10406. Sali u kalup. Da ovo označava [da je to bilo] iz njihove vlastite inteligencije, vidi se iz značenja Sali u kalup, kada se kaže o liku, što označava pripraviti lažnu doktrinu iz svoje vlastite intelgencije, što se čini primenjivanjem smisla slova u Reči u prilog ljubavi prema sebi i svetu. Jer kada ove ljubavi vladaju, čovek nije u prosvetljenju iz neba, nego dobija sve iz svoje vlastite inteligencije, i to potvrđuje smislom slova u Reči, koji on falsifikuje krivim primenama i izopačenm tumačenjem, a posle odobrava (povlađuje) stvari koje su iz samoga njega. U Reči se svuda pominju rezani likovi i livene stvari (likovi, slike, idoli). Oni koji razumeju Reč samo u smislu slova, pretpostavljaju da se ovde misli samo na likove; međutim, ovde se ne misli na idole, nego na lažne doktrine Crkve, koje sam čovek oblikuje vođen ljubavlju prema sebi. Rezanim likom se označava oblikovanje obmana tako da se slažu, i da izgledaju kao istine; livena stvar (idol, lik) označava njihovu povezanost da bi pogodovali spoljašnjim ljubavima kako bi izledale kao dobra; i jedno i drugo označeno je zlatnim teletom, pa se stoga ovde kaže, da ih je Aron salio u kalup, čime se označava oblikovanje obmana tako da bi izgledale kao istine; a pravljenjem od zlata izlivenig teleta tako što je zlato bacio u vatru odakle je izašlo tele (stih 24), čime se označava povezivanje u korist spoljašnjih ljubavi kako bi zla izgledala kao dobra. Takav je slučaj sa svakom doktrinom koju stvara čovek a ne Gospod; a stvara je čovek onda kada mu je cilj vlastita slava, ili vlastita dobit; a stvara je Gospod onda kada joj je cilj dobro bližnjega kao i dobro Gospodovog carstva. Ovakve su stvari označene rezanim likovima i izlivenim stvarima (likovima), kao u sledećim odlomcima, I odbacićete posrebrene likove svoje rezane i zlatno odelo likova livenih (Isaija 30:22. Odelo rezanih likova srebrnih, označava obmane koje izgledaju kao da su istine; odelo od izlivenoga zlata označava izgled zala kao da su dobra; jer odelo i pokrivalo su spoljašnji izgledi, u koje se oblače ili kojima se pokrivaju; srebro označava istinu, stoga se kaže da su rezani likovi od srebra; a zlato označava dobro, vidi br. 1551, 1552, 5658, 6914, 9874, 9881. Ponovo, Umetnik lije lik , i zlatar ga pozlaćuje, i verižice srebrne lije, i traži vešta umetnika da načini rezani lik, koji se ne pomera (Isaija 40:19, 20). U ovome se odlomku opisuje stvaranje obmana tako da se slažu, i da izgledaju kao da su istine; rezani lik je ta obmana; umetnik je onaj koji ga stvara iz svoje vlastite inteligencije; a vešt umetnik koji ga pokriva zlatom označava da on to čini kako bi to izgledalo kao dobro; izlivati verižice (lančiće) od srebra označava slaganje; koji se ne pomera, označava da se zbog toga obmane ne bi mogle oslabiti i razrušiti,

Ponovo, Koji grade rezane likove, svi su ništa (taština), i mile stvari njihove ne pomažu, i one su im svedoci da ne vide i ne razumeju, da bi se posramili. Ko gradi boga i lije lik, nije ni na kakvu korist. Gle, svi će se bogovi njegovi posramiti, metnici više od drugih ljudi. Kovač kleštima radi na živom ugljevlju, i kuje čekićem, i radi snagom svoje ruke, gladuje, te iznemogne, i ne pije vode, te sustane. I drvodelja rasteže traku, beleži crvenilom, teše i zaokružuje, i načini kao lik čovečiji, kao lepa čovjeka, da stoji u kući (Isaija 44:9-13. U ovome odlomku se opisje kako se oblikuju lažne doktrine, kako bi se slagale, i kako bi izgledale da su istine i dobra. Svaka pojedinost pokazuje kako se ovo radi kada je iz čovekove vlastite inteligencije, kad čoveka vodi njegovo uživanje, požuda, i ljubav.

Da je ovakav slučaj, to mogu da vide oni koji znaju da sve stvari u Reči imaju unutrašnji smisao, preko kojega se Reč shvata na duhovan način. Inače, čemu bi služilo opisivanje kako se pravi rezani lik. Da bi izgledao kao istina i dobro, označava se sa praviti ga u formi čovek a u skladu s lepotom čoveka; jer čovek označava u unutrašnjem smislu istinu, dok čovek (homo, ljudsko biće) označava dobro te istine. I kod Jeremije,

Svaki čovek (homo) posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanijem, jer su laž likovi njegovi, i nema duha u njima Jeremija 10:14; 51:17).

Da rezani lik u ovome odlomku označava ono što je od čovekove vlastite inteligencije; i da izliveni lik označava ono što je u saglasnosti s njegovom ljubavi, sasvim je jasno; jer se kaže, da je svaki čovek postao bezuman od znanja, a svaki zlatar da se osramoti likom razanim, i da je liveni lik laž. Znanje na ovome mestu označava čovekovu vlastitu intelegenciju, dok laž označava obmanu od zla. Pošto u njima nema ničega Božanskog, to se kaže da u njima nema duha. Ponovo, Mač na konje njegove, i na kola njegova, i na svu mešavinu što je ispred njega, i postaće kao žene. Mač i blago njegovo razgrabiće se. Suša na vode njegove, i usahnuće, jer je zemlja idolska Jeremija 50:37, 38).

Da zemlja idolska (zemlja rezanih likova) označava Crkvu gde prevladavaju obmane, i to je sasvim jasno iz svih izraza u odlomku, shvaćenih u duhovnom smislu; bez ovoga smisla, šta bi bio mač protivu konja, protivu kola, protivu blaga, i suša na vodama, nego zvučne reči bez ikakvog značenja? Dok se iz svake pojedinosti, shvaćene u unutrašnjem smislu, vidi da se opisuje razaranje istina Crkve, pa stoga da obmane prevladavaju, koje su zemlja idolska; jer mač označava obmanu u sukobu sa istinama koje ona razara. Konji označavaju Intelektualno, koje je prosvetljeno; kola označavaju doktrinarne stvari; blaga (zaklade), poznavanja istine i dobra; vode usahle označavaju istine koje više nisu istine; a zemlja Crkvu.

Da mač označava istinu koja se bori protivu obmane, a u obrnutom smislu obmanu koja se sukobljava s istinama i razara ih, vidi br. 2799, 6353, 7102, 8294; da konji označavaju Intelektualno koje je prosvetljeno, br. 2760-2762, 3217, 6534; da kola oznčavaju doktrinarne stvari, br. 5321, 8146, 8148, 8215; da blaga označavaju poznavanja istine i dobra, br. 10227.

Da vode označavaju istine, br. 2702, 3058, 3424, 4876, 5668, 8137, 9323, 10238; i da zemlja označava Crkvu, vidi navedene odlomke, br. 9325. Značenje suše na vodama koje su se isušile, i zemlje idolske stoga je očito. A kod Avakuma, Šta pomaže rezan lik što ga izreza umetnik njegov? šta liven lik i učitelj laži, te se umetnik uzda u delo svoje gradeći neme idole? Avakuma 2:18. Iz ovih se reči vidi da se rezanim likovima i livenim likovima ne označavaju rezani i liveni likovi, nego obmana koja je izmišljena, i zlo koje obmana odobrava: jer kaže se umetnik koji reže i učitelj laži.

Slične su stvari označene razanim likovima i livenim likovima u sledećim odlomcima, Pade Vavilon; i sve rezane likovi su bačeni na zemlju (Isaija 21:9). Ponovo, Tada će se vratiti natrag i posramiti koji su uzdaju u lik rezani, koji govore livenim likovima: vi ste naši bogovi (Isaija 42:17. Ponovo, I za to ti odavna objavih, pre nego se zbi kazah ti, da ne bi rekao: idol moj učini to, i lik moj rezani i lik moj liveni zapovedi tako (Isaija 48:5. I kod Osije,

Koliko ih zvaše, koliko oni odlaziše od njih; prinosiše žrtve Valima, kadiše likovima Osija 11:2).

Kod Miheja, I svi rezani likovi Samarijini razbiće se, i svi će se darovi njezini sažeći ognjem, i sve ću idole njezine potrti Mihej 1:7. Pošto su obmane i zla doktrine označene rezanim likovima i livenim likovima, načinjene čovekovom vlastitom inteligencijom vođenom njegovom ljubavi, stoga se oni (idoli) u Reči nazivaju delom ruku čovečijih, delom ruku umetnikovih, i delom ruku livčevih, kao u sledećim odlomcima, I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svojega po razumu svojemu likove (Osija 13:2). A kod Mojsija,

Proklet da je čovek koji načini lik rezan ili liven, stvar gadnu pred Jehovom, delo ruku umetnikovih (Zak. Ponovljeni 27:15) , I kod Davida,

Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku čovečijih (Psalam 115:4; 135:15).

Kod Jeremije, I izreći ću im sud svoj za svu zloću njihovu što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima, i klanjaše se delu ruku svojih Jeremija 1:16. Ponovo, Seku drvo u šumi, delo ruku umetničkih sekirom; srebrom i zlatom ukrašuju ga, klinovima i čekićima utvrđuju ga da se ne pomera Jeremija 10:3, 4). Delo ruku označava ono što je od čovekovog propriuma, stoga ono što je od vlastitog razuma, i njegove vlastite volje, a te su stvari od propriuma njegovog razuma i njegove volje, koji pripadaju ljubavi prema sebi; ovo je poreklo svih obmana u Crkvi. Pošto su sve obmane od čovekovog propriuma, a delom ruku se označava ono što je od toga, stoga je bilo zabranjeno tesati gvožđem, sekirom, ili livenim oruđem kamenje od kojega se pravio oltar, a stoga i kada se gradio hram; kao što se vidi iz Mojsija, Načini mi oltar od kamena,

sagradi ga od netesanoga kamena, jer ako ga dodirneš alatkom, oskvrnuo si ga Izlazak 20:25. I na drugome mestu, I načini onde oltar Bogu svojemu, oltar od kamenja, ali ga nemoj gvožđem tesati (Zak. Ponovljeni 27:5). I u Prvoj knjizi o Carevima, dom je bio sagrađen sav od kamena, onakvog kakvo je donešeno; a kad zidahu dom, zidahu od kamena, koji dovožahu sasvim prigotovljen, te se ni čekić ni sekira niti kako oruđe gvozdenome ču u domu kad se ziđaše 1. Kraljevima 6:7. Ove su stvari navedene kako bi se znalo šta je bilo označeno Aronovim pravljenjem od zlata zlatne alatke, i pravljenjem zlatnog teleta.

10227. Bogati da ne da više, a siromah da ne da manje od pola sikla, kad daju prilog Jehovi. Da ovo označava da svi, ma kakvi da su, treba da tako pripisuju Gospodu sve stvari istine od dobra, vidi se iz značenja bogate osobe, što označava onoga koji obiluje istinama i dobrima, kao i njihovim poznavanjem, o čemu ćemo ubrzo govoriti; i iz značenja siromašne osobe, što označava onoga ko ne obiluje ovim stvarima, a o čemu ćemo uskoro govoriti; i iz značenja ne davati više ili manje, što označava sve podjednako; i iz značenja pola sikla, što su sve stvari istine od dobra, vidi br. 10221; i iz značenja davati Jehovi, što znači pripisivati Gospodu, jer Jehova u Reči označava Gospoda, vidi šta je navedeno, br. 9373. Iz ovih je stvari očito da se bogatom osobom , koja da ne da više , a siromašna osoba manje nego pola sikla Jehovi, da se označava da ma kakvi da su, treba da pripisuju podjednako sve stvari istine od dobra Gospodu.

Ovde je slučaj ovakav: svi imaju moć da shvataju i da budu mudri, ali neki su manje mudri od drugih zato što ne pripisuju sve što pripada inteligenciji, to jest, svu istinu i dobro Gospodu. Oni koji pripisuju sve Gospodu mudriji su od ostalih, jer sve stvari koje pripadaju istini i dobru, koje čine mudrost, ulivaju se iz neba, to jest, od Gospoda tamo. Pripisivanje svega Gospodu čini da se čovek otvara iznutra prema nebu, jer ovo ga vodi da prizna da ništa od istine i dobra nije od njega; jer koliko to čini, toliko odstupa ljubav prema sebi, a u isto vreme odlazi i mrkla tama koja potiče od obmana i zala; a toliko ulazi u nevinost, i u ljubav i veru prema Gospodu; a kao rezultat on se povezuje sa Božanskim; a influks i prosvetlenje slede. Iz svega ovoga je očito zašto je neko mudriji a drugi manje mudar, kao i to zašto bogati da ne daje više nego siromašni; jer svi oni imaju podjednaku moć da rastu u mudrosti.

Pod moći da se raste u mudrosti ne označava se moć razmišljanja o istinama i dobrima od znanja, niti na moć da čovek potvrdi sve što mu se dopada, nego da se uočava šta je istinito i dobro, da se bira ono što je pogodno, i da se koristi za ostvarenje svrha u životu. Oni koji pripisuju sve stvari Gospodu, oni razaznaju i biraju a tako isto i primenjuju; dok oni koji ovo ne čine, to pripisuju sve seb amima, i oni su vešti u umovanju o istinama i dobrima, i govore samo ono što su stekli od drugih, i to ne iz razuma, nego iz memorije. Pošto ne mogu da vide istinu iznutra, oni su izvan nje, i potvrđuju sve što primaju, bilo da je istinito ili lažno. Oni koji su sposobni da ovo čine sa više učenosti jer imaju znanje iz nauka, za te svet misli da su mudriji od ostalih; međutim, što više pripisuju sebi, to jest, što više vole ono što sami misle od sebe, to su više ludi, jer potvrđuju obmane više nego istine, a zla više nego dobra. Jer takvim osobama izvor svetlosti su obmane i prividi sveta, a to je njihovo vlastito svetlo, koje se naziva prirodnim svetlom, a koje je odvojeno od svetlosti neba; a ovo svetlo, kada se odvoji od istina i dobara neba, samo je mrkli mrak.

Da bogatstva i obilje označavaju ono što se odnosi na inteligenciju i mudrost, a stoga i na poznavanje istine i dobra, nazvano duhovnim bogatstvom i obiljem, jasno je iz odlomaka u Reči gde se imenuju; kao kod Isaije,

Tada ću obići plod ohologa srca cara Asirskoga, jer reče: krepošću ruke svoje učinih i mudrošću svojom, jer sam razuman i; i premestih međe narodima i blago njihovo zaplenih i kao junak oborih stanovnike. I ruka moja nađe kao gnezdo bogatstvo u naroda (Isaija 10:12-14. Predmet o kome se ovde govori u unutrašnjem smislu su oni koji se uzdaju u vlastitu inteligenciju i veruju da istinska mudrost ne dolazi od neba, nego od njih samih. Car Asirski označava umovanje; u ovome slučaju, od svoje vlasitite inteligencije, br. 1186; otuda zapleniti blago i bogatstvo naroda je razrušiti one stvari koje se odnose na istinu od inteligencije i mudrosti. Ponovo, Proroštvo na stoci južnoj: odneće blago svoje kamilama na grbama u Egipat (Isaija 30:6, 7). Stoka južna označava one koji su unutar Crkve, stoga u svetlosti istine od Reči, ali koji čitaju Reč samo radi znanja , a ne radi svrha u životu; jer jug označava tamo gde je svetlost istine, stoga gde je Reč, br. 3195, 3708, 5672, 9642; magare označava znanje, a kamila označava isto. Da magare ima ovo značenje, vidi br. 5492, 5741, 7024; tako isto i kamila, br. 3048, 3071, 3145, 4516; a tako i Egipat, vidi što je navedeno, br. 9391.

Da ova proroštva treba razumeti u unutrašnjem smislu, vidi se iz toga što bez toga niko ne bi znao na šta se misli pod južnom stokom , i nošenjem blaga na grbama kamila, u Egipat. Ponovo, kod istoga proroka, I daću ti blago tajno i bogatstvo sakriveno, da poznaš da sam ja Jehova (Isaija 45:3. ; gde tajno blago i bogatstvo sakriveno ozačavaju one stvari koje se odnose na nebesku inteligenciju i mudrost, koji su sakriveni od prirodnog čoveka. I kod Jeremje,

Greh je Judin zapisan gvozdenom pisaljkom. Goro s poljem, daću imanje tvoje, sve imanje tvoje daću da se razgrabi Jeremija 17:1, 3). Juda se naziva gorom s poljem, jer je Juda bi eprezentativ nebeske Crkve; jer gora označava ljubav nebeske Crkve, br. 6435, a polje označava Crkvu, br. 2971, 3766, 7502, 9295; bogatstvo i blago koje će biti dato kao plen, označava sve istine i dobra Crkve, koja će se rasuti. Ponovo, Jer što se uzdaš u svoja dela i u blago svoje, za to ćeš se i ti uzeti Jeremija 48:7. ; blago i u ovome odlomku označava doktrinarne postavke i znanje Crkve. Ponovo, Mač na konje njegove, i na svu mešavinu što je usred njega; mač na blago njegovo, i ragrabiće se. Suša na vode njegove, i usahnuće Jeremija 50:37, 38). Ove su reči usmerene protiv Haldejaca, kojima se označavaju oni koji se drže spoljašnjeg bogoštovanje bez unutrašnjeg, stoga one koji ustima ispovedaju istine Reči, ali u srcu ih poriču; mač označava obmanu koja se bori protivu istina, br. 2799, 4499, 327, 5321; konji označavaju Intelektualno, br. 2760-2762, 3217, 8294; kola označavaju stvari koje se odnose na doktrinu (nauk), br. 5321, 8215; blago koje će biti razgrabljeno označava istine i dobra Crkve koja će se izokrenuti i nestati kroz primenu na zla ljubavi prema sebi i svetu; suša na vodi, nedostatak i rasipanje istina vere; da voda označava istine vere, vidi br. 2702, 3058, 8568, 9323).

Ko ne može da vidi da doslovni smisao ne daje pravo značenje ovih reči?

Jer šta ima veze sa svetošću Crkve, ili neba, u ovim izrazima, i kakav je to u njima smisao, da će mač ići protivu konja, protivu kola, protivu izmešane gomile, protivu blaga, i da će biti suša na vodi koja će se isušiti? Iz ovoga i drugih odlomaka Reči, može se stoga videti da postoji duhovni smisao, različit od prirodnog, u svakom izrazu, i da se Reč bez toga smisla ne može nazivati svetom, i da se u mnogim odlomcima ne može razumeti. Ponovo, kod Jeremije,

O Babele, koji ležiš kraj vode velike i imaš mnogo blaga! Jeremija 51:13. ; Babel označava one koji imaju Reč, pa stoga i sva dobra i istine Crkve, ali koji ih koriste za ljubav prema sebi, i koji ih tako oskrvnjuju, br. 1326. Ovo je tako isto bilo predstavljeno carem Vavilonskim koji je uzeo sve posude hramovske koji su bilie zlatne i srebrene, i da je pio iz njih, i da je slavio bogove zlatne i srebrne (Danilo 5:2-4 i sledeći stihovi); otuda se za Babel kaže da sedi (stanuje) na mnogim vodama, i da je pun blaga. Vode označavaju istine, a u obrnutom značenju obmane, br. 2702, 3958, 8568, 9323. Ovo je dalje opisano u Otkrovenju, gde se blaga Vavilona, koja se nazivaju trgovinom, i nabrajaju (pogl. XVIII.). I kod Jezekilja,

Evo, ja ću dovesti na Tir Navukodonosora cara Vavilonskoga sa severa; koji će kopitama svojih konja gaziti po ulicama tvojim; popleniće blago i opleniti trg tvoj Jezekilj 26:7? 26:12). Tirom se označava Crkva u pogledu poznavanja dobra i istine, br. 1201; Navukodonosorom, carem Vavilonskim, koji će svetogrditi i pustošiti (br. 1327), a što je slučaj kad istine i dobra Crkve služe kao sredstva da se povlađuje zlima ljubavi prema sebi i svetu, preko krivih primena; je takvom slučaju zla tih ljubavi su unutra u srcu, dok su svete stvari Crkve na usnama; kopita konja označavaju najviše prirodne stvari koje su poznavanja , ali samo u memoriji, br. 7729, a ulice [označavaju] istine vere , br. 2336; blago i trgovina označavaju poznavanja dobra i istine.

Zato što se Tirom označavaju poznavanja dobra i istine, br. 1201, stoga se tamo gde se u Reči o Tiru govori, tu se govori i o trgovini i bogatstvu, kao kod istoga proroka, Tarsis (Tir) trgovaše s tobom mnogim svakojakim blagom: sa srebrom, i gvožđem, s kositrom, i s olovom Sinovi Dedanovi (Damaskus) su s tobom trgovali mnogim blagom, tako si obogatio careve zemaljske Jezekilj 27:1 do kraja). Ponovo, Stekao si blago mudrošću svojom i razumom svojim, i nasuo si zlata i srebra u riznice svoje Jezekilj 28:4? 28:5); predmet je i ovde Tir, što jasno pokazuje, da se bogatstvom i blagom u Reči označava duhovno bogatstvo i blago, a to su poznavanja dobra i istine, a koja su sredstava preko koji se dolazi do mudrosti. Tako isto i kod Zaharije,

I Tir sagradi sebi grad, i sabra srebra kao praha, i zlata kao kala po putu. Gle, Gospod će ga oterati, i svrći u more silu njegovu Zaharija 9:3, 4). I kod Davida,

Sva je ukrašena kći careva iznutra, haljina joj je zlatom iskićena (Psalam 45:13). U ovome se odlomku opisuje Crkva u pogledu osećanja za istinu, i naziva je carskom kćeri, br. 2362, 3963, 466, 6148; pa se kaže da će kći careva nuditi dar, i da će bogati tražiti tvoju milost, gde bogati označavaju one koji obiluju u istinama i dobrima. I kod Osije,

Baš se obogatih, i stekoh blago Osija 12:8, 9); ovde se sa obgatiti se, i steći blago, označava da se obogatio ne svetskim nego nebeskim blagom i bogatstvom; jer se Efraimom označava Intelektualno Crkve, koje je prosvetljeno kad se čita Reč, br. 5354, 6222, 6238, 6267. I u Otkrovenju, Anđelu crkve u Laodikiji, jer govoriš: bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem ; a ne znaš da si nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go. Savjetujem te da kupiš u mene zlata žeženoga u ognju, da se obogatiš, u bele haljine da se obučeš Otkrivenju 3:17, 18). Predmet o kome se govori je Crkva koja čini da je jedino što se odnosi na Crkvu, da su to gola poznavanja , pa se sama uzdiže pred drugima, iako su poznavanja samo sredstva kojima se popravlja i usavršava život. Stoga , onaj koji ih poseduje, a bez života u skladu s njima, taj je siromah, nevoljan, potrebit, slep, i go. Kupiti zlato prečišćeno (žeženo u ognju) označava sebi priskrbiti ono što je istinski dobro od Gospoda, a bele haljine označavaju sebi pribaviti od Gospoda stvarne istine od toga dobra. Da zlato označava dobro ljubavi, vidi ono što je navedeno, br. 4545, 5245, 9814, 9952. I kod Jeremije,

I, Jehove, dajem svakome prema putovima njegovijem i po plodu dela njegovijeh. Kao što jarebica leži na jajima, i ne izleže, tako ko sabira bogatstvo ali s nepravdom, u polovini dana svojih ostaviće ga, i najposle će biti lud Jeremija 17:10, 11).

Predmet o kome se ovde govori su oni koji sebi stiču poznavanja ne gledajući na to kako da se obogate, to jest, kako bi gomilali znanja, iako bi trebalo da svoje usluge usmere ka životu; to je ono što je označeno jarebicom, ali koja ne izleže, i bogaćenjem ali ne razumom (nego s nepravdom). I kod Luke,

Tako dakle svaki od vas koji se ne odrekne svega što ima, ne može biti moj učenik Luka 14:33. Onaj ko ne zna da bogatstvo, u unutrašnjem smislu, označava duhovno bogatstvo i blago, a to su znanja iz Reči, taj doista misli da treba da se liši svega bogatstva da bi bio spasen. Ali to nije značenje ovih reči, jer blago ovde označava sve što čovek stekne pomoću svoje vlastite inteligencije; jer niko ne može da bude mudar od sebe, nego samo od Gospoda. Stoga, odreći se svoga bogatstva je ne pripisivati sebi ništa od inteligencije i mudrosti; a ko ovo ne zna, taj ne može da prima pouku od Gospoda, niti da bude Njegov učenik. Zato što se posedom, bogatstvom, obiljem, srebrom, i zlatom, označavaju stvari inteligencije i mudrosti, stoga se carstvo nebesko upoređuje sa blagom sakrivenim u polju (Mateja 13:44); stoga se kaže da ne sabiraju sebi blaga na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gdje lupeži potkopavaju i kradu. Jer gde je vaše blago, tamo je i srce vaše (Mateja 6:19-21; Luka 12:33, 34). Oni koji ne znaju da se pod bogatašem misli na onoga ko poznaje istinu i dobro, to jest, na onoga ko ima Reč, a da se pod siromahom misli na onoga ko nema tih znanja, ali koji ih želi, taj mora da misli da se bogatim označava onaj ko ima a koji je obučen u purpur i u tanko platno, a pod siromahom da se označava čovek koje je ležao pred njegovim vratima (Luka XVI), da se tu misli na bogatog čoveka i siromašnog u skladu s običnim začenjem ovih izraza, iako se tu bogatašem označava Jevrejska nacija , koja je imala Reč; pupurom, u koji je bio obučen bogataš, označava se ono što je dobro, br. 9467; dok se siromahom, koji je ležao pred vratima, označavaju oni koji su izvan Crkve, i koji nemaju Reč, a žele [da imaju] istine i dobra neba i Crkve. Stoga je očito da se bogatašem označavaju oni koji imaju Reč, stoga Božanske Istine; kao i u proročkim rečima Marijinim kod Luke,

Bog napuni gladne blaga, a bogate otpusti prazne Luka 1:53. Gladni u ovome odlomku označavaju one koji se na drugim mestima nazivaju siromašnim, to jest one koji nemaju hleba i vode, a koji su stoga gladni i žedni, ili koji ne znaju šta je dobro i istinito, ali to žele da znaju. Hlebom i vodom se , u Reči, označava dobro i istina, br. 9323; a gladovanjem i žeđi označava se želja za ovakvim stvarima. Takvi su označeni siromasima i na drugim mestima, kao kod Luke,

Blago siromašnima, jer je njihovo carstvo nebesko; blago onima koji gladuju, jer će se nasititi Luka 6:20, 21).

Ponovo, Gospodar reče slugi da ide po ulicama i stazama grada, i da dovede siromašne, kljaste, i koji hramaju, kao i slepe Luka 14:21. Ponovo, Siromašnima s ropoveda dobra vest Luka 7:22. I kod Mateje,

Siromašni slušaju dobru vest Mateju 11:5. I kod Isaije,

I prvenci siromaški nahraniće se, i ubogi će počivati bez straha (Isaija 14:30. Ponovo, I potrebiti će se veoma radovati u Svecu Izrailjevom (Isaija 29:19. I kod Sofonije,

I ostaviću u tebi narod nevoljan i siromašan, i oni će se uzdati u ime Jehovino, i oni će ležati, i ne će biti nikoga da ih plaši Sofonija 3:12? 3:13). I kod Isaije,

Siromahe i uboge, koji traže vode, a nje nema, kojima je jezik osušen od žeđi, ja, Jehova, ne ću ih ostaviti. I otvoriću reke na visovima, i izvore usred dolina, pustinju ću obratiti u jezero vodeno (Isaija 41:17, 18). Siromašni i potrebiti koji traže vode su oni koji žele saznanja o dobru i istini; voda označava istinu; želja se opisuje njihovim jezikom koji se suši od žeđi; a obilje koje će primiti opisuje se rekama koje će poteći na bregovma i izvorima u dolinama.

Iz svega ovoga se dalje vidi da se nebeske stvari, a koje su istine vere i dobra ljubavi, da se označavaju zemaljskim stvarima, kao što su vode, reke na bregovima, izvori u dolinama, i da su ovi potonji izrazi doslovni smisao Reči, a prethodni da su duhovni, i da je Reč zbog ovoga smisla Božanska, a bez njega nije Božanska. Značenje bogatstva i obilja, koji označavaju one stvari koje se odnose na inteligenciju i mudrost, dolazi tako isto od korespondencija; jer u nebu među anđelima sve izgleda da sjaji, kao da je zlato, srebro, i drago kamenje, zato što su oni (anđei) u inteligenciji od istine i u mudrosti od dobra; jer se unutrašnja stanja anđela na taj način prikazuju pogledu zbog korespondencije. Tako isto, kod duhova koji su ispod neba, postoje bogatstva, u izgledu, u skladu s njihovim stanjima primanja istine i dobra od Gospoda.