10406. Sali u kalup. Da ovo označava [da je to bilo] iz njihove vlastite inteligencije, vidi se iz značenja Sali u kalup, kada se kaže o liku, što označava pripraviti lažnu doktrinu iz svoje vlastite intelgencije, što se čini primenjivanjem smisla slova u Reči u prilog ljubavi prema sebi i svetu. Jer kada ove ljubavi vladaju, čovek nije u prosvetljenju iz neba, nego dobija sve iz svoje vlastite inteligencije, i to potvrđuje smislom slova u Reči, koji on falsifikuje krivim primenama i izopačenm tumačenjem, a posle odobrava (povlađuje) stvari koje su iz samoga njega. U Reči se svuda pominju rezani likovi i livene stvari (likovi, slike, idoli). Oni koji razumeju Reč samo u smislu slova, pretpostavljaju da se ovde misli samo na likove; međutim, ovde se ne misli na idole, nego na lažne doktrine Crkve, koje sam čovek oblikuje vođen ljubavlju prema sebi. Rezanim likom se označava oblikovanje obmana tako da se slažu, i da izgledaju kao istine; livena stvar (idol, lik) označava njihovu povezanost da bi pogodovali spoljašnjim ljubavima kako bi izledale kao dobra; i jedno i drugo označeno je zlatnim teletom, pa se stoga ovde kaže, da ih je Aron salio u kalup, čime se označava oblikovanje obmana tako da bi izgledale kao istine; a pravljenjem od zlata izlivenig teleta tako što je zlato bacio u vatru odakle je izašlo tele (stih 24), čime se označava povezivanje u korist spoljašnjih ljubavi kako bi zla izgledala kao dobra. Takav je slučaj sa svakom doktrinom koju stvara čovek a ne Gospod; a stvara je čovek onda kada mu je cilj vlastita slava, ili vlastita dobit; a stvara je Gospod onda kada joj je cilj dobro bližnjega kao i dobro Gospodovog carstva. Ovakve su stvari označene rezanim likovima i izlivenim stvarima (likovima), kao u sledećim odlomcima, I odbacićete posrebrene likove svoje rezane i zlatno odelo likova livenih (Isaija 30:22. Odelo rezanih likova srebrnih, označava obmane koje izgledaju kao da su istine; odelo od izlivenoga zlata označava izgled zala kao da su dobra; jer odelo i pokrivalo su spoljašnji izgledi, u koje se oblače ili kojima se pokrivaju; srebro označava istinu, stoga se kaže da su rezani likovi od srebra; a zlato označava dobro, vidi br. 1551, 1552, 5658, 6914, 9874, 9881. Ponovo, Umetnik lije lik , i zlatar ga pozlaćuje, i verižice srebrne lije, i traži vešta umetnika da načini rezani lik, koji se ne pomera (Isaija 40:19, 20). U ovome se odlomku opisuje stvaranje obmana tako da se slažu, i da izgledaju kao da su istine; rezani lik je ta obmana; umetnik je onaj koji ga stvara iz svoje vlastite inteligencije; a vešt umetnik koji ga pokriva zlatom označava da on to čini kako bi to izgledalo kao dobro; izlivati verižice (lančiće) od srebra označava slaganje; koji se ne pomera, označava da se zbog toga obmane ne bi mogle oslabiti i razrušiti,

Ponovo, Koji grade rezane likove, svi su ništa (taština), i mile stvari njihove ne pomažu, i one su im svedoci da ne vide i ne razumeju, da bi se posramili. Ko gradi boga i lije lik, nije ni na kakvu korist. Gle, svi će se bogovi njegovi posramiti, metnici više od drugih ljudi. Kovač kleštima radi na živom ugljevlju, i kuje čekićem, i radi snagom svoje ruke, gladuje, te iznemogne, i ne pije vode, te sustane. I drvodelja rasteže traku, beleži crvenilom, teše i zaokružuje, i načini kao lik čovečiji, kao lepa čovjeka, da stoji u kući (Isaija 44:9-13. U ovome odlomku se opisje kako se oblikuju lažne doktrine, kako bi se slagale, i kako bi izgledale da su istine i dobra. Svaka pojedinost pokazuje kako se ovo radi kada je iz čovekove vlastite inteligencije, kad čoveka vodi njegovo uživanje, požuda, i ljubav.

Da je ovakav slučaj, to mogu da vide oni koji znaju da sve stvari u Reči imaju unutrašnji smisao, preko kojega se Reč shvata na duhovan način. Inače, čemu bi služilo opisivanje kako se pravi rezani lik. Da bi izgledao kao istina i dobro, označava se sa praviti ga u formi čovek a u skladu s lepotom čoveka; jer čovek označava u unutrašnjem smislu istinu, dok čovek (homo, ljudsko biće) označava dobro te istine. I kod Jeremije,

Svaki čovek (homo) posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanijem, jer su laž likovi njegovi, i nema duha u njima Jeremija 10:14; 51:17).

Da rezani lik u ovome odlomku označava ono što je od čovekove vlastite inteligencije; i da izliveni lik označava ono što je u saglasnosti s njegovom ljubavi, sasvim je jasno; jer se kaže, da je svaki čovek postao bezuman od znanja, a svaki zlatar da se osramoti likom razanim, i da je liveni lik laž. Znanje na ovome mestu označava čovekovu vlastitu intelegenciju, dok laž označava obmanu od zla. Pošto u njima nema ničega Božanskog, to se kaže da u njima nema duha. Ponovo, Mač na konje njegove, i na kola njegova, i na svu mešavinu što je ispred njega, i postaće kao žene. Mač i blago njegovo razgrabiće se. Suša na vode njegove, i usahnuće, jer je zemlja idolska Jeremija 50:37, 38).

Da zemlja idolska (zemlja rezanih likova) označava Crkvu gde prevladavaju obmane, i to je sasvim jasno iz svih izraza u odlomku, shvaćenih u duhovnom smislu; bez ovoga smisla, šta bi bio mač protivu konja, protivu kola, protivu blaga, i suša na vodama, nego zvučne reči bez ikakvog značenja? Dok se iz svake pojedinosti, shvaćene u unutrašnjem smislu, vidi da se opisuje razaranje istina Crkve, pa stoga da obmane prevladavaju, koje su zemlja idolska; jer mač označava obmanu u sukobu sa istinama koje ona razara. Konji označavaju Intelektualno, koje je prosvetljeno; kola označavaju doktrinarne stvari; blaga (zaklade), poznavanja istine i dobra; vode usahle označavaju istine koje više nisu istine; a zemlja Crkvu.

Da mač označava istinu koja se bori protivu obmane, a u obrnutom smislu obmanu koja se sukobljava s istinama i razara ih, vidi br. 2799, 6353, 7102, 8294; da konji označavaju Intelektualno koje je prosvetljeno, br. 2760-2762, 3217, 6534; da kola oznčavaju doktrinarne stvari, br. 5321, 8146, 8148, 8215; da blaga označavaju poznavanja istine i dobra, br. 10227.

Da vode označavaju istine, br. 2702, 3058, 3424, 4876, 5668, 8137, 9323, 10238; i da zemlja označava Crkvu, vidi navedene odlomke, br. 9325. Značenje suše na vodama koje su se isušile, i zemlje idolske stoga je očito. A kod Avakuma, Šta pomaže rezan lik što ga izreza umetnik njegov? šta liven lik i učitelj laži, te se umetnik uzda u delo svoje gradeći neme idole? Avakuma 2:18. Iz ovih se reči vidi da se rezanim likovima i livenim likovima ne označavaju rezani i liveni likovi, nego obmana koja je izmišljena, i zlo koje obmana odobrava: jer kaže se umetnik koji reže i učitelj laži.

Slične su stvari označene razanim likovima i livenim likovima u sledećim odlomcima, Pade Vavilon; i sve rezane likovi su bačeni na zemlju (Isaija 21:9). Ponovo, Tada će se vratiti natrag i posramiti koji su uzdaju u lik rezani, koji govore livenim likovima: vi ste naši bogovi (Isaija 42:17. Ponovo, I za to ti odavna objavih, pre nego se zbi kazah ti, da ne bi rekao: idol moj učini to, i lik moj rezani i lik moj liveni zapovedi tako (Isaija 48:5. I kod Osije,

Koliko ih zvaše, koliko oni odlaziše od njih; prinosiše žrtve Valima, kadiše likovima Osija 11:2).

Kod Miheja, I svi rezani likovi Samarijini razbiće se, i svi će se darovi njezini sažeći ognjem, i sve ću idole njezine potrti Mihej 1:7. Pošto su obmane i zla doktrine označene rezanim likovima i livenim likovima, načinjene čovekovom vlastitom inteligencijom vođenom njegovom ljubavi, stoga se oni (idoli) u Reči nazivaju delom ruku čovečijih, delom ruku umetnikovih, i delom ruku livčevih, kao u sledećim odlomcima, I sada jednako greše i grade sebi lijući od srebra svojega po razumu svojemu likove (Osija 13:2). A kod Mojsija,

Proklet da je čovek koji načini lik rezan ili liven, stvar gadnu pred Jehovom, delo ruku umetnikovih (Zak. Ponovljeni 27:15) , I kod Davida,

Idoli su njihovi srebro i zlato, delo ruku čovečijih (Psalam 115:4; 135:15).

Kod Jeremije, I izreći ću im sud svoj za svu zloću njihovu što me ostaviše, i kadiše drugim bogovima, i klanjaše se delu ruku svojih Jeremija 1:16. Ponovo, Seku drvo u šumi, delo ruku umetničkih sekirom; srebrom i zlatom ukrašuju ga, klinovima i čekićima utvrđuju ga da se ne pomera Jeremija 10:3, 4). Delo ruku označava ono što je od čovekovog propriuma, stoga ono što je od vlastitog razuma, i njegove vlastite volje, a te su stvari od propriuma njegovog razuma i njegove volje, koji pripadaju ljubavi prema sebi; ovo je poreklo svih obmana u Crkvi. Pošto su sve obmane od čovekovog propriuma, a delom ruku se označava ono što je od toga, stoga je bilo zabranjeno tesati gvožđem, sekirom, ili livenim oruđem kamenje od kojega se pravio oltar, a stoga i kada se gradio hram; kao što se vidi iz Mojsija, Načini mi oltar od kamena,

sagradi ga od netesanoga kamena, jer ako ga dodirneš alatkom, oskvrnuo si ga Izlazak 20:25. I na drugome mestu, I načini onde oltar Bogu svojemu, oltar od kamenja, ali ga nemoj gvožđem tesati (Zak. Ponovljeni 27:5). I u Prvoj knjizi o Carevima, dom je bio sagrađen sav od kamena, onakvog kakvo je donešeno; a kad zidahu dom, zidahu od kamena, koji dovožahu sasvim prigotovljen, te se ni čekić ni sekira niti kako oruđe gvozdenome ču u domu kad se ziđaše 1. Kraljevima 6:7. Ove su stvari navedene kako bi se znalo šta je bilo označeno Aronovim pravljenjem od zlata zlatne alatke, i pravljenjem zlatnog teleta.

9325. Ne će biti pometkinje i nerotkinje u zemlji tvojoj. Da ovo označava da će se dobra i istinenastaviti svojim redom u neprekidnom napredovanju, vidi se iz značenja nećebitipometkinje i nerotknje, što je napredovnje preporađanja svojim redom, stoga da će dobra i istine nastaviti da se razvijaju neprekidno (o čemu niže); i iz značenja zemlje, što je crkva (Da zemlja u Reči označava crkvu, vidi br. 566, 662, 8011, 8732). Razog zaštozemlja označava crkvu je to što je se tu misli na zemlju Hanansku, gde je bila crkva, i gde je bila i u pradrevna vremena (br. 3686, 4447, 4454, 6516, 8317); a u duhovnom svetu kad se pomene zemlja, ne opaža se nijedna zemlja, nego se opaža kvalitet nacije u njoj u pogledu religije. Iz svega ovoga se vidi šta je označeno u proročkim delovima Reči novimnebom i novom zemljom, naime, crkva unutrašnja i spoljašnja (br. 1850). 3355. 4535); jer ima unutrašnjih ljudi i spoljašnjih ljudi.

[2] Da se sa neće biti pometkinje ni nerotkinje u zemlji označava da će dobra i istine da se nastave u svom redu u neprekidnm napredovanju, je stoga što se svim stvarima koje se odnose n ađanje označavaju u unutrašnjem smislu Reči stvari koje pripadaju duhovnm rođenju, stoga preporodu (br. 2584, 3860, 3905, 3915).

Da su ovakve stvari označene rođenjima, jasno je iz mnogih odlomaka Reči, a otvoreno iz reči Gospodovih Nikodemusu: Odgovori im Isusu i reče: Zaista vam kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti carstva Božijega. Reče Nikodemus njemu: kako se može čovjek roditi kad je star? eda li može po drugi put ući u u utrobu matere svoje i roditi se? kako to može biti? isus reče: ti si učitelj u Izrailju, i to li ne znaš? (Jovan 3:3-6. 9-10); biti rođen od vode i duha označava kroz istine vere i dobra ljubavi (vidi odlomke navedene u br. 9274.

[3] Da su ovakve stvari označene u Reči rođenjima, je zbog korespondencije brakova na zemlji sa nebeskim brakom, koji je brak dobra i istine (o kojoj korespondencijei vidi gore, br. 2727-2759). Ali u sadašnje vreme malo ko zna, i malo ko hoće da prizna da ljubav istinki bračna silazi odatle, iz razloga što su zemaljske i telesne stvari pred očima, i one gase i guše celu misao o ovj korespondenciji. Pošto je ljubav koja je istinski bračna iz ovga izvora, stoga se u Reči rođenjima i rađanjima označavaju stvari novog rođenja i rađanja označavaju stvari novog rođenja i rađanja od Gospoda. Otuda tio , da otac, majka, sinovi, kćeri, i zetovi, i snahe, unuci, i mngi drugi srodnici koji potiču od brakova, označavaju dobra i istine i njihova grananja, kao što je često pokazano u ovim objašnjenjima. Iz svega ovoga se može videti da se sa neće biti pometkinje i nerotkinje među vama označava da će dobra i istine proisticati svojim redom u neprekidnom trajanju.

[4] Da se sa pometljivošću (prevremenim porođajima ili pobačajima) i jalovošću (nerotkinjama) označavaju stvari koje se odnose na pobačaje i jalovost (neplodnost) u duhovnom smislu, naime, izopačenje dobra i istine, vidi se iz sledećih odlomaka: Efraim, kad ga gledah, bješe kao Tir, posađen na ljupkome mjestu; ali će Efraim izvesti krvniku sinove svoje. Podaj im, O Jehova, utrobu pometljivu i dojke usahle. Za zloću njihovi izagnaću ih iz doma svojega (Osija 9:13-15); ako se ne zna šta je označeno u unutrašnjem smislu Efraimom, Tirom, krvnikom, sinovima, utrobom pometljivom, i usahlim dojkama, ne može se znati ni šta sadrže ove proročke reči. Da Efraim označava intelekt crkve, koji je intelekt prosvetljen u odnosu na dobra i istine vere kojima je poreklo u Reči, može se videti gore (br. 3607, 6767, 8902); i da sinovi označavaju istine vere (br. 489, 491, 533, 1147, 4257). Iz ovoga je jasno šta se označava Efraimom koji vodi sinove svoje krvniku. Da grudi označavaju osećanj obra i istine, može se videti (br. 6432); stoga grudi usahle označavaju da nema osećanja; a da ima na njihovom mestu zlih želja da se izopačuju [osećanja]. Iz ovoga je jasno šta se označava utrobom pometljivom, naime, izopačenje dobra i istine. Da svi ovi izrazi označavaju stvari duhovnog života, jasno je, jer se izjavljuje, zbog zloće djela njihovihizagnaću ih iz doma moga. Iz doma Jehovinog označava iz crkve i iz neba (b. (2233-2234, 3720, 5640).

[5] Kod Malahije: I zaprijetiću vas radi proždrljivcu, te vam ne će kvariti roda zemaljskoga, vinova loza u polju ne će vam biti nerodna, I zvaće vas blaženim svi narodim jer ćete biti zemlja mila (Mal. (3:11-12); vinova loza ne će vam niti nerodna označava da će se istine i dobra vere u crkvi nastaviti svojim redom; jer loza označava istinu i dobro duhovne crkve (br. 1069, 6375, 9277); a polje označava crkvu (br. 2971, 9139, 9295). Mila zemlja označava crkvu koja je preporođena kroz istine i dobra crkve; a što pokazuje šta je označeno sa bićete mila zemlja. (Da zemlja označava crkvu, može se videti gore.)

[6] Kod Mojsija: I ako ove zakone uzaslušate i uzdržite i ustvorite, i Jehova će Bog tvoj držati tebi zavjet i milost, za koju se zakleo ocima vašim. Bićeš blagosloven mimo sve narode: ne će biti u tebe ni muškoga ni ženskoga neploda, ni među stokom tvojom. I ukloniće između tebe svaku bolest, a od ljutih zala Egipatskih koja znaš, ne će ni jedno pustiti na tebe (Zak. Ponov. (7:12, 14-15); ne će biti muškoga neploda, ili ženskoga neploda označava da ne će biti nijednog bez života od istine i dobra; stoga da će biti duhovno živi. Pošto neplodanima ovo značenje, žene su se u drevno vreme smatrale lišenim života ako su bile neplodne; kao što je bila Rahela, koja je ovako o sebi govorila Jakovu: A Rahela vidjevši gdje ne rađa djece Jakovu, pozavidje sestri svojoj; i reče Jakovu: daj mi djece, ili ću umrijeti (Postanje 30:1; br. 3908.

[7] Neplodnim su tako isto označeni i oni koji nisu u dobru jer nisu u istinama, a ipak čeznu za istinama kako bi bili u dobru [pravom]; kao što je slučaj sa pravednimnarodima [Neznabošcima] izvan crkve; kao u ovim odlomcima: Veseli se, nerotkinjo, koja ne rađaš, zapjevaj i poklikni, ti koja ne trpiš muka od porođaja, jer pusta ima više djece nego li ona koja ima muža (Isa. (54:1). Jehova iz praha podiže ubogoga, i iz kala uzvišuje ništega. Od nerotkinje naseljava kuću, učinivši je radosnom majkom sinovima (Psalam 113:7-9).

[8] U Haninom proročanstvu kad je rodila Samuila: Koji bijahu siti, naimaju se za hljeb; a koji bijahu gladni, nijesu više; i nerotkinja rodi sedmero, a koja imaše djece, iznemože (1 Sam. (2:5). U gornjim odlomcima se nerotkinjom označavaju

Neznabošci koji se pozivaju u crkvu, i na koje se crkva prenosi kada stara crkva prestane, to jest, kada oni koji su ranije bili u crkvi, više nisu u veri, jer nisu u ljubavi prema bližnjem. Ova crkva je ono što se označava sonom koja ima mnogo djee, a koja iznemože, i onom koja ima muža, u odlomku kod Isaije. Ali druga crkva, to jest, nova crkva Neznabožaca označena je nerotkinjom i onomkoja je pusta a koja ima mnogo sinova, i onom koja rodi sedmerao , i koja napuni kućuradosna majka sinovima. Roditi sedmero označava biti preporođen potpuno; jer sedam ne znači sedam, nego potpuno (vidi br. 9228). Iz svega ovoga vidi se šta je označeno sledećim rečima Gospodovim: Jer, gle, idu dani u koje će se reći: blago nerotkinjama, i utrobama koje ne rodiše, i sisama koje ne dojiše (Luka 23:29); gde je predmet o kome se goori svršetak vremena, koji je poslednje vreme crkve.

[9] U drugoj knjizi o Carevima: Tada ljudi iz Jerihona rekoše Jelisiju: gle, dobro je živjeti u ovome gradu, kao što gospodar naš vidi; ali je voda zla a zemlja nerodna. A on im reče: donesite mi nov kutao [krčag], i metnite u nj soli. I donesoše mu. A on izide na izvor i baci u nj so, govoreći: ovako veli Jehova, Iscijelih ovu vodu, da ne bude više od nje smrti ni nerodnosti (2 o Carevima 2:19-21). Niko ne može znati šta se skriva u ovim rečima osim iz unutrašnjeg smisla; jer sva čuda koja se iznose u Reči, sakrivaju u sebi stvari koje pripadaju Gospodovom carstvu, ili crkvi (br. 7337, 7465, 9086); pa je stoga nužno znati šta je pretstavljeno Jelisijem, a šta Jerihonom, šta zlom vodom i nerodnom zemljom, što novim krčagom (kutlom) a šta solju u njemu, a šta izvorom vodenim u koji je so bačena. Da Jelisej pretstavlja Gospoda kao Reč, vidi br. 2762; da voda označava istine vere, br. 28, 2702, 8138, 8568; stoga da zla voda označava istine bez dobra, a nerodna zemlja označava dobro crkve koje stoga nije živo; novi kutao, to jest, nova posuda, označava poznavanja dobra i istine (br. 3968, 3979, 3318); so označava čežnju istine za dobrom (br. 9207); izvor vodeni označava čovekovo prirodno koje prima poznavanja istine i dobra, i koje se popravlja kroz čežnju za istinom radi dobra.

[10] Iz svega ovoga vidi se da ovo čudo sakriva u sebi popravak crkve i iživota uz pomoć Gospoda kroz Reč, i kroz čežnju za dobrom; koji se popravak postiže kada zbog ove čežnje čovekovo prirodno prima istine iz Reči. Da se ovo desilo blizu Jerihona, bilo je stoga što je ovaj grad smešten ne daleko od Jordana; a Jordanom se označava ono u čoveku crkve što prima istine, stoga se označava prirodno (br. 1585, 4255).

Da je čovekovo prirodno ono što prvo prima istine iz Reč d Gospoda, a daje poslednje koje se preporađa, i da kada se ono proporodi, ceo čovek je preporođen, bilo je označeno Gospodovim rečima Petru, kada je prao noge učenicima: Isus reče: opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist (Jovan 13:10); (da se stopalima [nogama] označavaju stvari prirodnog čoveka, i u opšte prirodno samo, vidi br. 2162, 3147, 5327-5328. {ign94}Jer da bi čovek bio proporođen{ign95} prirodni ili spoljašnji čovek mora biti u korespondenciji sa duhovnim ili unutrašnjim čovekom{ign95} vidi 2850, 3167, 3286, 3321, 3470, 3493, 3508, 3509, 3518, 3573, 3576, 3579, 3620, 3623, 3671, 3882, 3969, 4353, 4588, 4612, 4618, 5168, 5326, 5373, 5651, 6299, 6454, 7442, 7443, 8742-8747, 9043, 9046, 9061.)