9144. I naiđe (uhvati) na trnje. Da ovo označava koje ako stignu do obmana, vidi se iz značenja naiđe (uhvati), kada se kaže o gnevu koji potiče od osećanja zla, što je uhvatiti (zahvatiti), pa stoga i zapaliti; i iz značenja trnja, što su obmane (o kojima u onome što sledi). Prvo će se nešto reći o tome kakav je ovo slučaj. Ljubavi u čoveku su vatre njegovog života (vidi br. 9055). Te ljubavi, koje su ljubav prema sebi i svetu, su vatre koje izgaraju dobra i istine koje pripadaju samome životu. Ove vatre čine život čovekove volje, a svetlost od ovh vatri čini život njegovog razuma. Sve dok se vatre zla drže zatvorene u volji, razum je u svetlosti, pa je stoga u stanju da opaža dobro i istinu. Ali kada ove vatre bace svoje svetlo u razum, onda se prethodna svetlost izgubi, i čovek je u tami u pogledu opažanja dobra i istine, i to u srazmeri u kojoj se ljubavi prema sebi i svetu povećavaju; dok na krajuove ljubavi zaguše i ugase svu istinu, skupa sa svim dobrom.

[2] Kada su ove ljubavi napadnute, tada vatra iz volje izbija i ulazi u razum, i tamo zapali vatru. Ta se vatra naziva gnevom. Otuda kad je gnevan, za čoveka se kaže da se zagrejao, ili zapalio, ili da je u plamenu. Ovaj plamen napada istine i dobra koja su u razumu, i ne samo da ih sakriva nego ih i izgori; i (ovo je tajna) kad ova zla vatra izbije iz volje u razum, ovaj se zatvara prema gore a otvara prema dole; to jest, zatvara se tamo gde gleda prema nebu, a otvara se gde gleda prema paklu. Zbog toga sledi to da kada se zao čovek upali gnevom, zla i obmane se ulivaju, koje gore kao plamen. Slučaj je kao da opekotinom (vatrom, febrom) u telu, koja, ako se dodirne vrhom igle, odmh se zgrči i zatvori, i tako spreči da povreda ne prodre dalje i napadne život u njegovim počecima. Pored toga, kada se obmana pokaže vidu, ona izgleda kao naoštrena (prim. prev. Autor vjerovatno ima na umu ono što se vidi u duhovnom svetu, kada se govori o obmani).

[3] Stanje zloga čoveka, kada je gnevan, slično je dimu, koji se , kad mu se približi vatra, zapali u plamen; jer zla obmana u razumu je kao dim; a gnev je kao plamen zapaljenog dima. Među njima postoji i korespondencija, pa stoga u Reči dim označava ono što je lažno; a njegov plamen označava gnev; kao kod Davida: Dim je izbijao iz nozdrva njegovijeh, i oganj iz usta njegovijerh; ugljevlje je gorelo u njemu (Psalam 18;5?). I kod Isaije: jer će se razgorjeti bezbožnost kao oganj, koji sažiže čkalj i trnje, pa upali gustu šumu, i otide u dim visoko. Od gnjeva Jehove nad vojskama zamračićese zemlja i narod će biti kao hrana ognju, niko neće požaliti brata svojega (Isa. (9:18. 19). gde dim označaba obmanu, od čijega se palenja stvara gnev. (Da dim označava obmanu, vidi br. 1861.)

[4] Iz svega ovoga sada je jasno šta je označeno u unutrašnjem smislu oganjem koji je izbio, i zahvatiće trnje, i strnjiku, i žito koje stoji, naime, da ako zlo osećanje izbije u oganj, i zahvati obmane od požuda, i ako izgori istine i dobra vere. Svaka osoba koja misli, može da vidi da mora da postoji razlog da ovaj zakon leži sakriven i da se ne pokazuje; jer nema nigde zakona o tome da ako vatra zahvati trnje i izgori stabljiku, ili žito koje stoji; jer se ovakve stvari retko dešavaju; dok je nešto svakodnevno da vatra zla i gnev od požuda zahvate i i zapale obmane od požuda i tako unište istine i dobra crkve.

[5] Da trnje označava obmane od požuda, vidi se iz sledećih odlomaka.

Kod Isaije: Trnje i čkalj niknuće na zemlji naroda mojega (Isa (32:13). zemlja označava crkvu; trnje i čkalj označavaju obmane, i zla iz njih.

Opet: zatrudnjećete slamom, rodićete strnjiku; gnjev će vaš proždrijeti vas kao oganj; i narodi će biti kao peći krečne; izgorjeće ognjem kao trnjeposječeno (Isa. (33:11-12); trnj će se upaliti ognjem označava obmane koje izbijaju kao plamen, i uništavaju istine i dobra.

[6] Kod Jezikilja: i ne će više biti domu Izrailjevu trn koji bode i žalac koji zadaje bol (Jez. 28:24). Žalac koji zadaje bol označava obmanu požuda koje dolaze od ljubavi prema sebi; trn, obmanu požuda ljubavi prema svetu.

Kod Osije: jer se mati njihova kurva, sramoti se roditeljka njihova; Za to, evo, ja ću joj zagraditi put trnjem i zazidaću zidom da ne nađe staza svojih (Osija 2:5-6). putovi i staze označavaju istine, a trnje, obmane umesto istina.

[7] Opet: I oboriće se visine Abenske, grijeh Izrailjev; trnje će i čkalj rasti po oltarima njihovijem (Osija 10:8). čkalj i trnje označavaju zlo i obmanu koje pustoše dobra i istine bogoštovanja.

Kod Davida: Opkoliše me kao pčele sat, i ugasiše se kao oganj u trnju (Psalam 118:12). oganj u trnju označava požudu od zla.

Kod Mateje: P lodovima njihovijem poznaćete ih. Bere li se grožđe sa trnja, a smokve sa čkalja? (Mat. 7:16). brati grožđe sa trnja označava dobra vere i i ljubavi prema bližnjem od obmana od požuda (da grožđe označava ova dobra, vidi br. 1071, 5117, 6378).

[8] Kod Marka: a drugo padne u trnje; i naraste trnje, i udavi ga, i ne donese roda; A ono što se u trnju sije je koji slušaju riječ. Ali brige ovoga svijeta i prijevara bogatstva i ostale slasti uđu i zaguše riječ, i bez roda ostane(Marko 4:7, 18-19). ovde se objašnjava šta je označeno zasijanim u trnje, stoga šta je trnje. Isto je označeno i sa sijati među trnjem, i sa žeti trnje kod Jeremije: jer ovako veli Jehova Judejcima i Jerusalimljanima: orite sebi krčevinu, i ne sijte u trnje (Jer. 4:3). Sijaće pšenicu, a trnje će žeti; mučiće se, a koristi ne će imati, i stidjeće se ljetine svoje, sa žestokoga gnjeva Jehovinog (Jer. 12:13)/9] Obmane od požuda, koje su označene trnjem, su obmane koje potvrđuju one stvari koje pripadaju svetu i njegovim slastima, jer više od drugih, ove obmane se upaljuju i plamte, jer su od onih požuda u telu koje su ostale; stoga one i zatvaraju unutrašnjeg čoveka, tako da ne ceni ono što se odnosi na spasenje duše, i na večni život.

[10] Da: su stavili krunu od trnje na Gospodovu glavu, kad su ga razapeli, i da su ga pozdrvljali kao cara Judejskog, i rekli, Evo čovjeka (Jovan 19:2-3, 5). pretstavlja stanje Božanske Reči u to vreme u Jevrejskoj crkvi; naime, da je bila zagušena obmanama požuda. Kralj Jevreja , kako su ga pozdravljali, označava istinu Božansku . (Da se kraljem u Reči označava istina od Božanskog, vidi br. 1672, 2015, 6148; i da je slično označeno pomazanikom, što je na Hebrejskom jeziku mesija, a na Grčkom hrist, br. 3004, 3008, 3732) Judom u najvišem smislu označen je Gospod kao Božansko dobro, a u unutzrašnjem smislu kao Reč, pa stoga i kao doktrina iz Reči (br. 3881); i da kada je Gospodu na glavu stavljena kruna, i kada je rečeno Evo čovjeka (Ecce homo), označeno je, evoBožanske istine kakva je sada u crkvi. Jer Božanska istina, koja proističe od Gospoda u nebu, je čovek; stoga nebo je veliki čovek, i to preko influksa i po korespondenciji, kao što je pokazano na kraju nekoliko poglavlja (vidi br. 1871, 1276, 8547, 8988). Zbog ovoga se i Gospodova nebeska crkva naziva čovjekom (vidi br. 478, 479), pošto je to bila crkva koja je bila pretstavljena preko Jevreja (br. 6363, 6364, 8770). Iz ovoga je jasno šta je označeno trnovom krunom, kao i kraljem Jevreja i natpisom na krstu Isus Nazarećanin, kralj Jevreja (Jovan 19:19. 20); naime, da je Božanska istina, ili Reč, bila tako gledana i tako su s njom postupali Jevreji, među kojima j ila crkva. (Da sve stvari koje su Jevreji učinili Gospodu kod razapinjanja označavaju stanja njihove crkve u odnosu na istinuBožansku, ili Reč, vidi br. 9093.) Da je Gospod bio Reč, vidi se kod Jovana: U početku bješe Riječ, i Riječ bješe u Boga, i Bog bješe Riječ. I Riječ postade tijelo, i obitava među nama, i mi gledasmo slavu njegovu (Jovan 1:1, 14); Riječ označava Božansku istinu.

1861. Gle, peć se dimljaše, i plamen ognjeni. Da „peć koja se dimi“ označava najgušću obmanu, a „plamen ognjeni“ (plamena baklja) žar požuda, jasno je iz značenja „plamena ognjenog“, koji je goruća vrelina požuda. Kaže se „peć koja se dimi“, zato što čovek, osobito čovek crkve, koji poznaje istinu ali je ne priznaje nego se nje i odriče u srcu i provodi život u onome što je suprotno istini, on i izgleda kao peć koja se dimi – on kao peć, a obmana njegovih mržnja kao dim. Požude od kojih se obmane pokazuju kao ognjeni plamen iz takve peći, kao što se vidi iz pretstava u drugom životu (opisanih iz iskustva br. 814, 1528), požude mržnje, osvete, okrutnosti, i preljuba i još više kada se pomešaju s prevarama – sve se to pokazuje kao ove stvari. Da „peć“, „dim“, i „oganj“ imaju ovakva znaćenja u Reči, može se videti iz sledećih odlomaka.

Kod Isaije: Jer su svikolici licemjeri i zlikovci, i svaka usta govore nevaljalstvo. Jer će se razgorjeti bezbožnost kao oganj, koji sažeže ćkalj i trnje, te upali gustu šumu, te otide dim visok. Od gnjeva Jehove nad vojskama zamračiće se zemlja i narod će biti kao hrana ognju, i niko ne će požaliti brata svojega (Isaija 9:17-19. Ovde „oganj“ označva mržnje; a „dim visok“, obmane slične prirode; mržnja se opisuje sa „ne će požaliti brata svojega“. Kada anđeli gledaju na ovakve ljude, oni izgledaju kao što su ovde opisani.

Kod Joila: I učiniću čudesa i na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima. Sunce će se pretvoriti u tamu, i mjesec u krv prije negoli dođe veliki i strašni dan Jehovin Joilo 2:30, 31). Ovde „oganj“ označava mržnju; “pušenje dima“, obmane; „sunce“, ljubav prema bližnjemu; a „mjesec“, veru.

Kod Isaije: I potoci će se njezini pretvoriti u smolu, i prah njezin u sumpor, i zemlja će njihova postati smola razgorjela. Ne će se gasiti ni niću ni danju; do kraja će se dizati dim njezin, od koljena do koljena ostaće pusta, i niko ne će prelaziti preko nje do vijeka (Isaije 39:30, 31). „Smola razgorjela“ su odvratne požude; a „dim“, obmane.

Kod Malahije: Jer, gle, ide dan kao peć ognjena, i svi će ponositi i koje rade bezbožno biti kao strnjika, i upaliće ih dan koji ide. I ne će im ostati ni korjena ni grane Malahija 4:1.) Ovde „peć ognjena“ označava isto kao i pre; „korjen“ označava obmanu; „grana“, istinu, koja ne će ostati.

Kod Osije: Kad Jefrem govoraše, bješe strah; bješe se uzvisio u Izrailju; ali se ogriješi o Vala, te umrije. Za to će biti kao oblak jutarnji, i kao rosa koja u zoru padne, pa je nestane, kao pljeva koju odnosi vjetar s gumna, i kao dim iz dimnjaka Osija 13:1, 3). „Jefrem“ označava inteligentnog čoveka koji je postao takav.

Kod Isaije: I biće jujnak kao kučine, i djelo njegovo kao iskra, i oboje će se zapaliti, i ne će bit ikoga da ugasi (Isaija 1:31. Ovo označava one koji su u ljubavi prema sebi, ili što je isto, koji su u mržnji prema bližnjemu. Da će izgoreti u vlastitim požudama.

Kod Jovana: Vavilon posta stanište đavolima, i tamnica svakome duhu nečistme, i tamnica svoju ptica nečistijeh. I vikahu, vidjevši dim gorenja njezina, i govorahu: ko je kao ovaj grad veliki? I dim izlažaše va vijek vijeka (Otkr. 8:2, 18, 19:3).

Kod istoga: I otvori sudenac bezdana, i izide dim iz studenca kao dim iz peći velike, i pocrnje sunce i nebo od dima studenčeva (Otkr. 9:2).

Kod istoga: I tako vidje u utvari konje i one koji sjeđahu na njima, koji imahu oklope ognjene i plavetne i sumporne; i iz usta njihovijeh izlažaše oganj i dim i sumpor (Otkr. 9:17, 18).

Kod istoga: Ko se god pokloni zvijeri i ikoni njezinoj, i primi žig njezin, taj će piti vina od gnjeva Božijega, i biće mučen ognjem i suporom (Otkr. 14:9, 10).

Kod istoga: I četvrti anđeo izli čašu svoju na sunce, i dano mu bi da žeže ljude ognjem. I opališe se ljudi od velike vrućine, i huliše na Boga koji ima oblast nad ovima, i ne pokajaše se da mu dadu slav (Otkr. 16:8, 9). Na isti način kaže se Živi biše bačeni u jezero ognjeno koje gori sumporom (Otkr. 19:20; 20:14, 15; 21:8). U ovim odlomcima „oganj“ označava požude, a „dim“ obmane koje će ovladati u poslednja vremena. Ovo je Jovan video kada mu je bio otvoren unutarnji vid, kao što se to pokazuje u drugom životu. I duhovi i duše vide slične stvari u drugom životu. Otuda se može videti šta znači oganj, to jest, da znači mržnju, osvetu, i okrutnost, ili što je isto, ljubav prema sebi; jer ovi postaju ovakvi. Ako bi ijedan čovek koji je ovakav, bio pregledan od anđela, ma kako da izgleda izvana, on bi ovako izgledao u njihovim očima, to jest, njegove mržnje bi izgledale kao plamen ognjeni, a obmane kao peć koja se dimi. O čemu je Gospod ovako govorio kod Mateja: Svako drvo koje ne rađa dobra ploda, sječe se i u oganj baca Mateju 3:10; Luke 3:9). „Rod dobri“ je ljubav prema bližnjemu; ko se nje liši, taj se baca u ovakvu vatru.

Opet: Sin čovječiji pozvaće anđele svoje, i oni će pokupiti iz svih carstava sve one koji se spotiču, i koji čine nepravdu, i baciće ih u peć ognjenu (XIIIK. (41, 42, 50). Ovo ima slično značenja. I opet: Tada će reći onima što stoje s lijeve strane: idite od mene prokleti u oganj vječni pripremljen đavolu i anđelima njegovijem (Mateja 24:41).

Da će biti poslati u “oganj vječni“ ili u Gehenu ognjenu, „gde crv ne umire i oganj se ne gasi“ (Mat. 18:8, 9; Marko 9:43-49) ima slično značenje.

Kod Luke: Pošalji mi Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta, i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovome plamenu Luka 16:24. Ovo ima slično značenje. Oni koji nisu upoznati s tajnama Gospodovog carstva, ti pretpostavljaju da Gospod baca rđave u pakao, ili u ovakvu vatru koja je, kao što je rečeno, mržnja; ali to nije slučaj, jer čovek je taj, to jest sam đavolski duh, koji se baca (sunovraćuje). Ali zato što tako izgleda, zato se tako i piše u Reči prema izgledu, i prema obmanama čula; a ovo je posebno bilo nužno u slučaju Jevreja kolji nisu bili voljni da prihvate ništa što se ne slaže sa čulima, ma koliko da se obmana u tome krije. Zbog toga je doslovni smisao, osobito u proroštvima, pun takvih stvari. Kao kod Jeremije: Ovako veli Jehova: sudite svako jutra; i kome se otima, izbavljajte ga iz ruku nasilnikovijeh da ne izađe kao oganj gnjev moj i razhgori se da ga niko ne može ugasiti za zloću djela vaših Jeremija 21:12. „Sud suditi“ je govoriti istinu; „izbavljati nekoga iz ruku nasilnikovijeh“, je izvršavati dela ljubavi prema bližnjemu; „Oganj“ označava paklenu kaznu onih koji ne postupaju ovako, to jest , koji provode život u obmani mržnje. U slovu pisma ovo se pripisuje Jehovi, ali u unutrašnjem smislu to je obratno. Isto tako kod Joila: Dan Jehovin: pred njim proždire oganj, a za njim pali plamen Joilo 2:1, 3).

Kod Davida: Podiže se dim od ognja njegova, iz usta njgovijeh oganj, koji proždiraše, i živo ugljevlje odskakaše od njega. Savi nebesa i siđe. Mrak bješe pod nogama njegovijem (Psalam 18:8, 9).

Kod Mojsija: Jer se oganj razgorio u gnjevu mojem, i gorjeće do najdubljega pakla; spaliće zemlju i rod njezin, i popaliće temelje brdima (Zakoni Ponovbljeni ( 32:22). Ovde „oganj“ označava mržnje, a „dim“ obmane koje su u ljudima, a koje se pripisuju Jehovi ili Gospodu, iz razloga koji su navedeni. I u paklovima izgleda kao da Jehova ili Gospod ovo rade, ali je obrnuto; oni (zli duhovi) to sami sebi rade, jer su oni u ovoj paklenoj vatri. Otuda se vidi kako lako može čovek da padne u fantazije, ako se ne zna unutrašnji smisao Reči. Slično je i sa „dimom“ i „vatrom“ koje je narod video ispod Sinajskom brda kada je zakom bio objavljivan. Jer Jehova ili Gospod izgleda svakome prema njegovom kvalitetu – nebeskim anđelima kao Sunce, duhovnim anđelima kao Mesec, a dobrim (duhovima) kao Svetlost koja prija na razne načine, a zlim (duhovima) izgleda kao dim i kao oganj koji sažiže. Pošto u vreme kad je zakon proglašen, kod Jevreja nije bilo ljubavi prema bližnjemu, nego je u njima bila jača ljubav prema sebi i svetu, a to su bili samo zla i obmane, On je njima izgledao kao dim i vatra, kada je u isto vreme anđelima izgledao kao Sunce i Svetlost neba. Da je ovako izgledao Jevrejima jer su bili takvoga karaktera, vidi se iz Mojsija: I bijaše slava Jehovina na Gori Sinajskoj, i bijaše po viđenju (izgledu) kao oganj koji sažiže na vrh gore pred sinovima Izrailjevim (Izlazak 24:16, 17).

Opet: A gora se Sinajska sva dimnjaše, jer siđe na nju Jehova u ognju i dim se iz nje podizaše kao dim iz peći, i sva se gora tresijaše veoma (Izlazak 19:18). I na drugome mestu: A vi kad čuste glas ispred tame, jer gora ognjem goraše, pristupiste k meni, svi glavari od plemena vaših i starješine vaše, i rekoste: Pa sada za što da pomremo?jer će nas spaliti onaj oganj veliki: Ako jošte čujemo glas Jehove Boga našega, umrijećemo (Zakoni Ponovljeni 5:23-25(. Ovako bi bilo sa svakim ko bi video Gospoda, a koji je proveo život u mržnji i prljavi stvarima mržnje, jer bi Ga mogao videti samo od svojih mržnja i njenih prljavština, jer bi ovo bili pijmnici zraka dobra i istine od Gospoda, a ovi bi pretvorili ove zrake u vatru, dim, i gustu tminu. Iz ovih odlomaka jasno se vidi šta je označeno „dim iz peći“ i

„plamenom ognjenim“, naime, da su to guste obmane i prljava zla, koja će obuzeti crkvu u poslenja vremena.