstva je ne pripisivati sebi ništa od inteligencije i mudrosti; a ko ovo ne zna, taj ne može da prima pouku od Gospoda, niti da bude Njegov učenik. Zato što se posedom, bogatstvom, obiljem, srebrom, i zlatom, označavaju stvari inteligencije i mudrosti, stoga se carstvo nebesko upoređuje sa blagom sakrivenim u polju (Mateja 13:44); stoga se kaže da ne sabiraju sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gdje lupeži potkopavaju i kradu. Jer gde je vaše blago, tamo je i srce vaše (Mateja 6:19-21; Luka 12:33, 34). Oni koji ne znaju da se pod bogatašem misli na onoga ko poznaje istinu i dobro, to jest, na onoga ko ima Reč, a da se pod siromahom misli na onoga ko nema tih znanja, ali koji ih želi, taj mora da misli da se bogatim označava onaj ko ima a koji je obučen u purpur i u tanko platno, a pod siromahom da se označava čovek koje je ležao pred njegovim vratima (Luka XVI), da se tu misli na bogatog čoveka i siromašnog u skladu s običnim začenjem ovih izraza, iako se tu bogatašem označava Jevrejska nacija , koja je imala Reč; pupurom, u koji je bio obučen bogataš, označava se ono što je dobro, br. 9467; dok se siromahom, koji je ležao pred vratima, označavaju oni koji su izvan Crkve, i koji nemaju Reč, a žele [da imaju] istine i dobra neba i Crkve. Stoga je očito da se bogatašem označavaju oni koji imaju Reč, stoga Božanske Istine; kao i u proročkim rečima Marijinim kod Luke,

Bog napuni gladne blaga, a bogate otpusti prazne Luka 1:53. Gladni u ovome odlomku označavaju one koji se na drugim mestima nazivaju siromašnim, to jest one koji nemaju hleba i vode, a koji su stoga gladni i žedni, ili koji ne znaju šta je dobro i istinito, ali to žele da znaju. Hlebom i vodom se , u Reči, označava dobro i istina, br. 9323; a gladovanjem i žeđi označava se želja za ovakvim stvarima. Takvi su označeni siromasima i na drugim mestima, kao kod Luke,

Blago siromašnima, jer je njihovo carstvo nebesko; blago onima koji gladuju, jer će se nasititi Luka 6:20, 21).

Ponovo, Gospodar reče slugi da ide po ulicama i stazama grada, i da dovede siromašne, kljaste, i koji hramaju, kao i slepe Luka 14:21. Ponovo, Siromašnima s ropoveda dobra vest Luka 7:22. I kod Mateje,

Siromašni slušaju dobru vest Mateju 11:5. I kod Isaije,

I prvenci siromaški nahraniće se, i ubogi će počivati bez straha (Isaija 14:30. Ponovo, I potrebiti će se veoma radovati u Svecu Izrailjevom (Isaija 29:19. I kod Sofonije,

I ostaviću u tebi narod nevoljan i siromašan, i oni će se uzdati u ime Jehovino, i oni će ležati, i ne će biti nikoga da ih plaši Sofonija 3:12? 3:13). I kod Isaije,

Siromahe i uboge, koji traže vode, a nje nema, kojima je jezik osušen od žeđi, ja, Jehova, ne ću ih ostaviti. I otvoriću reke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju ću obratiti u jezero vodeno (Isaija 41:17, 18). Siromašni i potrebiti koji traže vode su oni koji žele saznanja o dobru i istini; voda označava istinu; želja se opisuje njihovim jezikom koji se suši od žeđi; a obilje koje će primiti opisuje se rekama koje će poteći na bregovma i izvorima u dolinama.

Iz svega ovoga se dalje vidi da se nebeske stvari, a koje su istine vere i dobra ljubavi, da se označavaju zemaljskim stvarima, kao što su vode, reke na bregovima, izvori u dolinama, i da su ovi potonji izrazi doslovni smisao Reči, a prethodni da su duhovni, i da je Reč zbog ovoga smisla Božanska, a bez njega nije Božanska. Značenje bogatstva i obilja, koji označavaju one stvari koje se odnose na inteligenciju i mudrost, dolazi tako isto od korespondencija; jer u nebu među anđelima sve izgleda da sjaji, kao da je zlato, srebro, i drago kamenje, zato što su oni (anđei) u inteligenciji od istine i u mudrosti od dobra; jer se unutrašnja stanja anđela na taj način prikazuju pogledu zbog korespondencije. Tako isto, kod duhova koji su ispod neba, postoje bogatstva, u izgledu, u skladu s njihovim stanjima primanja istine i dobra od Gospoda.

9642. [Načini] dasaka za šator, dvadeset dasaka na južnoj strani [premajugu]. Da ovo označava čak i u njegovo unutrašnje i najdublje stvari gde je istina u svetlosti, vidi se iz značenja dasaka za šator, što je dobro koje podupire (podržava) nebo (vidi br. 9634); iz značenja strane (ugla), kada se kaže o stranama sveta, što je gde je to stanje istaknuto i označeno stranom [sveta] (o čemu u onome što sledi); i iz značenja južne strane prema jugu, što su unutrašnje i najdublje stvari gde su istine u svetlosti; jer se jugom označava stanje svetosti, što je stanje inteligencije od istina, pa stoga jedno unutrašnje stanje; jer svetlost ( a sasvetlošću inteligencija i mudrost) u nebima, se pojačava [kad se ide] prema više unutrašnjim stvarima; dok dalje od ovih , istina je u senci, koje je stanje istine označeno severom. Iz ovoga tada sledi da se sa na južnoj strani prema jugu označava [da to ide] sve do unutrašnjih i najdubljih stvari gde je istina u svetlosti.

[2] Isto je označeno jugom i podnevom kod Isaije: Kazaću sjeveru: daj, i jugu: ne brani; dovedi sinove moje iz daleka i kćeri moje iz krajeva zemaljskih (Isa. (43:6). U ovome odlomku govori se o jednoj novoj crkvi; kaži sjeveru, označava [kazati] onima koji su u tami ili u neznanju o istinama vere, a to su narodi izvan crkve; kazati jugu, označava [kazati] onima koji su u svetlosti od poznavanja dobra i istine, a to su oni koji su unutar crkve; stoga se ovim drugima kaže da ne brane, a prvima da daju.

[3] Kod Jezikilja: Okreni lice svoje prema jugu, i pokaplji prema jugu, i prorokuj na šumu u južnom polju. I reci šumi južnoj: čuj riječ Jehovinu: evo, ja ću raspaliti u tebi oganj koji će proždrijeti u tebi svako drvo zeleno i svako drvo suho; plamen razgorjeli ne će se ugasiti, i izgorjeće od njega sve od juga do sjevera. Okreni lice svoje prema Jerusalimu, pokaplji prema svetijem mjestima, i prorokuj protiv zemlje Izrailjeve. (Jezekilj 21:2-4? 21:7). Jugovde označava one koji su u svetlosti istine iz Reči, to jest one koji pripadaju crkvi, ali koji su u obmanama koje potvrđuju smislom slova Reči, koje otvaraju na pogrešan način; zbog čega se kaže šuma u južnom polju, i šuma južna. Šuma označava ono gde vladaju sećanja-znanja; dok vrt, gde vlada istina. Iz ovoga je jasno šta je označeno s okrenuti live prema jugu i pokapati [reči] prema jugu, i sa prorokovati na na šumu poljsku na jugu; a posle s okrenuti lice prema jerusalimu, i pokapati prema svetim mjestima čime se označavaju stvari koje pripadaju crkvi.

[4] Kod Isaije: I ako otvoriš dušu svoju gladnome, i nasitiš dušu nevoljnu: tada će zasjati u mraku vidjelo tvoje i tada će mrkla tama tvoja biti kao podne (Isa. (58:10); gde tama i mrkla tama označavaju neznanje istine i dobra; dok vidjelo i podne označavaju njihovo razumevanje. Ponovo: Učini vijeće, narode, učini sjen u po dne kao noć, zakloni izgnane, nemoj izdati bjegunca (Isa. (16:3); gde u po dne označava u svetlosti istine.

Kod jeremije: Spremite rat na kćer Sionsku, ustanite da udarimo na jug [u po dne). Teško nama, jer dan naže, i sjene večernje oduljaše (Jer. 6:4); gde ustanimo da idemo na jug označava protivu crkve, u kojoj je istina u svetlosti iz Reči.

Kod Amosa: Učiniću da da sunce zađe u po dne, i pomračiću zemlju za bijela dana (Amos 8:9); označavajući gašenje svetlosti istine iz Reči.

[5] Kod Davida: Nećeš se bojati strahote noćne, strijele koja leti danju, pomora koji ide po mraku, bolesti, koja u po dne mori (Psalam 91:5-6); strahota noćna označava obmane od zla kojesu iz pakla; strijela koja leti danju, obmanu koja se otvoreno uči (naučava); bolest koja u po dne mori, zlo u kojmu se otvroreno živi, čime se razara istina tamo gde ona može da bude u svetlosti iz Reči.

[6] Ponovo: Breme (prorokuj) opustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako će doći iz pustinje, iz zemklje strašne (Isa. ( ?). I jarac posta vrlo velik; a kada osili, slomi se veliki rog, i mjesto njega narastoše znamenja četiri roga prema četiri vjetra nebeska. I iz jednoga od njih izide jedan rog malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji. I naraste dori do vojske nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i od zvijezda, i pogazi ih (Danilo 8:8-10). Predmet o kome se ovde govori je stanje buduće crkve, pa se pretskazujeda će crkva nestati zbog nauka (doktrine) o veri odvojenoj od dobra ljubavi prema bližnjem; jarac vrlo velikioznačava veru (br. 4169, 4769); rog koji raste prema jugu označava moć obmane protivu istina; prema istoku označava protivu dobara; prema krasnoj zemlji označava protivu crkve; do vojske nebeske , označava protivu svih dobara i istina neba; oboriti na zemlju neke od vojske nebeske i odzvijezda, označava razoriti ova dobra i istine, pa i sama znanja dobra i istine (br. 5697).

[7] Kod istoga proroka opisuje se rat između južnoga cara i severnoga cara (pogl. 11), pa se južnim carem označava svetlost istine iz Reči, dok se severnim carem označava umovanje od sećanja-znanja o istinama; [označavaju se] i promene kroz koj rolazi ta crkva dok ne nestane, što se opisuje raznim događajima toga rata.

[8] Pošto je jug označavao istinu u svetlosti, bilo je naloženo Rubinovom, Simeonovom, i Gadovom plemenu da se utabore nasprem juga (Brojevi 2:10-15); taborenje pretstavlja postavljanje u red svih stvari u nebima u skladu s istinama i dobrima vere i ljubavi (vidi br. 4236, 8103, 8193, 8196); sa dvanaest plemana koja su se utaborila, ozančavale su se sve istine i dobra u kompleksu (br. 3858, 3862, 7891, 7996, 7997); plemenom Rubinovim bila je označena istina vere u doktrini (br. 3861, 3866, 5542); plemenom Simeonovim (Šimunovim), proizlazeće istina vere u životu (br. 3858, 3862, 4497, 4503, 5482); dok se plemenom Gadovim označavaju dela od tih istina (br. 6404-6405). Ovo pokazuje zašto su se ova plemena utaborila naspram jugu; jer sve stvari istine, to jest, vere, pripadaju jugu, jer pripadaju svetlosti.

[9] Iz svega ovoga sada se vidi šta je označeno južnom stranom, naime, ono gde je stanje istine u svetlosti. Jer se sva stanja dobra ljubavi i istine vere ozačavaju četirima stranama zemlje – stanja dobra ljubavi istočnom stranom, i zapadnomstranom, a stanja vere južnom stranom, i severnom stranom. Na sličan način [šta je označeno] sa četiri vjetra u ovom odlomcima: I po tom vidjh četiri anđela gdje stoje na četiri ugla (četiri strane) zemlje, i drže četiri vjetra zemaljska, da ne duše vjetar na zemlju (Otkr. 7:1). I izići će da vara narode posva četiri kraja zemlje (Otkr. 20:8). I poslaće anđele svoje s velikijem glasom trubnijem; i sabraće izbrane njegove od četiri vjetra, i od kraja do kraja nebesa. (Mateja 24:31). Tada mi reče: prorokuj duhu, prorokuj, sine čovječiji, i reci duhu: ovako veli Jehova Gospod: od četiri vjetra dođi, duše, i duni na ove pobijene da ožive. (Jezekilj 47:9).

[10] Pošto se ovim vjetrovima, to jest, ovim krajevima, bile označene sve stvari dobra i istine, stoga sve stvari neba i crkve, a hramom se označavalo nebo ili crkva, stoga je bilo uobičajeno od drevnih vremena postaviti hram u pravcu istoka i zapada. Jer istokom se označavalo dobro ljubavi kada ustaje, a zapadom, dobro ljubavi kada zalazi. Ovo ima poreklo u reprezentacijama u koje su bili upućeni drevni koji su pripadali crkvi.