1
I Gospod pohodi Saru, kao što beše rekao i učini Gospod Sari kao što beše kazao.
2
Jer zatrudne i rodi Sara Avramu sina u starosti njegovoj u isto vreme kad kaza Gospod.
3
I Avram nadede ime sinu koji mu se rodi, kog mu rodi Sara, Isak.
4
I obreza Avram sina svog Isaka kad bi od osam dana, kao što mu zapovedi Bog.
5
A Avramu beše sto godina kad mu se rodi sin Isak.
6
A Sara reče: Bog mi učini smeh; ko god čuje, smejaće mi se.
7
I reče: Ko bi rekao Avramu da će Sara dojiti decu? Ipak mu rodih sina u starosti njegovoj.
8
A kad dete doraste da se odbije od sise, učini Avram veliku gozbu onaj dan kad odbiše Isaka od sise.
9
I Sara vide sina Agare Misirke, koja ga rodi Avramu, gde se podsmeva;
10
Pa reče Avramu: Oteraj ovu robinju sa sinom njenim, jer sin ove robinje neće biti naslednik s mojim sinom, s Isakom.
11
A to Avramu bi vrlo krivo radi sina njegovog.
12
Ali Bog reče Avramu: Nemoj da ti je krivo radi deteta i radi robinje tvoje. Šta ti je god kazala Sara, poslušaj; jer će ti se u Isaku seme prozvati.
13
Ali ću i od sina robinjinog učiniti narod, jer je tvoje seme.
14
I Avram ustav ujutru rano, uze hleba i mešinu vode, i dade Agari metnuvši joj na leđa, i dete, i otpusti je. A ona otišavši lutaše po pustinji virsavskoj.
15
A kad nesta vode u mešini, ona baci dete pod jedno drvo,
16
Pa otide koliko se može strelom dobaciti, i sede prema njemu; jer govoraše: Da ne gledam kako će umreti dete. I sedeći prema njemu stade glasno plakati.
17
A Bog ču glas detinji, i anđeo Božji viknu s neba Agaru, i reče joj: Šta ti je Agaro? Ne boj se, jer Bog ču glas detinji odande gde je.
18
Ustani, digni dete i uzmi ga u naručje; jer ću od njega učiniti velik narod.
19
I Bog joj otvori oči, te ugleda studenac; i otišavši napuni mešinu vode, i napoji dete.
20
I Bog beše s detetom, te odraste, i živeše u pustinji i posta strelac.
21
A živeše u pustinji Faranu. I mati ga oženi iz zemlje misirske.
22
U to vreme reče Avimeleh i Fihol vojvoda njegov Avramu govoreći: Bog je s tobom u svemu što radiš.
23
Zakuni mi se sada Bogom da nećeš prevariti mene ni sina mog ni unuka mog nego da ćeš dobro onako kako sam ja tebi činio i ti činiti meni i zemlji u kojoj si došljak.
24
A Avram reče: Hoću se zakleti.
25
Ali Avram prekori Avimeleha za studenac, koji uzeše na silu sluge Avimelehove.
26
A Avimeleh reče: Ne znam ko je to učinio; niti mi ti kaza, niti čuh do danas.
27
Tada Avram uze ovaca i goveda, i dade Avimelehu, i uhvati veru među sobom.
28
A Avram odluči sedam jaganjaca iz stada.
29
A Avimeleh reče Avramu: Šta će ono sedam jaganjaca što si odlučio?
30
A on odgovori: Da primiš iz moje ruke ono sedam jaganjaca, da mi bude svedočanstvo da sam ja iskopao ovaj studenac.
31
Otuda se prozva ono mesto Virsaveja, jer se onde zakleše obojica.
32
Tako uhvatiše veru na Virsaveji. Tada se diže Avimeleh i Fihol vojvoda njegov, i vratiše se u zemlju filistejsku.
33
A Avram posadi lug na Virsaveji, i onde prizva ime Gospoda Boga Večnog.
34
I Avram živeše kao došljak u zemlji filistejskoj mnogo vremena.
