359. Čovek ne može biti slika i prilika Boga, osim ako je Bog u njemu i ako je on u najvedoj dubini njegovog života. Da je Bog u čoveku i da je on, u najvedoj dubini, njegov život, to sledi iz onoga što je pokazano gore (n. 4-6), naime da je samo Bog život, a da su ljudi i anđeli samo prijemnici života od njega. Pored toga, da je Bog u čoveku i da se u njemu nastanjuje, to je poznato iz Reči; stoga je uobičajeno da besednici kažu da ljudi treba da se pripreme da prime Boga, kako bi u njih ušao, i bio u njihovim srcima, te da mogu da budu njegov stan. A pobožan čovek to i kaže u svojim molitvama; a neki (besednici) govore otvorenije o Svetom Duhu, za koji veruju da je u njima kada su u svetoj revnosti, i kada od te revnosti misle, govore i besede. Da je Sveti Duh Gospod, a ne jedan Bog kao zasebna osoba, bilo je pokazano u Nauku Novog Jerusalima o Gospodu (n. 51-53). Jer je Gospod izjavio: U onaj dan dete saznati da ste u meni, i Ja u vama (Ivan 14:20; 15:4; 17:23).

Prim. prev. Iz prethodnih brojeva se jasno vidi autorovo shvatanja Svetog Trojstva: kao što je mudrost slika ljubavi, i kao što se ljubav ne može izraziti drugačije nego kroz mudrost, tako je Gospod Božanska ljubav koja se manifestuje kao Božanska mudrost. Njihovo zajedničko delovanje je Duh Sveti. Sunce, njegova toplina i svetlo, i efekti u svetu, su najbolja slika Božanskog Trojstva. Napomenimo da je tu sliku Svetoga Trojstva koristio i crkveni otac Klement od Aleksandrije.