9416. I daću ti ploče od kamena. Da ovo označava knjigu zakona, ili Reč u celom kompleksu, vidi se iz značenja ploča što je bilo ono na čemu su bile napisane stvari koje pripadaju doktrini i životu, ovde stvari koje pripadaju nebeskoj doktrini i životu u skladu s njom. Da ove ploče označavaju knjigu zakona, to jest, Reč u celom njenom kompleksu, je zbog toga što su stvari u njoj uopisane sadržavale u opštem sve stvari koje pripadaju nebeskom životu i doktrini. Stoga se one stvari koje su bile upisane na njima nazivaju se deset reči (Izlazak 34. 28; Zak. Ponov. (10:4); jer se sa deset u unutrašnjm smislu označava sve; a rečima se označavaju istine doktrine, i dobra života. (Da deset označava sve, vidi br. 3107, 4638, 8468, 8540; da reči označavaju istine i dobra života i doktrine, br. 1288, 4692, 5272.) Iz ovoga razloga ploče označavaju Reč u celom kompleksu; na isti način [označavaju/i zakon, koji u uskom smislu označava ono što je napisano na tim pločama; a u još užem smislu označava Reč koju je napisao Mojsije; a u širem smislu istorijsku Reč; a u najširem smislu Reč u njenom celom kompleksu kao što se može videti gore (br. 6752). Osim toga, stvari koje su upisane na ovim pločama bile su prvo otkrivenje Božanske istine, koja je bila proglašena pred narodom Izrailjskim živim glasom. Stvari koje su prve označavaju i ostale svojim redom; a to što su od Gospoda bile objavljene živim glasom, oznaćava neposredno Božansko nadahnuće i u ostalom. Razlog zašto su ove ploče bile od kamena, bilo je to što kamen označava istinu ( br. 643, 1298, 3720, 6426), zapravo istinu u posednjim (br. 8609); istina Božanska u poslednjim [stvarima] je Reč u slovu, kao što je ona zemlji (br. 9360).

[2] Razog da nije bila jedna ploča nego dve,

bio je da bi se pretstavila povezanost Gospoda preko Reči sa crkvom, a preko crkve sa ljudskom rasom. Stoga se nazivaju i pločama zavjeta (Izlazak 34:27-28), i zavjetom (Zak. Ponov- 4. (13, 23), i samim kovčegomzavjeta (Brojevi 10:33; 14:44; Zak. Ponov. (10:8; 3:9; 25-26; Jošua 3. (3, 6, 8, 11, 14, 17;

6. (6, Isus Navin ccc8; 8:33; Sudije 20:27, 1Samuilova 4:3-5; 2 Sam. (15:24; 1 o Carevima 3. (1. Kraljevima ccc15; 6:19 8:1, 6; Jer. 3:16); jer zavjet označava povezanost (br. 665-666, 1923, 1938, 1864, 8778, 8396). (prim. prev. zavjet je u suštini sveti ugovor, ili spozarum, a je to je osnova svakg pravog zakona to jest, onoga koji nije tiranijanego volja onoga koji upravlja ili vlada uz pristanak onoga koji se upravlja ili vlada). Stogasu ove ploče bile odeljene jedna od druge; ali su bile spojene time što se tekst (pismo) nastavljalo s jedne ploče na drugu, iako je to bilo na jednoj ploči; ali ne prema mišljenju većine, dasu neke zapovesti bile na jednoj ploči a druge na drugoj. Jer se jednom podeljenom u dve, i sa dve tako spojene u jednu, ili postaljenej jedna do druge, označavala povezanost Gospoda sa čovekom. Iz ovoga razloga u zavjete (sporazume) pristupalo se (ulazilo se) nasličan način; kao zavjet s Abrahamom preko junice i preko koze, i ovna prepolovljenih, tako da je jedan deo bio postavljen prem drugome (Postanje 15:9-12); u ovome poglavlju [to je bilo ozačeno] krvlju skupljenom u dve zdele, pa je iz jedne pokropljen narod (stihovi 6, 8); u opšte bilo j pretstavljeno svim žrtvama, čiji je jedan deo bio spaljen na oltaru a drugi dat narodu da jede. Slično je pretstavljenio i kad je Gospod prelamao hleb (Mateja 14:19; 15:36; 26:26; Marko 6:14; 8:6; 14:22; Luka 9:16; 22:19; 24:30, 35). Otuda to da se sa dva u Reči označava povezivanje (br. 5194, 842), ovde, Gospoda i neba, ili Gospoda i crkve, stoga i dobra i istine, koja se povezanost naziva nebeskim brakom. Iz ovoga se može videti zašto su bile dve ploče, i zašto su bile napisane na dve strane, na jedno i na drugoj strani (Izlazak 32:15-16).

[3] Osim toga, pisanje i uklesivanje na ploće označava u Reči ono što treba da se utisne u memoriju i u život, a što treba da bude trajno, kao u sledećim odlomcima: Sada idi, napiši ovo pred njima na daščicu, napiši u knjigu, da ostane za vremena koja će doći, do vijeka (Isa:30:8). Grijeh je Judin zapisan gvozdenom pisaljkom i vrhom od dijamanta, urezan je na ploči srca njihova i na rogovima oltara vaših (Jer. 17:1). Jehova reče: piši utvaru, i da bude razgovijetno na pločama da se lako čita, jer će još biti utvara do određenog vremena, i govoriće šta će biti do pošljetka (Habakuk (Avakum) 2:2-3).

842. I posla Bog vjetar na zemlju da suzbije vodu, predstavlja dovođenje svega u red, što je jasno iz značenja vjetra u Reči. Svi duhovi, kako dobri tako i loši, porede se s vetrom, slični su mu i nazivaju se vetrovi; a u izvornom jeziku koristi se ista reč kako za duhove tako i za vetrove. U iskušenjima (koji su ovde suzbijena voda, kao što je već pokazano), zli duhovi su uzrok Potopa, na taj način što u gomilama utiču svojim fantazijama i izazivaju slične fantazije u čoveku; a kada se ti duhovi ili njihove fantazije razagnaju, u Reči se kaže da je to učinio vjetar, i to istočni vjetar. Isti je slučaj sa čovekom dok traje iskušenje i kada uzburkanost vode ili iskušenja prestanu, kao što je to kod čoveka, a što sam iskustvom naučio u nekoliko navrata. Jer se zli duhovi u svetu duhova skupljaju u čete i tako izazivaju nerede dok ih ne rasteraju druge grupe duhova, koje uglavnom dolaze s desne strane, najviše od istoka; i koje im zadaju takav strah da samo misle kako bi pobegli. Tada se oni koji su s njima udruženi razbeže na sve strane, pa se tako udruženja duhova sakupljena sa zlim ciljevima rasprše. Čete duhova, koje ih tako rasteruju, u Reči se nazivaju istočni vetar; a ima i drugih brojnih načina kako se razgone, koji se isto tako nazivaju istočni vetrovi, o kojima će, Božanskom milošću Gospodovom, biti govora kasnije. Kada se zli duhovi ovako rasteraju, posle uzburkanosti i nereda slede mir ili tišina, kao što je to kod čoveka koji je upravo prošao kroz iskušenje, jer dok je pod iskušenjem, on je posred ovakve čete duhova, ali kad se oni oteraju i razagnaju, dolazi do tišine kada se sve dovodi u red. Pre nego li se sve dovede u red, obično se sve dovodi u stanje nereda i haosa, tako da se ono što se ne slaže odvaja i tada to Gospod dovodi u red. Ovaj proces se može uporediti s onim što se dešava u prirodi, gde se sve prvo dovodi u zbrku i nered, pre nego se dovede u red. Tako, na primer, kad ne bi bilo oluja u atmosferi da rasteraju ono što je heterogeno, vazduh ne bi nikada postao tih, nego bi bio smrtonosan od kužnih nagomilavanja. Tako je i u čovekovom telu: ukoliko sve stvari u krvi, kako nesrodne tako i srodne, ne bi neprestano zajedno ulazile u srce da bi tu bile izmešane, nastalo bi smrtno zgrušavanje tečnosti i one se ne bi mogle rasporediti da bi izvršavale svoje zadatke. Tako je i s čovekom u toku njegovog preporođenja. Da vetar, a posebno istočni vetar, označava rasterivanje obmana i zala ili, što je isto, zlih duhova i genija, i posle svođenje svega u red, može se videti iz Reči, kao kod Isaije:

Vijaćeš ih, i vjetar će ih odnijeti i vihor će ih rasuti, a ti ćeš se veseliti u Gospodu i hvalićeš se svecem Izrailjevim. (Izaija 41:16).

Ovde se rasterivanje upoređuje s vetrom, a razasipanje s vihorom, što se kaže za zle duhove; tada će se novorođeni radovati u Jehovi.

Kod Davida:

Jer, gle, carevi se zemaljski sabraše, ali prođoše svi. Vidješe i začudiše se, prepadoše se i pobjegoše. Trepet obuze ih ondje, mučiše se kao porodilja. Vjetrom istočnijem razbio si korablje Tarsiske. (Psalam 48:4-7).

Ovde se opisuju strah i zabuna koje uzrokuje istočni vetar, a odnosi se na ono što se dešava u svetu duhova i što se povezuje s unutrašnjim smislom Reči.

Kod Jeremije:

Da bi obratio zemlju njihovu u pustoš, na vječnu sramotu, da se čude ko god prođe preko nje i maše glavom svojom. Kao ustokom (istočnim vjetrom) razmetnuću ih pred neprijateljem; leđa a ne lice pokazaću im u nevolji njihovoj. (Jeremija 18:16, 17)

I ovde istočni vetar znači rasterivanje obmana. Sličan je i opis istočnog vetra kojim je osušeno Crveno more da bi sinovi Izrailjevi prešli, kao što se opisuje u Knjizi izlaska:

I pruži ruku svoju Mojsije na more, i Jehova uzbi more vjetrom istočnijem, koji jako duvaše cijelu noć, i osuši more, i voda se rastupi. (Izlazak 14:21).

Značenje Crvenog mora bilo je slično značenju Potopa u ovome poglavlju, što se vidi iz toga da su se Egipćani (koji predstavljaju zle) u njemu utopili, dok su sinovi Izrailjevi (koji predstavljaju novorođene, kao što je ovde Noje) prešli preko. Crvenim morem isto kao i Potopom predstavljeno je prokletstvo, a isto tako i iskušenje; da su istočnim vjetrom i Potopom označena zla prokletstva ili iskušenja, vidi se iz Mojsijeve pesme posle prelaska (Knjiga izlaska 15:1-19).

Kod Isaije:

I Jehova će presušiti zaliv mora Misirskoga, i mahnuće rukom svojom vrh rijeke sa silnijem vjetrom svojim, i udariće je po sedam krakova da se može prelaziti u obući. I biće put ostatku naroda njegova, što ostane od Asirske, kao što je bio Izrailju kad izide iz zemlje Egipatske. (Izaija 11:15, 16)

Ovde put ostatku naroda njegova, što ostane od Asirske, znači dovođenje u red.