¹ A požive Sara sto i dvadeset i sedam godina; to su godine veka Sarinog;

² I umre Sara u Kirijat-Arvi, a to je Hevron, u zemlji hananskoj. I dođe Avram da ožali Saru i oplače.

³ A kad usta Avram od mrtvaca svog, reče sinovima Hetovim govoreći:

⁴ Stranac sam i došljak kod vas; dajte mi da imam grob kod vas da pogrebem mrtvaca svog ispred očiju svojih.

⁵ A sinovi Hetovi odgovoriše Avramu govoreći mu:

⁶ Čuj nas, gospodaru; ti si knez od Boga među nama; u najboljem grobu našem pogrebi mrtvaca svog; niko između nas neće ti zatvoriti grob svoj da ne pogrebeš mrtvaca svog.

⁷ Tada usta Avram i pokloni se narodu zemlje one, sinovima Hetovim;

⁸ I reče im govoreći: Ako hoćete da pogrebem mrtvaca svog ispred očiju svojih, poslušajte me, i govorite za mene Efronu sinu Sarovom,

⁹ Neka mi da pećinu u Makpeli, koja je nakraj njive njegove; za novce neka mi je da među vama koliko vredi, da imam grob.

¹⁰ A Efron seđaše usred sinova Hetovih. Pa reče Efron Hetejin Avramu pred sinovima Hetovim, koji slušahu, pred svim koji ulažahu na vrata grada njegovog, govoreći:

¹¹ Ne, gospodaru; čuj me: poklanjam ti njivu, i pećinu kod nje poklanjam ti: pred sinovima naroda svog poklanjam ti je, pogrebi mrtvaca svog.

¹² A Avram se pokloni narodu zemlje one,

¹³ I reče Efronu pred narodom zemlje one govoreći: Ako si voljan čuj me; da ti dam šta vredi njiva, uzmi od mene, pa ću onda pogrepsti mrtvaca svog onde.

¹⁴ A Efron odgovori Avramu govoreći mu:

¹⁵ Gospodaru, čuj me; zemlja vredi četiri stotine sikala srebra između mene i tebe; šta je to? Samo ti pogrebi mrtvaca svog.

¹⁶ A Avram čuvši Efrona izmeri mu srebro, koje reče pred sinovima Hetovim, četiri stotine sikala srebra, kako su išli među trgovcima.

¹⁷ I njiva Efronova u Makpeli prema Mamriji, njiva s pećinom koja je na njoj, i sva drveta na njivi i po međi njenoj unaokolo,

¹⁸ Posta Avramova pred sinovima Hetovim, pred svima koji ulaze na vrata grada onog.

¹⁹ Potom pogrebe Avram Saru ženu svoju u pećini na njivi Makpeli prema Mamriji, a to je Hevron, u zemlji hananskoj.

²⁰ I potvrdiše sinovi Hetovi njivu i pećinu na njoj Avramu da ima grob.

¹ Posle toga htede Bog okušati Avrama, pa mu reče: Avrame! A on odgovori: Evo me.

² I reče mu Bog: Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na žrtvu tamo na brdu gde ću ti kazati.

³ I sutradan rano ustavši Avram osamari magarca svog, i uze sa sobom dva momka i Isaka sina svog; i nacepavši drva za žrtvu podiže se i pođe na mesto koje mu kaza Bog.

⁴ Treći dan podigavši oči svoje Avram ugleda mesto iz daleka.

⁵ I reče Avram momcima svojim: Ostanite vi ovde s magarcem, a ja i dete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratićemo se k vama.

⁶ I uzevši Avram drva za žrtvu naprti Isaku sinu svom, a sam uze u svoje ruke ognja i nož; pa otidoše obojica zajedno.

⁷ Tada reče Isak Avramu ocu svom: Oče! A on reče: Šta je, sine! I reče Isak: Eto ognja i drva, a gde je jagnje za žrtvu?

⁸ A Avram odgovori: Bog će se, sinko, postarati za jagnje sebi na žrtvu. I iđahu obojica zajedno.

⁹ A kad dođoše na mesto koje mu Bog kaza, Avram načini onde žrtvenik, i metnu drva na nj, i svezavši Isaka sina svog metnu ga na žrtvenik vrh drva;

¹⁰ I izmahnu Avram rukom svojom i uze nož da zakolje sina svog.

¹¹ Ali anđeo Gospodnji viknu ga s neba, i reče: Avrame! Avrame! A on reče: Evo me.

¹² A anđeo reče: Ne diži ruku svoju na dete, i ne čini mu ništa; jer sada poznah da se bojiš Boga, kad nisi požalio sina svog, jedinca svog, mene radi.

¹³ I Avram podigavši oči svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u česti rogovima; i otišavši Avram uze ovna i spali ga na žrtvu mesto sina svog.

¹⁴ I nazva Avram ono mesto Gospod će se postarati. Zato se i danas kaže: Na brdu, gde će se Gospod postarati.

¹⁵ I anđeo Gospodnji opet viknu s neba Avrama.

¹⁶ I reče: Sobom se zakleh, veli Gospod: kad si tako učinio, i nisi požalio sina svog, jedinca svog,

¹⁷ Zaista ću te blagosloviti i seme tvoje veoma umnožiti, da ga bude kao zvezda na nebu i kao peska na bregu morskom; i naslediće seme tvoje vrata neprijatelja svojih;

¹⁸ I blagosloviće se u semenu tvom svi narodi na zemlji, kad si poslušao glas moj.

¹⁹ Tada se Avram vrati k momcima svojim, te se digoše, i otidoše zajedno u Virsaveju, jer Avram živeše u Virsaveji.

²⁰ Posle toga javiše Avramu govoreći: Gle, i Melha rodi sinove bratu tvom Nahoru:

²¹ Uza prvenca i Vuza brata mu, i Kamuila, oca Aramovog,

²² I Hazada i Azava i Faldesa i Jeldafa i Vatuila.

²³ A Vatuilo rodi Reveku. Osam ih rodi Melha Nahoru bratu Avramovom.

²⁴ I inoča njegova, po imenu Revma, rodi i ona Taveka i Gama i Tohosa i Moha.