9050. Da duša označava duhovni život, vidi se iz značenja duše, što je čovekov život, a to je život njegove vere, koja je duhovni život. Svuda se u Reči pominje srce, I duša, gde se srcem označava život ljubavi, a dušom život vere. Čovek ima dve sposobnosti preko kojih prima život od Gospoda; jedna se naziva voljom, a druga razumom. Sposobnosti koja se naziva voljom, pripada ljubav, jer dobra života čine njegov život; a drugoj sposobnosti koja se naziva razumom, pripada vera, jer istine vere čine njegov život. Ali ova dva života ipak čine jedan život, I kada je jedan, tada stvari koje pripadaju veri, pripadaju I ljubavi, jer se one vole; a s druge strane, stvari koje pripadaju ljubavi, pripadaju I veri, jer 2 se one veruju. Takav je život svih koji su u nebu. Da se u Reči život ljubavi, ili što je isto, volja, naziva srcem, I da se život vere, ili što je isto, razum, naziva dušom, to je stoga što oni koji su u ljubavi ka Gospodu I koji se nazivaju nebeskim, sačinjavaju oblast srca u Velikom Čoveku ili nebu, a oni koji su u veri u Gospoda a otuda I u ljubavi prema bližnjemu, sačinjavaju oblast pluća. (vidi br. 3635, 3883-3896). Otuda se u Reči srcem označava ljubav, koja je život volje, a dušom se označava vera, koja je život razuma (br. 2930, 7542, 8910); jer u izvornom jeziku, 3 duša (anima) je nazvana po disanju, šrto se čini plućima. Da vera pripada intelektualnoj sposovnosti, je stoga što ovu sposobnost Gospod prosvetljava kad čovek primi veru; otuda on [čovek] ima svetlost, ili opažanje istine, u stvarima koje pripadaju veri kada čita Reč; a da ta ljubav pripada voljnoj sposobnosti, je stoga što ovu sposovnost pali Gospod kada čovek primi ljubav; otuda on [čovek] ima vatru života 1:4čulnuo opažanj obra. Iz svega ovoga vidi se šta se zapravo označava u Reči srcem, a šta dušom; kao u sledećim odlomcima .

Kod Mojsija:-Za to ljubi Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega I iz sve duše svoje I iz sve snage svoje (Zak. Ponovljeni 5:6). Sada dakle, šta ište od tebe Gospod Bog tvoj, osim da se bojiš Gospoda Boga svojega, da hodiš po svijem putovima Njegovijem, I da ga ljubiš I služiš Gospodu Bogu svojemu iz svega srca svojega I iz sve duše svoje Ponovljeni Zakon 10:12; 11:13). Pazi dakle I izvršuj ih od svega srca svojega I od sve duše svoje Ponovljeni Zakon 26:16. U jevanđeljima: I ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojim I svom dušom svojom I svijem umom svojim I svom snagom svojom (mišlju, umom) (Mateja 22:37; Mark 12:30, 32; LukaX. 27). Srce označava život ljubavi, a duša, život vere, snaga (misao), ono što proističe od života ljubavi, stoga ono što je iz srca, ili volje; a misao (snaga), one stvari koje proističu od života vere, stoga one koje su iz 5 duše, ili iz prosvetljenog razuma. Na sličan način kod Isaije: Taki se hrani pepelom, prevareno srce zavodi ga da ne može izbaviti srce svoje, niti reći: nije li laž što mi je u desnici ?Izaija 44:20).

Kod Jeremije: I radovaću im se čineći im dobro I zasadiću ih u ovoj zemlji tvrdo svijem srcem svojim I svom dušom svojom Jeremija 32:41. ; govoreći o Jehovi, to jest, o Gospodu; srcem se opisuje Božansko dobro, koje pripada ljubavi ili milosti; a dušom se opisuje Božanska 6 Istina, koja pripada veri kod čoveka. Da se ovo označava srcem I dušom u Reči, malo ko ovih dana zna u crkvi, jer malo ko uzimaju u obzir to, da čovek ima dva sposobnosti jedna od druge različite, naime, volju I razum, I da ove dve sposobosti sačinjavaju jedan um, kako bi čovek bio zaista čovek. Niti uzimaju u obzir to, da sve stvari u svemiru, kako u nebo tako I tako u svetu, da se odnose na dobro I istinu, I da one mora da budu povezane kako bi bile nešto, I stvorile nešto. Zbog neznanja o ovim starima došlo je do toga da su odvojili veru od ljubavi; jer onaj ko ne zna ove sveopšte zakone, ne zna da se vera odnosi na istinu, a ljubav na dobro, I da ako ovi nisu spojeni, nema ničega; jer vera bez ljubavi prema bližnjemu nije vera, a ljubav bez vere nije ljubav, jer ljubav dobija svoj kvalitet od vere, a vera ima svoj život od ljubavi; otuda je vera bez ljubavi mrtva, a vera bez ljubavi nije živa. Da je ovo ovako, može se videti iz svega u Reči, jer gde god se govori o veri, govori se I o ljubavi, kako bi postojao brak dobra I istine, to jest, nebo, a u najvišem smislu, Gospod, u svakoj I svim stvarima tamo. (Da postoji takav brak, vidi br. 683, 793, 801, 2516, 2516, 7945{ign95} 8339kraj). Iz svega 7 ovoga sada je jasno otkuda to da čovek crkve do sada nije znao šta j značeno u Reči srcem, a šta dušom. Da duša u Reči označava život vere, može se jasno videti iz odlomaka gde se pominje duša, kao u sledećim: kod Mojsija: Niko da ne uzima u zalogu žrvnja gornjega ni donjega, jer bi uzeo dušu u zalogu (Zak. Ponovljeni 24:6). Kaže se da niko ne uzima žrvnja, jer bi uzeo dušu u zalogu, jer u unutrašnjem smislu žrvanj (mlinski kamen) označava one stvari koje pripadaju veri (br. 7780).

Kod Isaije: Biće kao kad gladan sni da jede, pa kad se probudi a duša mu prazna; ili kada žedan sni da pije, pa kad se probudi, a on iznemogao I duša mu žedna (Isaija 29:8. Žedna duša I duša koja je žedna, označavaju želju da se nauče dobra I istine vere.

Kod istoga: I ako otvoriš dušu svoju gladnome, I nasitiš dušu nevoljnu; tada će zasjati u mraku vidjelo tvoje I tama će tvoja biti kao po dne (Isaija 58:10. 8 Ako otvoriš dušu svoju gladnome, označava želeti poučavati u istinama vere.

Kod Jeremije: Ako se I oblačiš u skrlet, I ako se kitiš nakitom zlatnijem, I mažeš lice svoje, zaludu se krasiš, preziru te milosnici, traže dušu tvoju Jeremija 4:30. Duša ovde označavaživot vere, stoga veru samu kod čoveka, jer ona čini njegov duhovni život. Da je vera označena dušom, vidi se iz pojedinosti u ovome stihu.

Kod istoga: I doći će i pjevaće na visini Sionskoj, I steći će se k vinu I k ulju, k jaganjcima I teocima; I duša će im biti kao vrt zaliven, I ne će više tužiti. Jer ću napojiti umornu dušu, I nasititi svaku klonulu dušu Jeremija 31:12, 25). Duša označava život vere kod čoveka crkve, za kojega se kaže da je postao vrt, jer se vrtom označava inteligencija, koja je od istina vere (br. 100, 108, 2702); a za dušu se kaže da je zalivena, jer se sa biti zaliven9 označava biti poučen.

Kod istoga: Sa strahom za dušu (život) svoj od mača, u pustinju donosimo sebi hljeb (Plač 5:9). strah (opasnost) za dušu označava opasnost gubljenja vere, a otuda I duhovnog života; jer mač u pustinji označava obmanu koja se bori protivu istina vere (br. 2799, 4499, 6353, 7102, 8294).

Kod Jezikilja: Javan, Tubal I Mozoh bijahu tvoji trgovci; s dušama ljudskim I sudima mjedenijem dolažahu na sajme tvoje Jezekilj 27:13. Duša čovjekova označava unutrašnju istinu vere od dobra; sudovi mjedeni, spoljašnje istine vere od dobra –sudovi označavaju spoljašnje istine ili spoljašnja znanja istina (vidi br. 3068, 3079), a mjed, dobro prirodnog (br. 425, 1551). Ako se ne zna da duša čovekova označava veru, ne može se razumeti šta je označeno sa trgovati sa čovekovomdušom, I sa sudovima mjedenijem.

Kod istoga: 10 I sve što živi (sve životinje) koje se miču kuda god dođu ove rijeke, biće žive I biće veliko mnoštvo riba, jer kad dođe ova voda onamo, druga će postat drava, I sve će biti živo gdje ova rijeka dođe Jezekilj 47:9. govoreći o novome hramu, to jest, o novoj duhovnoj crkvi od Gospoda; živa duđa koja se miče (puzi) označava spoljašnje znanje istine koja pripada veri; mnoštvo riba označava spoljašnja znanja (scientifica) (br. 40, 991); rijeka označaba stvari inteligencije, koje su od istina vere (br. 2702, 3051). Ni jedno ni drugo u ovome odlomku ne bi se znalo ako se ne zna šta je u unutrašnjem smislu označeno sa mnoštvom riba zbog rijeka koje tu dolaze.

Kod Davida: Spasi me (pomozi mi) Bože, jer voda dođe do duše (Psalam 69:1).

Kod Jone: Optekoše me vode do duše, bezdana me opkoli, sita omota mi se oko glave (2:6). Vode označavaju obmane, a isto tako I iskušenja koja su uzrokovana 11 ubacivanjem obmana (br. 705, 739, 759, 756, 8138, 8368).

Kod Jeremije: Popravi se, Jerusalime, da se ne otrgne duša moja od tebe, da te ne obratim u pustinju, u zemlju gdje se ne živi Jeremija 6:8. Duša, kada se govori o Gospodu, označava Božansku Istinu.

Kod Jovana: I drugi anđeo izli čašu svoju u more; I posta krv kao od mrtvaca, I svaka duša živa umrije u moru (Otkr. 16:3). More označava spoljašnja znanja istine u kompleksu (br. 28), krv, istine vere od dobra, a u obrnutom smislu, istine vere patvorene I profanisane (br. 4735, 6978, 7317, 7326); otuda živa duša označava život vere.

Kod Mateje: 12Ne brinite se za dušu svoju (za život svoj), šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni za tijelo svoje, u šta ćete se obući Mateju 6:25. Duša označava istine vere; jesti I piti označava biti poučavan u dobru I u istini vere, jer u unutrašnjem smislu tu se govori o duhovnom životu I njegovoj ishrani.

Opet: Koji čuva dušu svoju, izgubiće je; a koji izgubi dušu svoju, Mene radi, naći će je Mateju 10:39. Duša označava život vere onakav kakav je kod onih koji su vernici, a u obrnutom smislu, život ne od vere, kakav je kod nevernika.

Kod Luke: Trpljenjem svojim spasavajte duše svoje Luka 21:19. Spasavati duše označava one stvari koje pripadaju veri, a otuda I duhovnom životu. Slično je značeje u mnogim drugim odlomcima.

9051. (Stih 24.) Oko za oko. Da ovo označava ako bi oni pozledili bilo šta u unutrašnjem Intelektualnom, vidi se iz značenja oka, što je razumevanje (razum), čiji život je život vere. Čovek ima spoljašnji razum I unutrašnji razum. Spoljašnji razum je tamo gde misao treba da stigne da bi došlo do opažanja; dok je unutrašnji razum tamo gde misao ne ulazi u opažanje, ali ulazi u opažanje anđela. Ovaj drugi razum je onaj koji Gospod prosvetljava kada čovek primi veru, jer j vaj [razum] u svetlosti neba, I u njemu je čovekov duhovni život, što se njemu ne pokazuje jasno dok je u svetu, nego u drugom životu, kad postane anđeo mežu anđelima u nebu. U međuvremenu, ovaj život leži skriven u misli spoljašnjeg razuma, I tamo donosi svetlost I poštovanje za Gospoda, za ljubav I veru u Njega, za Reč, I za sve druge stvari crkve. Da oko označava razumevanje (razum), je stoga što oko korespondira razumevanju (razumu) ; jer razum vidi iz svetlosti neba, a oko iz svetlosti sveta. One stvari koje spoljašnje oko vidi su zemaljske, I polje njegove intuicije (uvida) je sve što se pokazuje u svetu. Da u duhovnom smislu oko označava razumevanje, I veru, je za to što vera čini život unutrašnjeg razumevanja (vidi br. 2701, 4403-4421, 4523-4534). Onaj ko ne zna da se u Reči okom označava razumevanje, ne može da zna šta je označeno onim što je Gospod rekao o oku kod Jevanđelista; kao ovim rečima: Ako te I oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga; bolje ti je s jednijem okom ući u carstvo nebesko, nego li s dva da te bace u pakao ognjeni (Mark 9:47; Mateja 5:29). Svako zna da ne treba iskopati oko iako uzrokuje sablazan, I da niko ne ulazi u carstvo Božiji s jednom okom; ali desnim okom se označava obmana vere o Gospodu, I to je ono što se iskopa.

Opet: Svijeća je tijelu oko. Ako dakle bude oko tvoje zdravo, sve će tijelo tvoje biti svijetlo. Ako oko tvoje krvavo bude, sve će tijelo tvoje tamno biti. Ako li je vidjelo što je u tebi tama, a kamo li tama? (kako li je tama velika?) (Mateja 6:22, 23; LukaXI. 34). Ni u ovome odlomku se okom ne oznaćava oko, nego razumevanje istine vere; otuda se oko naziva vidjelom tijela, I kaže se, Ako li je vidjelou tebi tama, kako li je tek velika tama?, jer tama u duhovnom smislu 3 označava obmane vere(br. 189, 1860, 4418, 7711); Isto tako: A za što vidiš trun u oku brata svojega, a ne vidiš brvno u oku svome? (Mateja 7:3-5). Vidjeti trun u oku brata označava nešto pogrešno u razumevanju istine; brvno(greda) u vlastitom oku označava veliko zlo obmane; jer u unutrašnjem smislu drvo označava dobro, a u obrnutom smislu zlo (br. 643, 2784, 2812, 3720, 8354). U drugom životu dobro je pretstavljeno brvnom; stoga se oni koji izigravaju dobro (pretstavljeju se kao dobri) vide kako nose brvno (gredu), I tako hodaju bezbedno. Bez ovoga značenjaoka I brvna (grede), ko bi znao šta je označeno sa videti brvno u oku? Poznato je da u Reči oko označava razumevanje istine, koja je vera, a bez toga se ne može znati šta znači to kad je Gospod izlečio slepoga čoveka, da je pljunuo na zemlju I I načinio kao (kal, blato) od pljuvačke, I pomazao kalom oči slijepome. I rekao mu: idi, umij se u banji

Siloamskoj (Jovan 9:6, 7). jer su se Gospodova čuda, kao I sva Božanska čuda, odnosila na ono što je u Gospodovom carstvu I crkvi (br. 7337, 8364), kao I ovo (čudo).

8910. (Stih 1) Ne poželi kuće bližnjega svojega, ne poželi žene bližnjega svojega, ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvojega. Da ovo označava da se mora čuvati od ljubavi prema sebi i svetu, kako zla sadržana u prethodnim zapovestima ne bi postala deo volje i tako dalje, vidi se iz značenja poželeti (concupiscere), što je poželeti od zle ljubavi. Da poželeti označava ovo, je stoga što poželeti potiče od neke ljubavi; jer se ni za čim požudi ako se to i ne voli, pa je stoga poželeti nastaviti voleti, u ovome slučaju ljubav prema sebi i svetu, a to je kao da život u svome dahu; jer ono čime zla ljubav diše, naziva se požuda (concupiscientia), dok ono čime dobra ljubav diše, naziva se željom. Sama ljubav pripada drugom delu uma, koji se naziva voljom, jer sve što čovjek voli, on to i želi; požuda, međutim, pripada oboma, naime i volji i razumu, ali zapravo ona pripada volji u razumu. Iz ovoga je jasno da se rečima, ne poželi išta od onoga što je bližnjega tvojega, označava da se se mora čuvati da ove želje ne postanu deo volje; jer ono što postane deo volje, to čovek usvaja, pošto je volja sam čovek. U svetu se misli da je misao čovek; ali postoje dve stvari koje sačinjavaju čovekov život – razum i volja. Misao pripada razumu, a osećanje, koje potiče od ljuavi, pripada volji. Misao bez osećanja koje pripada ljubavi, n ostaje deo života kod čoveka; nego misao koja potiče iz osećanja koje je od ljubavi, ta postaje deo njegove volje. Da se ove dve razlikuju, jasno je svakome ko razmisli, zbog toga što čovek može da razume i opaža da je zlo ono što hoće, i da je dobro ono što ili hoće ili neće; iz čega je jasno da je volja sam čovek, a ne misao, osim kad nešto iz volje pređe u nju [u misao]. Otuda to da ono što ulazi u čovekovu misao, a ne i kroz volju u misao, to ga ne opoganjuje, nego ono što ulazi preko misli u volju; ove ga stvari opoganjuju , jer ih on tada usvaja, i one postaju njegove vlastite; jer je volja, kao što je rečeno, sam čovek. Za ono što postane deo volje, kaže se da ulazi u srce i da iz njega izlazi; ali za one koje postanu samo deo misli, za njih se kaže da ulaze preko usta, ali da izlaze preko trbuha na polje – u skladu s Gospodovim rečima kod Mateje: Ne pogani čovjeka ono što ulazi u usta; nego što izlazi iz usta ono pogani čovjeka. Zar ne znate da sve što ulazi u usta u trbuh ide, i izbacije se na polje? A što izlazi iz usta od srca izlazi i ono pogani čovjeka. Jer od srca izlaze zle misli, ubojstva, preljube, kurvarstva, krađe, lažna svjedočanstva, hule na Boga Mateju 15:11, 17-19). Iz ovih se reči, kao i iz Njegovih drugih reči, može videti kakav je bio Gospodov govor, naime, da je označavao unutrašnje i duhovne stvari, koje su bile izražene spoljašnjim ili prirodnim stvarima, i to u skladu sa korespondencijama. Jer usta korespondiraju misli, kao i sve što izlazi iz usta , kao i s usana, jezika i grla; a srce korespondira osećanju koje pripada ljubavi , stoga volji. (Da postoji korespondencija srca s ovim stvarima, vidi br. 2930, 3313, 3883-3896, 7542.) Otuda ulaziti u usta označava u misao, a izlaziti iz srca označava iz volje; ulaziti u trbuh i biti izbačen na polje, ili u nužnik, je biti bačen u pakao, jer trbuh označava put prema paklu, a na polje ili nužnik korespondira paklu; i u Reči, pakao se naziva nužnikom. Otuda je jasno šta je označeno sa, što ulazi u usta u trbuh ide i izbacije se na polje, naime, da se zlo i obmana ulivaju u čovekovu misao iz pakla, i da se odtamo šalju natrag. Ove stvari ne opoganjuju čoveka, jer se ne šalju natrag; jer se čovek ne može odupreti misli o zlu, ali može da se odupre da ga čini; ali čim primi zlo iz misli u volju, tada ono ne izlazi iz njega, nego ulazi u njega, i za to se kaže da ulazi u srce; ono što iz njega izlazi, to ga opoganjuje, jer ono što čovek hoće, to ulazi u govor i delo, onoliko koliko spoljašnje spone to dopuštaju, spone kao što je strah od zakona, gubitka ugleda, časti, dobitka i života. Iz svega ovoga sada je jasno da se sa ne poželioznačava da se mora čuvati da ne bi zlo postalo deo volje, odnosno srca, ašto se vidi iz ovih Gospodovih reči kod Mateje: Ako te oko tvoje desno sablažnjava, iskopaj ga i baci ga od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od udova tvojijeh nego li sve tijelo tvoje da bude bačeno u pakao. I ako te desna ruka tvoja sablažnjava, odsijeci je i baci od sebe; jer ti je bolje jedan od udova tvojijeh nego li sve tijelo tvoje da bude bačeno u pakao. (Mateju 5:29, 30). Iz ovih je reči opet jasno na koji je način Gospod govorio, naime, od Božanskog, kao svuda u Reči; tako da je On izražavao unutrašnje i nebeske stvari preko spoljašnjih ili prirodnih stvari u skladu sa korespondencijama; ovde osećanje zla ili požuda, desnim okom koje te sablažnjava; a osećanje obmane ili požuda, desnom rukom koja te sablažnjava; jer oko korespondira veri, levo oko istini vere, a desno oko dobru vere, a u obrnutom smislu, zlu koje je od vere; stoga desno oko koje sablažnjava korespondira požudi za zlom (br. 4403-4421, 4523-4534). Ruka, međutim, korespondira moći koja pripada istini, desna ruka moći istine od dobra, a u obrnutom smislu moći obmane od zla, stoga desna ruka kojasablažnjava korespondira požudi za zlom (br. 3091, 3563, 4931-4937, 8281). Gehena označava pakao požude. Svako može da vidi da se u ovome odlomku desnim okom ne označava desno oko, i da ono treba da se iskopa; isto tako da se desnom rukom ne označava desna ruka, ni da je treba odseći; nego da se označava nešto drugo, što se može znati samo ako se zna šta je označeno okom, a posebno desnimokom, isto kao i rukom, posebno desnom rukom, kao i sa sablazniti; samo se iz uutrašnjeg smisla može znati šta je označeno ovim izrazima. Pošto su požude (concupiscientia) stvari koje dolaze od zle volje, a to znači od takvoga srca, i od srca ili volje potiču ubojstva, preljubočinstva, kurvarstva, preljube, krađe, lažna svedočenja, u skladu s Gospodovim rečima kod Mateje 15:19, stoga takve stvari koje su sadržane u prethodnim zapovesima desetorečja, kaže se, Ne poželi (ne požudi za, concupisces) one stvari koje pripadaju bližnjemu, čime se označava da se od tih treba čuvati kako zla koja su sadržana u prethodnim zapovestima ne bi postala deo volje, i tako dalje. Da se sa Ne poželi bilo šta što je tvogabližnjega označava da se treba čuvati ljubavi prema sebi i svetu, je to što sva zla požuda (concupiscientia) izviru iz ovih ljubavi kao iz svojih izvora (vidi br. 2045, 7155, 7178, 7255, 7488, 8318, 8678).