10237. Za umivanje. Da ovo označava očišćenje od zala i obmana, vidi se iz značenja umivanja, čime se označava očišćenje od zala i obmana pomoću istina vere. Ovde će biti ukratko objašnjeno kakav je to slučaj; jer se umivanjem označava očišćenje, vodom se označavaju istine vere, a umivaonicom koja drži vodu, označava se Prirodno, jer se svako duhovno očišćenje vrši u prirodnom čoveku. Čovek ima spoljašnje i unutrašnje; spoljašnje se naziva Prirodnim, a isto tako i prirodnim čovekom, dok se unutrašnje naziva Duhovnim, a isto tako i duhovnim čovekom, jer je čovekovo unutrašnje u duhovnom svetu, gde su duhovi i anđeli, dok je njegovo spoljašnje u prirodnom svetu, gde su ljudi. Kako unutrašnje tako i spoljašnje prolaze kroz očišćenje; unutrašnje u nebu, a spoljašnje dok je čovek u svetu. Očišćenje se tada izvodi u prirodnom, jer se tu istine vere pokazuju i opažaju; jer one su tu među Doslovnim znanjima, ili stvarima memorije, koje se, kada se o njima misli, opažaju jasno; ali to nije slučaj s onim stvarima o kojima se misli u unutrašnjem čoveku; ove se ne opažaju jasno sve dok je čovek u svetu, jer su tamo [u nebu] ideje duhovne. Iz toga razloga očišćenje se vrši u Prirodnom. Da se ovo vrši pomoću istina vere, vidi se po tome što oni koji se očišćavaju, mora da znaju ne samo šta je zlo i obmana, nego i mora da priznaju da ovi postoje, i da im postanu odvratni, i da ih se klone. Kad je ovo slučaj, čovek se od njih očišćava. A zla i obmane ne mogu se znati, niti priznati, osim u prirodnom čoveku pomoću istina vere; jer ove istine uče šta je zlo i obmana, i pokazuju ih jasno. Onaj ko misli da je očišćen od zala pre nego li ih je video i priznao u sebi, taj se vrlo vara, vidi br. 8388, 8390. Kaže se da čovek zna svoja zla i obmane pomoću istina vere u Prirodnom, to jest, u spoljašpnjem, ali ne u unutrašnjem čoveku. Razlog je ovome to što su ideje misli u unutrašnjem čoveku duhovne, a ove se ne mogu shvatiti u prirodnom, jer su one intelektualne ideje koje se ne povezuju s objektima kao što su oni u materijalnom svetu. Pa ipak, duhovne ideje, koje su svojstvene unutrašnjem čoveku, ulivaju se u prirodne ideje koje su svojstvene spoljšnjem čoveku, stvaraju ih i i čine da ove rastu, što se dešava preko korespondencija. Ali o duhovnim idejama u unutrašnjem čoveku, po Gospodovoj Božanskoj milosti, govoriće se kad se bude radilo o nebu, i o duhovima i anđelima, jer oni misle i razgovaaju jedan s drugim preko duhovnih ideja.

10237. I metni je između šatora od sastanka i oltara. Da ovo označava da bi došlo do povezivanja istine i dobra, vidi se iz značenja između šatora od sastanka i oltara, što označava povezivanje istine i dobra, vidi br. 10001, 10025. Umivaonica je bila smeštena između šatora od satsanka i oltara, i Aron i njegovi sinovi onde su prali ruke i stopala kako bi se time predstavljalo očišćenje srca, kao i preporod, koji je suštinski povezivanje istine i dobra; jer je povezanost istine i dobra nebo samo u čoveku; stoga se nebo upoređuje u Reči sa brakom. Ovo se povezivanje izvodi pomoću istina vere, jer ove uči kako čovek treba da živi. Kada se dakle život oblikuje u skladu s istinama vere, ostvaruje se povezanost istine i dobra, jer tada istina postaje dobra, jer se ona živi. Život istine je dobro. Ovo je isto tako označeno čovekom koji se nanovo rađa vodom i duhom. Voda označava istinu vere, a život označava njen život. Da je preporod povezanost istine i dobra, vidi br. 2063, 3155, 8772, 10067).