5943. Ješćete najbolje obilje (pretilinu) ove zemlje. Da ovo označava usvajanje dobra, vidi se iz značenja jesti, što je biti povezan i usvojen (vidi br. 2187, 4745); i iz značenja pretiline ili obilja zemlje, naime Egipta, što je dobro u Prirodnom. Da obilje (debljina, salo) označava nebesko, ili dobro, jasno je iz mnogih odlomaka u Reči; ne samo debljina (salo) koje je kod životinja, nego i druge vrste, kao što je maslo i ulje. Sve u čemu ima masnoće, u nekoj meri označava ono što je dobro, kao što je mleko, kad i miro; da je pretilina (debljina) pretstavljala nebesko dobro, a i ljubav od Gospoda, vidi se po žrtvama paljenicama i prinosima, kada se salo sagorevalo na oltaru, a miris od toga je bio miris ugodni Jehovi. I zbog toga je sinovima Izrailjevim bilo zabranjeno da jedu salo; iz čega se vidi, kao i iz drugih stvari, da su stvari ustanovljene među Izrailjcima, bile pretstave nebeskih i duhovnih stvari, i da su stoga bile povezane sa svetim stvarima. Inače ne bi bilo razloga da se sve salo prinosi na žrtvu i da bude miris ugodni Jehovi; kao i zabrana da se jede krv. Zasigurno, bilo bi grubo misliti tako o Božanskom, ako bi se verovalo da je salo bilo prijatno Jehovi, i da bi Jehova dao zapovest koja ne bi sadržala nešto unutarnje! Osim toga, čovek bi bio odviše zemaljski i telesan, kada ne bi želeo da zna šta je označeno ovakvim stvarima; to bi bio znak da nema želje da zna stvari koje se odnose na Reč i na večni život; o čemu čitamo kod Mojsija: Uzmi sve salo po crijevima, i mrežicu na jetri, i oba bubrega, i salo oko njih, i zapali na oltaru. Po tom uzmi salo od ovna i rep i salo što je po crijevima, mrežicu na jetri i oba bubrega i salo oko njih, i desno pleće; jer je ovan posvetni (Izlazak 29:13, 22; i Levitska 3:4, 5, 935; 7:3, 4). Salo na plećima se takođe spaljivalo (Levitska 7:30, 31).

Da je to bio miris ugodni Jehovi, stoga: I neka zapali svećenik na oltaru: to je jelo od žrtve ognjene za ugodni miris. Sve je salo Jehovino Levitska 3:16. I svećenik neka pokropi krvlju po oltaru Jehovinom na vratima šatora od sastanka, i salo neka zapali za ugodni miris Jehovi Levitska 17:6. I na drugome mestu: A prvenca od krave ili prvenca od ovce ili prvenca od koze ne daj da se otkupi; svete su stvari; krvlju njihovm pokropi oltar, i salo njihovo zapali, da bude žrtva ognjena za miris ugodni Jehovi (Brojevi 18:17). Miris ugodni označava ono što je prijatno od dobra ljubavi. Da salo sinovi Izrailjevi nisu smeli jesti: Neka sve salo bude Jehovi. Stoga da je to uredba vječna od koljena na koljeno u svijem stanovima vašim da ne jedete sala ni krvi (Levitska 3:16, 17). I na drugome mestu: Kaži sinovima Izrailjevim, i reci: ne jedite sala od vola, ovce i koze. Ko bi jeo salo od stoke koju prinosi čovjek na žrtvu ognjenu Jehovi, neka se istrijebi iz naroda svojega onaj koji jede. Ni krvi ne jedite u stanovima svojim ni ptice niti od kojega živinčeta (Levitska 7:23, 25, 26). Žrtve paljenice i prinosi bili su glavni deo Božanske službe kod toga naroda (br. 923, 2180), pa stoga žrtve paljenice i prinosi označavaju bogoštovanje uopšte, a onim što je žrtvovano kao i celim postupkom žrtvovanja označen je kvalitet bogoštovanja, a salom i paljenjem sala označena je sama Božanska služba, koja je dobro ljubavi od Gospoda, kao što se vidi iz sledećih odlomaka.

Kod Isaije: Nijesi mi kupio za srebro (za novce) kada, niti si me pretilinom žrtava svojim počastio, nego si me mučio grijesima, i dosadio si mi bezakonjem svojim (Isaija 43:24. Nisi mi kupio za srebro (za novce) kada označava nisi sebi pribavio istine vere; niti si me pretilinom žrtava svojih počastio, označava da dobro ljubavi nije bilo pribavljeno.

Kod Davida: Žrtve paljenice pretile ću ti prinijeti s dimom od pretiline ovnujske, prinijeću ti teoce s jarićima (Psalam 66:15). Prinijeti pretilinu označava bogoštovanje od ljubavi.

Kod Mojsija: I reći će: gdje su bogovi njihovi? stijena u koju se uzdaše? Koji salo od žrtava njihovijeh jedoše i piše vino od naljeva njihovijeh? (Zak. Ponovljeni 32:37, 38). Ovo bi se moglo kazati za Neznabošce koji su mislili da bogove treba hraniti, posebno ovakvim stvarima; pošto nisu bili svesni da je pretilina žrtava bila nebesko, ili dobro ljubavi, u bogoštovanju; a da je vino u naljevima bilo istina vere iz toga; ove su stvari uticale na anđele dok su se prinosile žrtve, pa su stoga one bile zapoveđene kako bi nebo bilo blizu čoveka preko pretstava i korespondencija (saobraznosti).

Kod Davida:

2187. Dok jeđahu: da ovo označava komunikaciju na ovaj način, vidi se iz značenja jedenja, da to znači kominikaciju i spajanje, što je očito iz Reči. To što su Aron, njegovi sinovi, Leviti, kao i ostali narod, jeli ono što je bilo žrtvovano na svetome mestu, označava samo komunikaciju, spajanje, i usvajanje, kao što je gore pokazano (br. 2177), kao objašnjenje odlomka iz Knjige Levitske 6:9, 10; zato što su posvećene stvari označavale nebesku i duhovnu hranu koju su oni jeli, time je pretstavljeno usvajanje (nebeske i duhovne hrane). Posvećene stvari bile su delovi žrtava koje su trebale da budu spaljene na oltaru, a koje su jeli ili sveštenici ili narod koje je doneo darove, što se vidi iz mnogih odlomaka gde se govori o žrtvama. Da su ih jeli sveštenici, vidi se iz Knjige Izlaska 29:32, 33; Levitske 6:16, 26; 7:6, 15, 16,18; 8:31; 10:12, 13; Brojevi 18:9-11; a da ih je jeo narod, vidi se iz Levitske 19:5, 6; Ponovljeni Zakoni 12:27; 27:7, i na drugim mestimaa da ne treba da jedu nečiste, vidi se iz Levitske 7:19-21; 22:4-7. Ove gozbe su se održavale na svetome mestu blizu oltara, na vratima ili vorištu isped šatora od sastanka (tabernakuluma); i one su označavale komunikaciju, spajanje i usvajanje nebeske hrane, o čemu pogledaj br. 56-58, 680, 681, 1480, 1695; i sve su se ove stvari nazivale HLEB, čije se značenje može videti gore. Br. 2165; slično je pretstavljeno Aranom i njegovim sinovima koji su jeli hleb lica, u svetinji (Levitska 24:9). Zakon za Nazarite, da se u za vreme svog Nazarenstva (odvojenosti), oni nisu smeli da jedu ništa od grožđa od kojega se pravi vino, ni seme ni koru (Brojevi 6:4); taj je zakon uveden zato što Nazarit pretstavlja nebeskog čoveka, a nebeski čovek je takav, da ne će ni da pomene duhovne stvari, vidi br. 202, 337, 880, 1647; a pošto vino, i grožđe, i sve u vezi sa grožđem, označava ono što je duhovno, to je Nazaritu bilo zabranjeno da od toga jede, to jest, da ima komunikaciju s njima ( s duhovnim stvarima), da se s njima povezuje i da ih usvaja. Slično je označeno jedenjem kod Isaije: Oj žedni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate novaca, hodite, kupujte i jedite; hodite, kupujte od novaca i bez plate vina i mlijeka. Za što trošite novce svoje na ono što nije hrana, i trud na ono što ne siti? Slušajte me, pa ćete jesti što je dobro, i duša će se vaša nasladiti pretiline (Isaija 55:1, 2.); a isto tako i ovim rečima kod Jovana: Koji pobijedi, dat ću mu da jede od drveta životnoga koji je nasred raja Božijega (Otkr. 2:7). Drvo životno je Nebesko samo, a u najvišem smislu Gospod Sam, jer je od Njega svo nebesko, naime, sva ljubav i milosrđe; na taj način, jesti sa drveta života je isto što i hraniti se Gospodom; a hraniti se Gospodom, to je primiti kao dar ljubav i milosrđe, a to znači dobiti ko dar one stvari koje pripadaju nebeskom životu, kao što i Sam Gospod kaže kod Jovana: Ja sam hljeb život, koji silazi s neba, i koji jede od ovoga hljeba, taj ima život večni; onaj koji Mene jede, imaće život kroz Mene Jovan 6:51, 57). A oni rekoče: Ovo je tvrda besjeda! Ali Isus reče: Riječi koje vam govorim, jesu duh, i one su život (stihovi 60, 63 istoga poglavlja). Otuda je očito šta je označeno jedenjem u Svetoj Večeri (Mateja 26:26-28; Marko 14:22, 23; Luka 22:19, 20), naime, to znači kominikaciju, biti spojen, i usvajanje. Otuda je jasno na što me misli pod ovim Gospodovim rečima: Mnogi će doći od istoka i od zapada, i i sješće za trpezu s Avramom i Isakom i Jakovom u carstvu nebeskom (Mateja 8:11). Ne da će jesti s njima u carstvu Božijem, nego da će uživati nebeska dobra koja su označena Avramom, Isakom, i Jakovom, to jest, nebeske stvari ljubavi; najdublje, koje su Avram; i niže ili srednje koje su Racionalne, a koje su Isak; i još niže, koje su nebesko prirodne, koje su u prvom nebu, koje su označene Jakovom. Ovo je unutrašnji smisao ovih reči. Avram, Isak i Jakov imaju ova značenja, vidi br. 1893, i na svakom drugom mestu gde se o njima govori; jer isto je bilo da se kaže uživati nebeska dobra ili uživati u Gospodu, Koji je njima pretstavljen, jer su sve ove stvari od Gospoda, i Gospod je u svima njima.