Унутрашње значење „крви“ помало је зезнуто, јер Сведенборг даје два значења која се чине сасвим различита.

У већини случајева, Шведскаборг повезује крв са Божанском истином - Господово схватање природе човечанства и његовог односа са Господом. Али у неким случајевима, нарочито када се говори о првој половини Постања, Списи везују крв за стање бриге или љубав према ближњем.

За то се не нуди апсолутно објашњење, али вреди напоменути да крв има бројне облике у телу - понекад носи хранљиве састојке и кисеоник, понекад отпадне производе, а понекад хранљиве материје и угљен-диоксид. Дакле, није неразумно да крв има различита значења у различитим контекстима.

Такође је могуће да је разлика у томе што се у првој половини Постања углавном ради о томе што се назива Древна црква. Друга велика црква на земљи, Древна црква била је усредсређена на истину од Господа, што ју је довело у стање љубави према ближњем. Може бити да у представљању Божанске истине каква је била позната Древној Цркви, крв такође представља израз истине као стање бриге за друге.

(Verweise: Apokalipsi Otkrivenoj 379, 730; Nebeske tajne 374 [1-2], 1001, 1005, 4770, 5120 [5], 7317, 7326, 9127, 9300 [2], 9410 [5-6])

9127. Da ne bude kriv (da se ne prolije njegova krv). Da ovo označava da on nije kriv za nasilje koje je počinjeno, vidi se iz značenja krvi (kriv), što je u najvišem smislu Božanska istina koja proizilazi od Gospodovog Božanskog dobra, i u unutrašnjem smislu, koji se izvodi iz onoga, istinu od dobra (vidi br. 4735, 6378, 7850, 7877). Stoga se prolivanjem krvi označava vršenje nasilja istini Božanskoj, ili istini od dobra, kao i dobru samom. Jer onaj ko vrši nasilje nad istinom, čini nasilje i nad dobrom, jer su istina i dobro tako povezani da jedno pripada drugome; te stoga ako se izvrši nasilje nad jednim, vrši se i nad drugim. Iz ovoga jasno je da krv da se ne prolije označava da nije kriv za nasilje počinjenonad istinom i dobrom.

[2] Onak ko ne zna ništa o unutrašnjem smislu Reči, zna samo to da se krvlju označava krv, i da se pod prolivanjem krvi misli na ubijanje čoveka. Ali unutrašnji smisao ne govori o životu čovekovoga tela, nego o životu njegove duše, to jest, njegovog duhovnog života, preko kojega on živi večno. Ovaj se život opisuje u Reči i smislu slova onim stvarima koje pripadaju telu, naime, telom i krvlju. A pošto duhovni život čovekov postoji i opstoji kroz dobro koje pripad jubavi prema bližnjemu i istini koja pripada veri, to se on označava krvlju. A u još dubljem smislu, dobro ljubavi ka Gospodu označava se telom, a dobro ljubavi prema bližnjemu, krvlju. Ali u najvišem smislu, koji govori o Gospodu samom, telo označava Božansko dobro Gospodovo, stoga Gospoda samog kao Božansko dobro; a krv označava Gospodovu Božansku istinu, stoga Gospoda kao Božansku istinu. Ove se stvari razumeju u nebu pod telom i krvlju, kada čovek čita Reč; na isti način kada prilazi svetoj večeri; ali u ovoj hleb je telo, a vino je krv, jer se hlebom označava isto što i telom, a vinom isto što i krvlju.

[3] Ali ovo ne shvataju oni koji su čulni, kao što je slučaj s većinom ljudi u svetu danas; pa neka ostanu u svojoj veri, pod uslovom da veruju da u svetoj večeri, i u Reči, ima nešto sveto, jer da je od Božanskog. Smatrajući da ne znaju u čemu se ova svetost sastoji, ipak neka oni koji imaju neko unutrašnje opažanje (to jest, koji su u stanju da misle iznad čulih stvari), neka se pitaju šta je označeno krvlju a šta telom, u sledećim odlomcima: Ti, dakle, sine čovječji, ovako govori Jehova Bog, reci pticama, svakojakim ptica i zvijerima poljskim: skupite se i hodite, saberite se sa svijeh strana na žrtvu moju, koju koljem za vas, na veliku žrtvu na gorama Izrailjevim, i ješćete mesa i piti krvi; Ješćete mesa junačkoga i pićete krvi knezova zemaljskih, ovnova, jaganjaca i jaraca i telaca, sve ugojene stoke Bazanske. I ješćete pretiline da ćete se nasititi, i pićete krvi da ćete se opiti od žrtava mojih štoću vam naklati. I nasitićete se za mojim stolom konja i konjika, junaka i svakojakih vojnika, govori Jehova Bog. I pustiću slavu svoju među narode, i svi će narodi vidjeti sud moj koji ću učiniti i moju ruku koju ću dignuti na njih. (Jezek. 39:17-21). I vidjeg jednoga anđela gdje stoji na suncu i povika glasom velikijem govoreći svijem pticama koje lete ispod neba: dođite i skupte se na veliku večeru Božiju. Da jedete mesa od careva, i mesa od vojvoda, i mesa od junaka, i mesa od konja i konjika, i mesa od svijeh slobodnjaka i robova, i od malijeh i od velikijeh (Otkr. 19:17-18). Sasvim je jasno da se u ovim odlomcima mesom ne označava meso, niti krvlju krv. Na sličan način tada označava isto telom i krvlju Gospoda, u sledećim odlomcima kod Jovana: Ja sam hljeb živi koji siđe s neba; koji jede od ovoga hljeba živjeće u vijek; i hljeb koji ću ja dati tijelo je moje, koje ću dati za život svijeta. A Židovi se prepirahu. A Isus im reče: zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete tijela Sina čovječjega, i ne pijete krvi Njegove, ne ćete imati života u sebi, I koji jede tijelo moje i pije moju krv, ima život vječni, i ja ću ga uskrsnuti i pošljednji dan: jer j ijelo moje pravo tijelo i krv moja pravo piće. Koji jede moje tijelo, i pije moju krv, stoji u meni ija u njemu. Kao što me posla živi Otac, i ja živim Oca radi; i koji jede mene i on će živjeti mene radi. Ovo je hljeb koji siđe s neba: ne kao što vaši ocevi jedoše manu, i pomriješe; koji jede hljeb ovaj, živjeće u vijek (Jovan 6:51-58).

Da Gospodovo tijelo označava Božansko dobro njegove Božanske ljubavi; i da njegova krv označava Božansku istinu koja proističe od njegovog Božanskog dobra, može se videti iz toga što se ovim hrani čovekov duhovni život. Zbog ovoga se i kaže, moje tijelo je pravi hljeb, amoja krv pravo piće; a isti tako, ovo je hljeb koji je sišao s neba. A pošto se čovek povezuje kroz ljubav i veru s Gospodom, to se kaže, onaj kojijede moje tijelo, i pije moju krv. ostaje u meni, i ja u njemu. Ali kao što je rečeno, samo oni shvataju ove reči koji su u veri i u ljubavi ka Gospodu, jer ove Gospod uzdiže iz života čulnih stvari tela prema životu njihovog duha; stoga iz svetlosti sveta u svetlost neba, u kojoj svetlosti nestaju one materijalne stvari koje su u misli iz tela.

[5] Stoga onaj ko zna da krv označava istinu Božansku od Gospoda isto tako može da zna se prolivanjem krvi u Reči ne označava ubijanje, ili lišavanje čoveka života njegovog tela; nego [označava] ubijanje ili lišavanje života duše, to jest, razaranje njegovog duhovnog života, koji je od vere i ljubavi ka Gospodu. Da krv, kada se proliva nezkonito, označava istinu Božansku koja je razorena pomoću obmana od zla, jasno je iz sledećih odlomaka: Kad Gospod opere nečistotu kćeri Sionskih i iz Jerusalima očisti krv njegovu duhom koji sudi i sažiže (Isa. (4:4). jer su ruke vaše oskrvnjene krvlju i prsti vaši bezakonjem; usne vaše govore laž i jezik vaš izriče opačinu. Noge im trče na zlo i brze su na prolijevanje krvi prave; misli su njehove bezakonje; na putovima njihovijem je pustoš i rasap (Isa. (59:3, 7). I jošte na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravijeh (Jer. 2:34). Ali za grijehe proroka njegovijeh i za bezakonja svećenika njegovijeh, koji prolivaju krv pravedničku usred njega. Lutahu kao slijepci ulicama, kaljajući se krvlju, koje ne mogahu da se dotiču haljinama svojim ( Plač 4:13-14). idući mimo tebe i vidjevši te kako se valjaš u svojoj krvi, rekoh ti: da si živa u svojoj krvi i opet ti rekoh: da si živa u svojoj krvi. I okupah te vodom, i sprah s tebe krv tvoju, i pomazah te uljem (Jez. 16:6? 16:9). A ti, sine čovječiji, hoćeš li suditi, hoćeš li suditi gradu krvničkom? i hoćeš li mu pokazati sve gadove svoje? Skrivio si krvlju koju si prolio, i oskrvnio si se o gadne bogove svoje koje si načinio; i učinio si te se približiše dani tvoji, i došao si do godina svojih; za to ću učiniti od tebe rug međ arodima i podsmijeh svijem zemljama. Gle, knezovi Izrailjevi u tebi dadoše da se proljevaju krv svaki silom svojom. U tebi su opadači da proljevaju krv i na gorama jedu u tebi, grdila, čine usred tebe (Jezik. (22; 2, 4, 6, 9). I učiniću čudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima. Sunce će se pretvoriti u tamu i mjesec u krv prije nego dođe veliki i strašni dan Gospodov (Joilo 2:30-31). I vidjeh kad se otvori šesti pečat, posta crno kao vreća od kostrijeti, i mjesec posta kao krv (Otkr. 6:12). I drugi anđeo zatrubi, i kao velika gora ognjem zapaljena pade u more i trećina mora posta krv (oOtkr. (8:8). I drugi anđeo izli čašu svoju u more; i posta krv kao od mrtvaca, i svaka duša živa umrije u moru. I treći anđeo izličašu svoju na rijekei na izvore vodene; i posta krv (Otkr. 16:3-4). što je istina Božanska, kojoj je učinjeno nasilje preko obmane od zla. Slično je označeno krvlju i kod Mateje: da dođe na vas sva krv pravedna što je prolivena od krvi Abela pravednogado krvi Zaharije sina Barahijina, kojega ubiste između crkve i oltara (Mateja 23:35). čime se označava da su Jevreji vršili nasilje nad istinama Reči, od najranijih vremena sve do sadašnjeg vremena, jer ne priznaju nikakvu unutrašnju i nebesku istinu. Stoga nisu priznali ni Gospoda. Njihovo prolovanje krvi označavalo je potpuno odbacivanje istine Božanske, jer je Gospod bio Božanska istina sama, koja je Reč koja postade tijelo (Jovan 1, 1, 14). Potpuno odbacivanje istine Božanske, koja je od Gospoda, označeno je ovim rečima kod Mateje: Tada Pilat uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: nisam kriv za u krvi ovoga pravednika: vi ćete vidjeti. I odgovarajući sav narod reče: krv njegova na nas i na djecu našu (Mateja 27:24-25). Stoga se ovaj predmet ovako opisuje kod Jovana: Nego jedan od vojnika probode mu rebra kopljem; i odmah izide krv i voda. I onaj što vidje posvjedoči, i svjedočanstvo njegovo je istinito; i on zna da istinu govori da vi vjerujete (Jovan 19:34-35); da je i voda izašla, je stoga što voda označava spoljašnje istine Božanske, kao što je Reč u slovu (da voda označava istinu, vidi br. 2702, 3058, 3424, 8568).

[7] Iz svega ovoga se vidi šta se označava sa biti očišćen krvljuGospodovom, naime, da je to preko primanja istine vere od njega (br. 7918, 9088). Tako isto, jasno je šta je označeno ovim rečima kod Jovana: Ioni ga pobijediše krvlju jagnjetovom i Rečju svjedočanstva njegovog (Otkr. 12:11). krvlju jagnjetovom označava kroz Božansku istinu koja je od Gospoda, a koja je i Riječ svjedočanstva njegovog. Krv jagnjetova označava nevinu krv, jer jagnje označava nevinost (br. 3519, 3994, 7840). Istina Božanska koja proizilazi odGospoda u neb ma u svojoj dubini nevinost, jer ona deluje samo na one koji su u nevinosti (br. 2526, 2780, 7877, 7902).