¹ Čujte reč Gospodnju, sinovi Izrailjevi, jer Gospod ima parbu sa stanovnicima zemaljskim; jer nema istine ni milosti ni znanja za Boga u zemlji;

¹ Radujte se Bogu, koji nam daje krepost; poklikujte Bogu Jakovljevom.

² Podignite pesme, dajte bubanj, slatke gusle sa psaltirom.

³ Trubite o meni u trubu, o uštapu radi praznika našeg.

⁴ Jer je takav zakon u Izrailja, naredba od Boga Jakovljevog.

⁵ Za svedočanstvo postavi Josifu ovo, kad iđaše na zemlju misirsku. Jezik, kog ne znah, čuh!

⁶ "Uklonio sam ramena njegova od bremena, ruke njegove oprostiše se kotarica.

⁷ U nevolji si me zazvao, i izbavih te, usliših te usred groma, na vodi Merivi iskušah te.

⁸ Slušaj, narode moj, i zasvedočiću ti, Izrailju, o kad bi me poslušao:

⁹ Da ne bude u tebe tuđeg boga, i bogu stranom nemoj se klanjati.

¹⁰ Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske; otvori usta svoja, i ja ću ih napuniti.

¹¹ Ali ne posluša narod moj glas moj, Izrailj ne mari za me.

¹² I ja ih pustih na volju srca njihova, neka hode po svojim mislima.

¹³ O kad bi narod moj slušao mene, i sinovi Izrailjevi hodili putevima mojim!

¹⁴ Brzo bih pokorio neprijatelje njihove, i na protivnike njihove digao bih ruku svoju;

¹⁵ Koji mrze na Gospoda, bili bi im pokorni, i dobri dani njihovi bili bi doveka;

¹⁶ Najboljom bi pšenicom hranio njih, i medom bih iz kamena sitio ih."